Predsednik Srbije:

U intervjuu češkom časopisu Parlamentní listy, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je veoma jasno zacrtao prioritete svoje zemlje po pitanju politike prema Rusiji i prema zahtevima Brisela da se uvedu sankcije protiv Moskve. Nazvavši „bajkama za malu decu“ rasuđivanja o tome da Rusija navodno predstavlja pretnju za celu Evropu, srpski lider je istakao da „oni koji tako govore, jednom izgube izbore u svojim zemljama“. „Obični građani u Evropi i u celom svetu, ne žele da se svađaju sa Rusijom. Rasuđivanjima da Rusija predstavlja opasnost, političari možda mogu da plaše samo zemlje Pribaltika. Ja ne znam koga oni još time mogu uplašiti. Na koga je Rusija napala? Neki drugi bombarduju mnogo više nego ona“ – podsetio je Tomislav Nikolić, očigledno imajući u vidu SAD i druge zemlje-članice NATO pakta.

Što se tiče antiruskih sankcija, to su one, prema mišljenju predsednika Srbije, štetne pre svega za one koji ih uvode. Zato je srpska vlada kategorički odbila da se pridruži sankcijama protiv Rusije: „Ako nam danas kažu da mi moramo prekinuti odnose sa Rusijom, to će sutra, možda, odlučiti da mi moramo odustati od saradnje sa Kinom. A prekosutra – sa Kazahstanom. Zašto da na to pristajemo? Zašto da prihvatamo tuđu politiku? Ako neko u Briselu većinom glasova odluči da mi moramo uvesti sankcije protiv Rusije, no, Rusija će takve sankcije osetiti možda za 1 500 godina. To je isto kao kad buva pecne medveda – tako bi i Rusija osetila naše sankcije. Mi smo zemlja koja je mnogo godina živela pod sankcijama. Mi smo pod njima preživeli svašta. Tako da nam je veoma dobro poznato da sankcije najviše udaraju po najsiromašnijim ljudima, bespomoćnim i slabim, po najmlađim i najstarijim. Kada su sankcije usmerene protiv vlade, one njoj apsolutno ne štete. Naprotiv, sankcije joj pomažu, jer je u društvu rašireno neprijateljstvo protiv onih koji su uveli sankcije. Vlada istupa u ulozi zaštitnika od tog neprijatelja i u rezultatu zadobije još veću političku podršku od građana“. [www.parlamentnilisty.cz/arena/rozhovory/Srbsky-prezident-Nikolic-pro-PL-Havel-byl-nemilosrdny-Zeman-je-nas-pritel-Clintonova-nam-prinesla-zlo-Trump-je-nadeje-Nebezpecne-Rusko-Pohadka-pro-deti-465202]

Ranije je, tokom godine, predsednik Srbije odbio da se pridruži antiruskim sankcijama bez obzira na pritisak od strane EU i SAD – pa tako i lično od strane potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena. „Mi ne možemo uvesti sankcije protiv Rusije, ukoliko to znači usaglašavanje sa spoljnom politikom EU“ – izjavio je Tomislav Nikolić za vreme susreta sa Bajdenom u avgustu. [www.vestifinance.ru/articles/73992]

Slična principijelna pozicija nesumnjivo u potpunosti odgovara interesima Srbije i zadacima razvoja srpsko-ruske saradnje – u tom smislu i u oblasti energetike. Baš u to vreme kada se u sedištu EU ponovo zaoštrila diskusija po pitanju suprotstavljanja ruskim projektima izgradnje gasovoda „Severni tok – 2“ i „Turski tok“, srpska kompanija „Naftna industrija Srbije“ (NIS) čiji kontrolni paket pripada ruskom „Gazprom-njeftu“ potpisala je sa kompanijom Betec sporazum o izgradnji geotermalnih toplotnih elektrana u Srbiji.

Ovaj dokument može postati prekretnica u razvoju srpske energetike. Radi se o nameri obe kompanije da razviju geotermalne zone u severnom delu Srbije, otvaranjem novih bušotina i izgradnji elektrana na bazi tih bušotina. Početak bušenja predviđen je tokom 2017. godine, a prva elektrana treba da počne sa radom za godinu dana. Pride, ove geotermalne termoelektrane će proizvoditi kako toplotnu, tako i električnu energiju.

O tome da se radi o događaju koji zaista predstavlja proboj, govori i službena referentna lista novog partnera srpskog NIS-a. Kompanija Betec predstavlja jednog od svetskih lidera u oblasti geotermalne energetike. Ona pripada singapurskoj kompaniji KS Orka Renewables Pte Ltd, koja je sa svoje strane zajedničko preduzeće kineske kompanije Zhejiang Kaishan Compressor Co Ltd. i islandske kompanije Hugar Orka ehf. [www.vestifinance.ru/articles/76875]

Imajući u vidu da upravo Island predstavlja priznatu „lokomotivu“ u razvoju geotermalne energije, a Kina i Singapur omogućavaju neophodno finansijsko pokriće – ne treba sumnjati da novi projekt NIS ima sve šanse na uspeh.

Gore navedeni sporazum ubedljivo opovrgava argumente tih srpskih oponenata NIS-a i „Gazproma“, koji optužuju rusku stranu za ignorisanje interesa Srbije i težnju da se ona navuče na „gasnu iglu“. U korist perspektivnosti rusko-srpske energetske saradnje govore i konkretni rezultati delatnosti kompanije NIS. Počevši od 2009. godine, njeni pokazatelji neprekidno rastu. Tako je samo u 2015. godini kompanija dobila oko 550 miliona dolara operativne dobiti. Uloga kompanije u popunjavanju državnog budžeta Srbije za poslednjih pet godina uvećano je sa 7% na skoro 15%. „To jest, do 15% budžeta države na direktan i posredan način se popunjava preko rada NIS-a“ – svedoči generalni direktor kompanije Kiril Kravčenko. „Naš cilj je – biti i ostati vertikalno integrisana energetska kompanija na Balkanu, uključujući ne samo geološka ispitivanja, proizvodnju, preradu i marketing ugljovodonika i produkata njihove prerade, nego i elektro energetiku. I biti važan igrač ne samo na tržištu Srbije, nego i na Balkanu u celini – u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i tako dalje. Zbog toga mi ne menjamo ciljeve, investicije – održavamo, profitabilnost – stabilna. U tome je učešće našeg personala veoma važno, jer je odgovorilo povećanjem unutrašnje efikasnosti u uslovima krize. I podrška glavnih akcionera. U NIS-u ima mnogo akcionara, no, dva su veoma krupna i posebno važna – to su „Gazprom-njeft“ i Republika Srbija. Od njih mi imamo podršku i zbog toga idemo putem povećanja efikasnosti i daljeg razvoja kompanije“ – ističe šef NIS-a. [www.gazprom.ru/press/reports/2015/energy-leader-in-balkans/]

Razume se, saradnja Rusije i Srbije nije ograničena energetikom. Međutim, upravo ova oblast usled njene maksimalne politizacije od strane Zapada nastupa u svojstvu ključnog testa za sposobnost vlade ove ili one zemlje da sprovodi nacionalno orjentisanu politiku. I po tom pitanju, srpsko rukovodstvo uspeva da uspešno izdrži pritisak – za razliku od niza drugih balkanskih zemalja.

Petar Iskenderov

www.fsksrb.ru