Prava roditelja

0
953

Povodom dopisa-uputstva koje je Ministarstvo prosvete dostavilo direktorima obrazovnih ustanova u Srbiji kojim se pod firmom uvođenja nastavnih jedinica o navodnoj borbi protiv seksualnog nasilja, suštinski uvode i promovišu ideje o radnoj ravnopravnosti i seksualnim slobodama, tj. seksualno vaspitanje i obuka dece starosti od 3 do 18 godina, ustalasala se i uznemirila celokupna srpska javnost. Tim povodom objavljen je veliki broj stručnih tekstova i analiza, što je i razumljivo obzirom da se radi o najosetljivijoj društvenoj grupi tj. o našoj deci. Gotovo svi objavljeni tekstovi i analize izražavaju razumljivu zabrinutost za budućnost naše dece, pri čemu ostaje nejasno zašto se nadležno Ministarstvo prosvete, umesto da brine o interesima dece, odlučilo na ovakav destruktivan i, po svemu sudeći, krajnje društveno štetan potez, i to upravo u vreme predizbornih aktivnosti i postizbornih reakcija i protesta koji još uvek traju na ulicama naših gradova.

U međuvremenu, pod pritiskom javnosti, Ministarstvo prosvete je odlučilo da privremeno povuče sporne publikacije – obrazovne pakete radi korekcije i prilagođavanja „uzrastu dece i kulturi i tradiciji naroda koji žive na teritoriji Srbije“, nakon koje korekcije će isti biti ponovo vraćeni u škole. Za sada ne znamo u čemu će se sastojati korekcije, šta će se od spornog materijala povući, a šta će biti vraćeno, pa ostaje tek da se vidi da li će nadležno Ministarstvo nameravanim popravkama obrazovnih paketa uvažiti prigovore stručne javnosti koji su u proteklom periodu isticani, pogotovu što se navedene intervencije Ministarstva u vidu primene obrazovnih paketa zasnivaju na vrlo sumnjivim rezultatima nekakve studije, koji govore da na uzrastu od 10 do 18 godina u svakom školskom odeljenju u Srbiji navodno postoje četiri deteta koja su preživela neki vid seksualnog nasilja (!).

Postavlja se pitanje da li je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao eksponent javne vlasti, uopšte imalo pravo da na opisani način zadire u sferu privatnog i porodičnog života tj. postoji li pravni osnov ovakvih i sličnih zahvata, ili su naše vlasti posegnule za ovakvim merama kako bi po svaku cenu pokušale da promovišu gej kulturu među našom decom, i to mimo volje roditelja, nametanjem programa odozgo uz zloupotrebu zakonskih ovlašćenja, ne hajući za verska i moralna ubeđenja roditelja i tradicionalne vrednosti našeg naroda u pogledu podizanja i vaspitavanja vlastite dece?

Ustav Republike Srbije predviđa da je pravni poredak jedinstven, da je ustav najviši pravni akt, da svi zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom, a da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava takođe deo pravnog poretka naše zemlje i u tom smislu se navedena pravna akta imaju obavezno poštovati.

Pri tom, kada su u pitanju osnovna prava i slobode zajemčena Ustavom, ista se imaju neposredno primenjivati.

Da Vas podsetimo:  Zoki nije bedak

Tako Ustav propisuje i garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti, a u čl. 43 st. 5 izričito propisuje da roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Odredba slične sadržine inkorporirana je i u čl. 71 st.2 Porodičnog zakona gde se kaže da roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovi verskim i etičkim uverenjima.

Sličnu odredbu sadrži i Pakt o građanskim i političkim pravima koji u čl. 18 st. 4 obavezuje sve države članice (između kojih je i Republika Srbija) da poštuju slobodu roditelja da obezbede svojoj deci ono versko i moralno obrazovanje koje je u skladu sa njihovim sopstvenim ubeđenjima.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u čl. 8 jemči svakom pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i obavezuje javne vlasti da se ne mešaju u vršenju tog prava, a u Protokolu 1, član 2 predviđa pravo na obrazovanje te obavezuje državu da u vršenju svih svojih funkcija u oblasti obrazovanja i nastave poštuje pravo roditelja da obezbede obrazovanje i nastavu koji su uskladu sa njihovim verskim i filozofskim uverenjima.

