Rio Tinto ponovo jaše

U medijima se početkom ove, 2024. godine, sve češće pominje da je litijum u dolini reke Jadar srpska strateška sirovina i da će eksploatacijom tog rudnika Srbija uzleteti u neverovatne visine bogatstva i prosperiteta.

Rio Tinto planira da zauzme katastarske parcele od 22 sela, da raseli poljoprivredno stanovništvo Rađevine koje se bavi zdravom hranom i pčelarstvom, da zauzme ukupno 1.234,66 hektara najplodnije zemlje, da uništi vode u reci Jadar, koja će postati mrtva reka, da zagadi vazduh, tako što će svoje otrovne sadržaje isporučivati na velike daljine kad su povoljne vazdušne struje, (vazdušno rastojanje Loznica – Beograd je 102,23 kilometra, a Banja Koviljača oko 4 kilometra od Loznice), da od plodne zemlje napravi pustoš, izrovanu tragovima kamiona i prekrivenu jalovinom, kao što pravi u svim zemljama koje su imale nesreću da im dođe Rio Tinto, da rizikuje udese zbog izlivanja koncentrovanih kiselina sumporne i hlorovodonične tokom transporta, sumpornu kiselinu (98%) svakodnevno će voziti po 20 vagon cisterni, zapremine 50 tona, izrovaće se put Loznica- Valjevo, zbog svakodnevnog prolaska 26 do 32 teških kamiona sa jalovinom.

Ono što brine autora ovog tekst je agresivnost i arogancija kompanije Rio Tinto, koja ne preza ni od izbijanja oružanih sukoba sa lokalnim stanovništvom. Lokalno stanovništvo Mačve i Rađevine je odlučno u zahtevima da rudnik ne sme da počne sa radom na njihovoj zemlji. Šta će biti ako kompanija počne da kopa mimo volje građana koji se grčevito, s pravom, bore za svoju zemlju i razvoj poljoprivrede na njoj? Da li će doći do eskalacije sukoba koji bi se pretvorio u nešto najgore, fizički sukob nepredvidljivih posledica sa lokalnim stanovništvom? Ljudi se bore za zdravu prirodu bez zagađenih voda i zemljišta, bore se za svoj opstanak.

Srbija već gradi pristupne puteve za teške kamione koji vode prema Loznici i budućem rudniku, gradi i prugu, pojačava se elektro mreža na tim destinacijama, i sve ukazuje da je Vlada sa Rio Tintom uspostavila određene kontakte i odnose koji se veoma brižljivo kriju od javnosti.

Predsednik Srbije je u jednom od mnogobrojnih monologa rekao da bi sutra počeo da kopa litijum. Svim ljudima, koji su zabrinuti za budućnost dela Srbije, Rađevinu i Mačvu, stručnjacima sa ozbiljnim naučnim i stručnim referencama, akademicima, inženjerima tehnologije, hemičarima, ekolozima, (uglavnom sve doktori nauka), sa visine svog autokratskog položaja poručuje: „Nikada se nisam plašio hajke neodgovornih i nesposobnih ljudi. Ja smatram da je to naša obaveza, da je to naš posao. Prošla vlada nije prihvatila tu našu ideju, smatrali su da im je možda lakše da se to ne prihvati zbog uličnih demonstracija i ne znam čega. Ja ne mislim da je potrebno podilaziti neznalicama već razvijati naše krajeve. Mogli bi da idu da bacaju pare po ulici“, Dakle, stanovnici Zapadne Srbije bi toliko bili bogati kad bi Rio Tinto došao i zagadio njihovo zemljište, da bi pare bacali na ulicu! Ako je i od predsednika, mnogo je!

Predsednik je pravnik, nije ni hemičar, ni tehnolog, a ni rudar, te prema tome ne poznaje tu problematiku, i odluku o tome treba da prepusti objektivnim, nestranačkim stručnjacima, koji vole Srbiju. On ne zna sa kojim bi se ekološkim problemima susrelo stanovništvo, ne samo Rađevine i Mačve, veći i vlikog dela Srbije. Da li predsednik zna šta znači 20 tona 98% koncentrovane sumporne kiseline koja će se cisternama prevoziti sa istoka, iz Bora ili Bugarske do Loznice? Preko cele Srbije. Da li zna kakav bi to ekološki udar bio kad bi jedna od 50 cisterni u kompoziciji, iskočila iz šina? Da li predsednik zna koliko će se tona eksploziva koristiti prilikom kopanja? Da li zna koliko je vode potrebno za ovaj postupak? Tone i tone vode iz Drine. Da li zna da se iznad ležišta rude nalaze tone slane vode koja bi se ispumpavala, a za posledicu bi bilo urušavanje okolnog zemljišta? Da li predsednik zna da je tehnološki postupak dobijanja litijuma izuzetno komplikovan i opasan?

„Neodgovorni“, „neznalice“ i „nesposobni“ koji se bore protiv ulaska Rio Tinta u zemlju, proučili su ceo tehnološki postupak dobijanja litijuma, koliko je to bilo moguće, s obzirom na to da patent za dobijanje litijuma nije odgovarajući za jadarit. Videli su da Rio Tinto nije rešio u potpunosti problem otpadnih voda, da pravi ogromne naslage jalovine u kojoj će se nalaziti svi otrovi zaostali iz proizvodnje koje će voda da spira a vetar da raznosi, najopasniji je arsen, da postupak dobijanja litijuma, bora i nus proizvoda natrijum sulfata, nije jednostavan, sastoji se iz nekoliko etapa, a svaka ima rizik od akcidenta.

Među „neodgovorne“, „nesposobne“ i „neznalice“ nadam se da predsednik nije svrstao i akademike iz SANU i druge stručnjake, koji su 2021. organizovali naučni skup posvećen ekološkim izazovima projekta Jadar i kopanja jadarita .

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) izdala je marta 2022. godine zbornik radova „Projekat Jadar – šta je poznato?“, u kome su objavljena izlaganja sa istoimenog skupa održanog 2021. godine, kao i prepiska SANU sa nadležnim institucijama oko rudnika litijuma.

Jedan od recenzenata, akademik Slobodan Vukosavić je istakao da treba očekivati sve veći pritisak investitora da minerale dobiju iz naše zemlje, što jeftinije i uz devastirajuće efekte i ocenio da postoji velika opasnost od velikih, finansijski moćnih stranih kompanija, koje utiču na odluke vlasti. Kao recenzent, ocenio je da su zaključci na osnovu brojnih radova, da realizacija projekta Jadar vodi masivnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i stalnom riziku za okolna sela i Loznicu i istakao da prioritetni interes Srbije mora da bude suzbijanje zagađenja, održivo korišćenje prirodnih resursa, uz očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma je plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra ima najplodniju zemlju u tom kraju. Eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, jer obradivo zemljište na globalnom nivou brzo i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja

Glavni adut predsednice Vlade Ane Brnabić je da je Rio Tinto od seljaka otkupio oko 200 hektara zemlje i da to ne može da se nacionalizuje. Dakle, ako je Rio Tinto kupio tu zemlju, ne mora na njoj da pravi rudnik, neka gaji maline koje veoma dobro uspevaju na tom području i neka proizvodi med!

Naš Međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević ne misli da je rudarenje neka razvojna šansa Srbije, jer je rizik od rudarenja veći nego korist, odnosno njegove negativne posledice su veće od moguće dobiti. Kada se radi o litijumu, ističe da Srbija ni u jednoj varijanti nema koristi od njega, „čak i ako ovde počne da se vadi litijum, on se prodaje preko, a Srbija može da ima koristi samo od rudne rente, koja je prošle godine (2023.) za sve rudnike bila ukupno 140 miliona evra – to za državu nije ništa, a da ne ulazimo u to koje su posledice rudarenja“.

Za Srbiju je strateški cilj razvoj poljoprivrede i proizvodnja zdrave, organske hrane.

U Srbiji je vrednost izvoza organskih proizvoda porasla više od 15 puta u proteklih 10 godina, objavila je Privredna komora Srbije.

U 2018 godini izvezeno je 2.774 tone meda u vrednosti 12,4 miliona dolara.

U 2020. godini Srbija je izvezla 2.700 tona meda za oko 13 miliona evra, za 46% više nego 2019. (izvor: Privredna Komora Srbije).

Izvoz je u 2021. u odnosu na 2020. skočio 53 odsto i iznosio je 57,4 miliona evra.

„Srbija kao proizvođač organskih proizvoda na svetskom tržištu postoji više od 20 godina i za to vreme svi indikatori pokazuju brz i stabilan razvoj“, kažu iz Centra za organizaciju sajmova, manifestacija i događaja Privredne komore Srbije.

U februaru 2023, na sajmu BioFać nastupilo je 11 kompanija iz Srbije“, pod sloganom „WE SPEAK ORGANIC“, srpski organski proizvođači pretstavili su asortiman svojih proizvoda, od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, proizvoda od organskih žitarica, brašna i testenina, džemova od organskog voća, do meda i suvih pečuraka. Vrednost izvoza organskih proizvoda već godinama beleži konstantan rast. I u 2022. porastao je u odnosu na prethodnu godinu i to na 68,5 miliona evra.

U časopisu koji donosi vesti iz organske proizvodnje navodi se da je više od 80 odsto organskih proizvoda iz Srbije namenjeno izvozu. Udeo naše zemlje u plasmanu organskog voća u EU svežeg ili sušenog, ne računajući citruse i tropsko voće, u 2021. iznosio je 8,4 odsto. U više od 30 država izvezeno je najviše zamrznutog organskog voća, a najaviše jagodastog: maline, kupine, borovnice, ribizle, jagode. Pored jagodastog voća, izvozili smo i zamrznutu višnju i šljivu. Kako se navodi, organsko sušeno voće, kao i voćni koncentrati i pirei, takođe čine veliki udeo u ukupnom izvozu. Optimističan podatak je i da sve više počinjemo da izvozimo prerađene organske proizvode. https://www.kvalitet.org.rs/vesti/srbija/9558-srbija-2022-izvezla-organske-proizvode-u-vise-od-30-zemalja

Perspektiva Srbije je razvoj poljoprivrede, plodna, nezagađena zemlja za gajenje organske hrane. A predeo u Rađevini i Mačvi je upravo takav, pogodan za proizvodnju organske hrane i treba da ostane čist i nedevastiran.

Za www.koreni.rs Dr Mirjana Anđelković Lukić