Samo vlast odlučuje šta javnost ima pravo da zna?

0
328

Mihaela Šljukić Bandović

Ministri se menjaju, ali odnos vlasti prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostaje isti. Pre tri godine Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predlagalo je problematične odredbe koje bi, da su usvojene, unazadile zakon, dok sada o izmenama zakona javnost ne zna ama baš ništa. Šta o tome kaže civilno društvo, a šta aktuelni poverenik i njegov prethodnik?

Zakon o pravu javnosti da zna šta i kako rade organi vlasti, javne ustanove i preduzeća menja se, ironično, daleko od očiju te javnosti. Na to upozoravaju nevladine organizacije i novinarska udruženja, ističući da je rad na izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja netransparentan, jer niko ne zna o kakvim promenama je reč. Niko osim Radne grupe, u kojoj sede isključivo predstavnici organa vlasti, uključujući i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Nedostatak javne rasprave utoliko je alarmantniji ako se ima u vidu kratak rok – rad na izmenama počeo je u januaru, a po ambicioznom planu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zakon bi trebalo da bude promenjen do kraja ovog meseca.

Mi ne znamo šta je predmet rada i o kojim izmenama i dopunama se uopšte govori, tako da su organizacije okupljene u Koaliciji za slobodan pristup informacijama od javnog značaja zatražile informaciju od javnog značaja od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se dostavi sav rad radne grupe, ali i aktuelni nacrt izmena i dopuna zakona kako bismo, kao zainteresovana javnost, bili informisani o tome o čemu se na radnoj grupi govori i kakve se izmene planiraju”, kaže Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora CRTE, jedne od 14 članica Koalicije za slobodu pristupa informacijama.

Istovremeno, Koalicija za pristup pravdi, koju čini devet organizacija, uključujući Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, zatražila je od vlade da “bez odlaganja ukloni brojne nedostatke u radu na izmeni i dopuni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, tako što će obezbediti da rad na zakonu preuzme nadležno Ministarstvo za ljudska prava, uz učešće stručnjaka i predstavnika medija.

Da Vas podsetimo:  Srpski tinejdžeri u kandžama huligana – zastrašujući podaci o mladima „sa tribina“

Šta kaže poverenik?

Za negodovanje organizacija civilnog društva i novinarskih udruženja, poverenik i član radne grupe Milan Marinović ima razumevanja. Za Istinomer kaže da “s obzirom na značaj planiranih izmena i dopuna zakona, treba održati javnu raspravu po usvajanju radnog teksta nacrta od strane radne grupe”.

Kada će biti usvojen radni tekst nacrta, odnosno kada bi javna rasprava mogla da bude održana, nije precizirao. Nije rekao ni koje su to odredbe kojima bi zakon trebalo da se promeni, ali je naveo šta je lično kao poverenik predložio u cilju poboljšanja zakona. Za najveću boljku – da organi vlasti u potpunosti ignorišu zahteve novinara i građana i ne daju im nikakav odgovor u zakonom propisanom roku, što je predmet oko 70 odsto žalbi, poverenik Milan Marinović predlaže da se propiše novčana kazna u fiksnom iznosu koju bi, izdavanjem prekršajnog naloga odgovornom licu u organu vlasti, izricao poverenik.

Zakon koji je otkrivao tajne – od sumnjivih tendera do „tetke iz Kanade“

Na ovaj način bi organi vlasti konačno bili primorani da ispoštuju svakog tražioca informacije, što bi doprinelo kako većem ostvarenju prava, sa jedne strane, tako i boljoj komunikaciji organa vlasti sa javnošću, sa druge strane. U svrhu prinude organa vlasti da omogući pristup informaciji, na šta je obavezan konačnim rešenjem poverenika, predloženo je da se propiše mera prinude u vidu novčanog iznosa koju bi rešenjem izricao poverenik samom organu vlasti, a ne odgovornom licu”, kaže za Istinomer Milan Marinović.

Predlaže i da se u zakon uvrsti odredba kojom bi povereniku bila data mogućnost da, osim u Beogradu, formira organizacione jedinice i u regionalnim centrima Srbije, što bi, kako kaže, građanima koji žive na toj teritoriji olakšalo kako ostvarenje prava, tako i komunikaciju s poverenikom. Takođe, poverenik je predložio i da dobije ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organima vlasti za prekršaje propisane zakonom. To ovlašćenje sada ima upravna inspekcija, a Marinović smatra da bi efikasnije sprovođenje zakona, a time i veće ostvarenje prava, bilo omogućeno ukoliko bi nadzor nad primenom zakona vršio sam poverenik.