Iz svih napred navedenih odredaba, kako najvišeg pravnog akta naše zemlje, tako i Porodičnog zakona i nabrojanih međunarodnih konvencija koje je ratifikovala naša zemlja proizilazi da da je država dužna da oblast obrazovanja uskladi sa verskim ubeđenjima i moralnim vrednostima roditelja, a ne da nasuprot tome deci nameće sistem vrednosti potuno suprotan onome koji se neguje u njihovim porodicama.

Kada je u pitanju praksa Evropskog suda za ljudska prava u tom pogledu postoji jasno formiran pravni stav u smislu da čl. 9. Konvencije „ne propisuje samo slobodu misli, savesti i uverenja, već i slobodu njihovog aktivnog ispoljavanja pa stoga i u jezičkom i u suštinskom smislu postoji jasna veza između člana 9. i slobode izražavanja koja je propisana članom 10. kao i slobode okupljanja i udruživanja koje je propisano članom 11 Konvencije.» Pri tom je čl. 9 Konvencije tesno povezan sa pravom roditelja da njihova «filozofska i verska uverenja budu poštovana prilikom obezbeđivanja obrazovanja za njihovu decu u smislu člana 2. Protokola broj 1.» (1)

Pitanja u vezi sa poštovanjem verskih uverenja roditelja u obezbeđivanju obrazovanja za njihovu decu mogu se otvoriti prema članu 2. Protokola broj 1. uz Konvenciju. U slučaju Erikson protiv Švedske Sud je utvrdio da pravo na poštovanje verskih i filozofskih uverenja pripada roditeljima deteta, a ne samom detetu, školi ili verskom udruženju.

U vezi sa napred navedenim treba napomenuti bitne činjenice, a to je da je prema rezultatima popisa 2011. godine, više od šest miliona stanovnika Srbije pravoslavne veroispovesti (84,6 odsto od ukupnog stanovništva). Drugi po brojnosti su rimokatolici, sa 350.000 (5%), dok je treća po zastupljenosti islamska veroispovest, sa više od 220.000 pripadnika (3 %). (2)

Da Vas podsetimo:  Uspeh treba da bude sadržan u kadrovskoj obnovi i novim i smislenim programima

Ovakav sastav stanovnika Srbije u pogledu veroispovesti ne upućuje na to da je Ministarstvo prosvete imalo podlogu i pravni osnov da u nastavni plan i program unosi, promoviše i propagira ideje LGBT pokreta o seksulanom vaspitanju, seksualnim slobodama, rodnoj ravnopravnosti. (3) Takvo učenje se nikako ne bi moglo smatrati usklađenim sa verskim, moralnim i filozofskim uverenjima ogromne većine građana – roditelja naše dece, pa se slobodno može konstatovati da je nadležno Ministarstvo, izlazeći u susret minornim grupama sa manjinskim seksualnim opredeljenjima, prekršilo relevantne odredbe Ustava, Porodičnog zakona, kao i odredbe Pakta o građanskim pravima i političkim slobodama i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, namećući odozgo, putem autoriteta vlasti, nasilno i protivzakonito, obrazovanje i vaspitanje dece protivno volji i moralnim shvatanjima njihovih roditelja. Akt Ministarstva predstavljao je pravi šamar i ruganje tradicionalnim i verskim osećanjima i ubeđenjima roditelja. Može se reći da se radilo o pokušaju sprovođenja pravnog nasilja nad ogromnom većinom građana, te o nepotrebnom i suvišnom uplitanju države u privatnu i porodičnu oblast života, bez ikakvog opravdanog razloga.

Da bi se sprečila dalja eventualna povreda prava neophodno je da roditelji budu upoznati sa svojim pravima i da budu u pripravnosti radi preduzimanja konkretnih mera.

U tom smislu roditelji bi morali preduzeti sledeće mere:

DELOVANJE PUTEM SAVETA RODITELJA

Ukazala se prava prilika da najzad savet roditelja, kao jedan od organa obrazovnih ustanova, predviđen odredbom čl. 58 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prestane biti samo dekor tog Zakona, već da postane delotvoran organ koji će početi da štiti autentična prava i interese roditelja, a time i interese dece. U tom smislu, ovaj organ obrazovnih ustanova bi morao da počne da deluje potupno autonomno, u skladu sa Zakonom, bez zakulisnog uticaja i vođenja od strane menadžmenta škole, što se do sada često događalo.

U vezi sa gore iznetom problematikom, roditelji svih odeljenja bi najpre morali da se obrate prosvetnom radniku (vaspitač, učitelj, razredni starešina) tražeći hitno sazivanje roditeljskog sastanka tog odeljenja gde bi se raspravljalo o aktuelnoj temi eventualne povrede prava roditelja ili dece (ukoliko se ustanovi da povreda postoji) uz davanje jasnih instrukcija roditelju-članu Saveta roditelja te obrazovne ustanove, o tome na koji način se ima izjasniti u Savetu roditelja i kakav zahtev se ima dalje postaviti prema nadležnim organima.

Hitno zatražiti održavanje sednice Saveta roditelja u svakoj obrazovnoj (predškolskoj i školskoj) ustanovi sa istom tačkom dnevnog reda: zauzimanja stava tog organa obrazovne ustanove povodom aktuelne problematike (na primer obrazovni paketi) uz proučavanje publikacija i prezentovanje tekstova naših poznatih stručnjaka radi razjašnjavanja prave suštine ideja i metoda koji se iznose u Priručnicima.

Da Vas podsetimo:  Đuka “ugasio” protivnike i zasitio se: Glavni “operativac” SNS napušta politiku

Zatražiti od Direktora škole da o zauzetom stavu Saveta roditelja izvesti nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ostaviti rok za stavljanje van snage svih uputstava za uvođenje nastavnih jedinica u vezi sa temom tzv. „seksualnog nasilja“, za koje se nađe da predstavlja povredu prava roditelja.

U slučaju, da se nadležni organi tj. Ministarstvo ogluši o odluku Saveta roditelja obrazovne ustanove, upozoriti sve nadležne da roditelji neće dozvoliti da njihova deca pohađaju nastavu sve dok se o ovom pitanju konačno ne izjasni nadležno Ministarstvo, ali i drugi organi državne vlasti.

ULAGANJE USTAVNE ŽALBE

Izraditi model ustavne žalbe protiv akata i radnji nadležnog Ministarstva, zbog povrede osnovnih ljudskih prava i sloboda (prava roditelja), i u tom smislu obezbediti u svakoj sredini besplatnu pravnu pomoć od strane stručnih lica (advokati, službe jedinica lokalne samouprave).

OBRAĆANJE ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Uložiti što veći broj pritužbi pred Zaštitnikom građana zbog nepoštovanja osnovnih prava roditelja i zatražiti da se utvrde da li postoje nedostaci i povreda prava i da se o tome izvesti javnost.

OBRAĆANJE PAROHIJSKOM SVEŠTENIKU

U vezi sa problematikom uvođenja seksulanog obrazovanja i seksualizacije dece (ukoliko se i nova verzija obazovnih paketa bude time bavila) upoznati parohijske sveštenike(odnosno druge verske velikodostojnike), i to u pristustvu drugih vernika, neposredno nakon službe i zatražiti da o tome svoj stav iznese i sam sveštenik. Pri tom zatražiti da o svemu budu upoznati i viši crkveni organi, uz insistiranje da verni narod dobije povratnu informaciju tj. da bude upoznat o tome šta je od strane SPC, (odnosno drugih verskih institucija) tim povodom preduzeto, te da li su navedeni obrazovni paketi uopšte spojivi sa pravoslavnim učenjem i shvatanjem roditeljstva i porodice uopšte.

POVEZIVANJE UDRUŽENJA

Umrežiti sve postojeća udruženja i formirati što veći broj novih neformalnih i formalnih udruženja na nivou škola ili jedinica lokalne samouprave, čiji cilj bi bio zaštita prava roditelja, dece i zaštita porodice, sve sa ciljem sinhronizacije svih preduzetih radnji i daljih aktivnosti, te pružanja svake vrste pomoći roditeljima u njihovoj borbi za ostvarivanje prava da vaspitavaju vlastitu decu, u skladu sa svojim verskim shvatanjima i tradicionalnim vrednostima.

Slavka Kojić

www.fsksrb.ru

___________

(1) Sloboda duha-sloboda misli, savesti i veroipovesti iz Biltena sudske prakse Vrhovnog suda Srbije broj 1/2008, Intereks, Beograd, Autor teksta: Dragica Aleksić, savetnik Vrhovnog suda Srbije)

www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=37

(2) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/postizborna-lgbt-inkluzija/ sa linkovima koji vode ka tekstovima obrazovnog Paketa za vrtiće i Paketa za osnovnu i srednju školu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime