Predsednik opštine, gospodin Maksa, pozvan je na hitan sastanak u ministarstvo finansija.
Određenog dana, u zakazano vreme, primio ga je četvrti pomoćnik trećeg zamenika državnog sekretara i kratko mu saopštio:
– Gospodine predsedniče, uvidom u naše pokazatelje uočili smo neracionalnu potrošnju budžetskih sredstava u vašoj opštini. Ako odmah ne stanete tome na put bićemo prinuđeni da uvedemo prinudnu upravu!
– Znači, da je racionalizujem?! – trepnu predsednik Maksa a graške znoja mu orosiše čelo.
– Znači! – potvrdi četvrti pomoćnik trećeg zamenika. – Za početak ukinite nepotrebna radna mesta. I to hitno, molim vas!
Sutra ujutru, predsedniku su doneli sistematizaciju radnih mesta opštinske uprave. Sekretarica je otkazala sve sastanke, prijeme i susrete planirane za taj dan kako bi predsednik mogao da se posveti važnom i neodložnom poslu. Nije šala, prinudna uprava vreba iz prikrajka.
Posle nekoliko sati „studiranja“ precrtao je sledeća radna mesta:
– savetnik kafe kuvarice za gorku kafu,
– savetnik kafe kuvarice za slatku kafu,
– samostalni referent za oživljavanje duha prošlosti,
– aplauz majstor,
– menadžer za nesprovođenje predizbornih obećanja.
Savetnik kuvarice za gorku kafu bila je tetka Anđa, pomajka predsednikove kume. To radno mesto ranije nije postojalo, ali na kumin predlog gospodin Maksa je častio posle izborne pobede.
E, onda se i njegova žena dosetila da njena najbolja drugarica savetuje kafe kuvaricu kako se kuva slađa kafa. Ženina se ne poriče, naročito kad je muž na vlasti.
Šurak Pera je obavljao dužnost samostalnog referenta za oživljavanje duha prošlosti. Radio je savesno i predano. Njegovim angažovanjem mnogi pokojnici su se našli u biračkom spisku i svi su glasali za predsednika.
Aplauz majstor nije Maksin kadar. Njega je nasledio od svog prethodnika, ali je bio zadovoljan njegovim radom. Čovek je od srca aplaudirao kad god je predsednik imao javni nastup, a često ga je tapšao i po ramenima.
Menadžer za nesprovođenje predizbornih obećanja bio je predsednikov sinovac Toša, inače nesvršeni student geodezije. On nije radio ništa, jer birači nisu ni pamtili šta im je sve obećano pre izbora.
Pri kraju radnog vremena precrtani kadrovi su bili u kabinetu predsednika.
– Gospodo, u cilju štednje i racionalizacije, a sve u duhu našeg prosperitetnog razvoja, vaša radna mesta se ukidaju! Proglašeni ste tehnološkim viškom!
– Je l’ ! – izrogači se tetka Anđa, savetnica kafe kuvarice za gorku kafu. – A što sam lepila tvoje slike po zidovima i nagovarala narod na pijaci da glasa za tebe, to nikom ništa!
– A ja sam ti skupljala sigurne glasove! – uključi se savetnica za slađu kafu. – Ako ostanem bez posla iz ovih stopa idem da se učlanim u opozicionu stranku!
– Meni dlanovi danonoćno bride od tvojih kojekakvih govorancija! I umesto povećanja plate ja sam tehnološki višak! – zakuka aplauz majstor.
– To mi je hvala što si najviše glasova dobio od pokojnika! – zaleleka šurak Pera, samostalni referent za oživljavanje duha prošlosti.
– Gospodo, predlažem da odmah stupimo u štrajk glađu! Niko nema prava da se igra našim životima! – isprsi se sinovac Toša, menadžer za nesprovođenje predizbornih obećanja.
– Tako je!!! – kliknuše ostali.
– Zar i ti sinovče Tošo?! – unezveri se predsednik.
– I ja, nego šta! A ako to ne pomogne prelazimo na motku umočenu u septičku jamu! – odgovori mu sinovac Toša.
– Mot-ka, mot-ka, mot-ka!!! – orilo se kabinetom.
– Čekajte, čekajte! – najednom se ozari predsednik Maksa. – Vaša radna mesta su danas ukinuta, ali već sutra vi dobijate posao u novoformiranoj Agenciji za racionalizaciju radnih mesta!
– I šta ćemo tamo da radimo?! – zagrajaše kolektivno.
– Predlagaćete predsedniku, to jest meni, koja radna mesta treba ukinuti u opštinskoj upravi u cilju racionalizacije budžetske potrošnje…
Autor: Ljubomir Ilić