Da Vas podsetimo:  Janković Aranitović oslobođena optužbe da je pretila Vučiću

“Što se tiče sprečavanja zloupotreba prava koje zakon štiti, a usled toga što su te zloupotrebe u poslednje vreme sve masovnije i sve češće, a za posledicu imaju odliv para iz budžeta, predloženo je da se situacija uredi kao u drugim pravnim sistemima. To bi značilo da tražilac informacije ne bi mogao da pokrene postupak protiv odgovornog lica u organu vlasti pred prekršajnim sudom pre nego što se okonča postupak po njegovoj žalbi pred poverenikom. Ovo iz razloga što postupak pred sudom ne vodi ka dobijanju informacija, već samo ka kažnjavanju odgovornog lica u organu vlasti, a pravi put za dobijanje informacija je put podnošenja žalbe povereniku”, objašnjava poverenik Milan Marinović.

S druge strane, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, kaže da ne želi da polemiše sa idejama svog naslednika, jer nije poverenik predlagač zakona, već nadležno ministarstvo. On očekuje da javnost bez odlaganja bude upoznata sa svim aktivnostima na izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer je, kako kaže, nedopustivo da u radnoj grupi za izradu nacrta teksta izmena i dopuna zakona, nema ni jednog predstavnika javnosti, akademske zajednice, kompetentnih nevladinih organizacija i medija.

Ja od poverenika očekujem da se založi maksimano da ministarstvo i radna grupa objave šta su to zapravo radili, šta su njihovi predlozi, a ne da nam priča o tome šta su njegove ideje, nego kad je već ušao u radnu grupu, da nam saopšti šta je stav radne grupe i da se o tome normalno otvori javna rasprava. I da čujemo šta će na to reći mediji i stručna javnost”, kaže za Istinomer Rodoljub Šabić.

Ideju da poverenik izdaje prekršajne naloge organima vlasti koji ignorišu zahteve građana i novinara, on je ocenio kao neefikanu.

Govorimo o kaznama koje su kao kazne za parkiranje – pet ili deset hiljada dinara, ali u toj varijanti više vi i građani nećete da budete u poziciji da pokrećete prekršajne postupke. Dakle, kad se utvrdi to ovlašćenje poverenika da izda takve naloge, niko od ljudi koji su tražili informacije neće biti u poziciji da pokrene prekršajni postupak. To de fakto znači da ćemo da potisnemo i jedan mali mehanizam koji je dovodio bar do neke odgovornosti”, objašnjava Šabić.

Da Vas podsetimo:  Prvi snimci sa mesta gde je Cvijan ubijen, mediji ćute

Bez starih štetnih rešenja?

S pretnjom da se postojeći zakon unazadi, tako što bi se, umesto da se proširi, suzio krug onih koji bi imali obavezu da odgovaraju na zahteve građana, bili smo suočeni 2018. godine, kada je Vlada Srbije pokušala da progura, po mišljenju stručne javnosti, štetne izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Među njima je bila i odredba da se protiv rešenja poverenika vode upravni sporovi i da velika preduzeća, koja raspolažu javnim novcem, ne moraju da odgovaraju na zahteve građana i novinara. Kako bi odbranili pravo javnosti da zna, oko 80 građanskih i medijskih udruženja tada je pokrenulo kampanju „Srbija do informacija„, pa se zbog burne reakcije javnosti odustalo od planiranih izmena zakona.

Na pitanje da li u aktuelnim izmenama ima neke od problematičnih odredaba od pre tri godine, poverenik i član radne grupe Milan Marinović odgovorio je:

Po saznanjima poverenika problematična zakonska rešenja iz Predloga izmena zakona iz 2018. godine su izostavljena.”

Poverenik i vlasti: od podmetanja, preko opstrukcija, do javnih napada

Da bi se izbegla nagađanja i pretpostavke, Pavle Dimitrijević očekuje da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u najkraćem mogućem roku ceo proces učini javnim, tako što će saopštiti šta se tačno predlaže, na koji način i kada će i u kom formatu biti javne rasprave.

Rodoljub Šabić smatra da su i izmene zakona na kojima se trenutno radi samo prazna priča, kao i prethodnih puta, jer kaže da glavni problem – izvršenje odluka poverenika, očigledno niko ne želi da reši. Drugim rečima, deluje da nema suštinske volje za demokratskom kontrolom rada organa vlasti i utvrđivanja odgovornosti nosilaca javnih funkcija, uprkos ambicioznim planovima nadležnog ministarstva.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime