San Zapada i našeg okruženja je rat u kojem bi Srbi bili bez šanse i – konačno poraženi

0
308

LUKAVCI BI DA NAM POKLONE NAŠE (REPUBLIKU SRPSKU) I PREKO TOGA OTMU NAŠE (KiM)

* I samit Brdo-Brioni pokaza da su opet svi, oni isti, grupisani na istoj strani, da zdušno i složno jurišaju na sve što i u naznakama srpsko ime i obeležje nosi… Čudu se načudit ne mogu kako ih samo nečastivi takve dade i kako ih tako preslatke i prepametne sastavi!

* Ovi non-pejperi kojima su nas obasuli, a u kojima dele, pripajaju, otimaju, komadaju, prekrajaju i, k’o kroz svoju kuću, vršljaju po srpskim teritorijama – mogli su, što se dobronamernosti tiče, da nam stignu sa bilo koje prijateljske adrese Zapada i to – ćeraj sve do Amerike! A da se onda otud vrnu preko prijateljske Britanije, kojoj su uvek na srcu Srbi bili

* Te glavolomke i probni baloni kojima su nas obasuli da o njima mozgamo, očito imaju za cilj da nekako istisnu iz upotrebe i značaja one međunarodne ugovore, koji im danas ne odgovaraju, jer, u trenutnoj konstelaciji snaga, odgovaraju Srbima. To su Dejtonski sporazum za BiH i Rezolucija 1244 za KosMet!

* Radi konačnog pomirenja opetnudim svoj „Predlog rešenja srpsko-albanskog sukoba“. Ko hoće, može na ovome linku http://www.milijanabaletic.com/predlogrešenja.aspx pročitati objašnjenje, a klikom na mapu uvećati je i precizno videti razgraničenje između Srbije i Albanije


PIŠE: Milijana BALETIĆ

KAO u nekom filmu izvučenom iz stare arhive, nižu se i danas iste slike, koje beleže odnose i zbivanja ovih prostora za koje smo mislili da su davna istorija.

Opet, svi oni isti, grupisani na istoj strani, zdušno i složno jurišaju na sve što i u naznakama srpsko ime i obeležje nosi! Kao kad se odnekud stušte strašne nedaće prvo stradaju rubni delovi prostora, na koje jurnu i ćeraju ka dubini, pa dokle stignu.

Tamo gde se u jednom istorijskom trenutku zaustave, tu povuku granicu, sa koje ni korak unazad ne miču, čekajući sledeću šansu. Na ono na šta nalete – to zgaze, raščerupaju, razbiju u delove! A onda jedan po jedan segment srpskoga identiteta – kulturno nasleđe, jezik, pismo, dela, biće, zavet, istorijske ličnosti… – grabe, otimaju, prepakivaju, preimenuju, prisvajaju, slažu i – od našega – zidaju nekakav konstrukt  njihovoga identiteta!

A metode koje koriste idu od sramnih do monstruoznih – ubijanja, progon, skrnavljenja, otimačina, prevara, laž, laž, laž…

Ja nešto, evo, mozgam danima i ne znam kako da sročim zahvalnost svim našim dobrotvorima iz okruženja, oslonjenim i poduprtim prijateljskim stavom Zapada prema srpstvu i Srbima!

Da Vas podsetimo:  Šta uraditi sa BiH

Ta lepota – taj buket dobrodošlice Srbiji – sabrani na jednom mestu, kao ovo sada 17. maja na Samitu Brdo-Brioni, sastavljen od lidera regiona, taj njihov dugački mirisni trag skupljen u jednu notu – nemerljivi je užitak!

Na ovom nam prijateljskom zboru predsednika država i „države“ iz regiona, stari poznanici iz nekadašnje zajedničke nam Juge, trebalo je – kao ono samostalno, ne pitajući druge – da se međusobno dogovore i iscrtaju te nove, nadasve prijateljske i pravedne, granice na Balkanu. A, pošto je tu Srbija stalno „velika“ – red je, brate, da se, onako među „svojima“ –  u dogovoru – već jednom svede na podnošljivu meru!

Predsednik Slovenije Borut Pahor, ne štedeći vremena ni para, nekoliko dana pre Samita je zapucao prvo u Prištinu, pa u Beograd, i na noge predsedniku Vučiću doneo već usaglašene zaključke o „nepromenjivosti granica na Balkanu“ – tretirajući kao granicom povučenu liniju preko sred Srbije iscrtanu šiptarskom okupacijom i proglašavanjem svetoga našega KosMeta za njihovu takozvanu državu!

Sleću non-pejperi k`avioni (karikatura. Tošo Borković)

Taj Pahorov napor za „nepromenjivost“ trebalo je da se, uz saglasnost predsednika Srbije, završi u Beogradu, a na Brdu kod Kranja zamišljeno je da bude jedna laganica uz opuštanje među prijateljima, kako bi se potpis obeležio uz predah i malo slavlje. Međutim, nasta pometnja kada ovaj naš obrnu ćurak naopako i – na „usaglašeno“ – doda amandman da se državnim granicama ima smatrati ono što su utemeljile Ujedinjene nacije, a ne ova  prekrajanja srpskoga i Srba, kako se kome ćefne!

Te ti tako sjaj ove „Brdo-Brionske“  žurke – zloćesti Beograd potpuno pokvari.

Uostalom, nije ni čudo da se zbunjivana Srbija našla u čudu i da joj nije jasno gde je ta nulta tačka, u ovih poslednjih 30 godina, od koje se se kreće u „nepromenjivost granica“.

Da li pre ’90-tih, dok su još granice ondašnje nam zajedničke države Jugoslavije bile cele i međunarodno priznate, ili od ’91. kada su krenuli i razbucali Jugu. Ili, kada su nas NATO-bombe razarale i zasipale osiromašenim uranijumom ’99. kako bi nam oteli KosMet, ili 2008. kada su ga Šiptari samovoljno proglasili za nekakvu svoju državu – a svi ovi naši prijatelji, sa celim Zapadom, tu šiptarsku „promenljivost“ priznali, podvukli crtu i sad kažu – to je to! Stavljamo tačku – nema promenjivosti granica!

Ma, divno! No, čudu se načudit ne mogu kako vas samo nečastivi takve dade i kako vas tako preslatke i prepametne sastavi!

Da Vas podsetimo:  Ako Srbi ostanu složni – eto Republike Srpske kao države

Predjelo za ovu trpezu na Brdu kod Kranja krenulo je nedavno sa onim non-pejperom o promeni granica na Balkanu, za koji se insinuiralo da nam je doleteo iz Slovenije. E, sad da li je ili nije, pa zar bi se to zvao non-pejper kada bi se sa sigurnošću znalo gde je sočinjen i odakle su ga ispalili po sred Srba?

Ona nekadašnja „suvoparna“ politička nadmudrivanja uz sedenje za istim stolom i gledanje sagovornika pravo u oči uz potpis i rukovanje, kao garanciju dogovorenoga – suviše je jednostavna za današnje vragolane svetskih igara, koji su sve to obogatili jednom razigranom teatralnom formom zvanom non-pejper.

Od kada je ušlo u modu da je nepostojeći dokument važniji od postojećih i zvaničnih, politika je počela da liči na rebuse, zagonetke i odgonetke.

U ovoj „nadogradnji“ diplomatskih igrarija, dokument ili papir koji vam na sto padne „niotkuda“, kako mu i samo ime kaže, zove se nepostojeći. U tome i jeste kunst – nepostojeći, a postoji!

Niko ne kaže da ga je napisao, zato nije ni potpisan, ali je napisan. Nema pečata, a ima snagu.

U njemu nema ništa o njima i njihovoj sudbini, ali zato o našoj odlučuju! Diktiraju nam pravila ponašanja u pismu – bez adrese pošiljaoca – kako im se ne bi mogli obratiti, ako bi, za ne daj Bože, ustrebalo da što priupitamo.

Ma, ako ništa drugo, ono im se barem za razigranost mašte u ovim metodologijama zaskakivanja Srba, mora priznati da su nenadmašni.

Ovi najnoviji non-pejperi kojima su nas obasuli, a u kojima dele, pripajaju, otimaju, komadaju, prekrajaju i, k’o kroz svoju kuću, vršljaju po srpskim teritorijama – mogli su, što se dobronamernosti tiče, da nam stignu sa bilo koje prijateljske adrese Zapada i to – ćeraj sve do Amerike! A da se onda otud vrnemo preko prijateljske Britanije, kojoj su uvek na srcu Srbi bili.

Tako bi mogli redom šarat po Zapadu danima, od velikih do onih „najmanjih“ država poput Vatikana, sve dok ovu smicalicu ne odgonetnemo!

Te glavolomke i probni baloni kojima su nas obasuli da o njima mozgamo, očito imaju za cilj da nekako istisnu iz upotrebe i značaja one međunarodne ugovore, koji im danas ne odgovaraju, jer, u trenutnoj konstelaciji snaga, odgovaraju Srbima. To su Dejtonski sporazum za BiH i Rezolucija 1244 za KosMet!

I sad, dok u ovom šibicarenju sa Srbima i srpskom teritorijom, onako maherski, ispred nosa vrte njihova mađioničarska rešenja – na nama je „samo“ da pristanemo na kockanje sa sobom i ubodemo prstom na jednu od ponuđenih prevara!

Da Vas podsetimo:  Miroslav Lajčak persona non grata

Najvelikodušniji su mi u onom „nonpejperskom poklonu“ da Srbe „obraduju“ pridodavanjem Republike Srpske Srbiji, a da nam – u to ime – otmu srpski KosMet!

Ovo što nam širokogrudo „poklanjaju“ naše, kako bi nam zauzvrat oteli drugo naše – ja prosto nemam reči kojom bih mogla, ali onako, baš, bez ostatka – opisati tu njihovu poznatu brižnost i pravičnost prema srpskome narodu!

A ovaj najnoviji non-pejper, mada nisam sigurna da ne sočinjavaju još koji dok ja ovo pišem, koji objaviše nemački mediji, pa ima i osnovane sumnje da je taj „kurcšlus“ nemačko vlasništvo – oni nude „skoro“ ono što i Rezolucija 1244, ali – mnogo pokvarenije!

Milijana Baletić

Tu bi trebalo, kao, da sve to bude jedinstvena Srbija narednih 99 godina, ali da mi svim Šiptarima damo državljanstvo, mazimo ih, pazimo, školujemo, izdržavamo, lečimo, u vojsku ih primamo i obučavamo da zajedničku nam državu brane, a šiptarski čelnik takvoga „Kosova“ da nam obavezno bude potpredsednik Parlamenta Srbije…!

Jes da smo sve ovo već imali, ali da bi se završio proces onako kako su oni naumili – bilo je kratko! Šta je 55 godina? Mora najmanje 99, ne bi li islamski šiptaristan na našem svetom pravoslavnom KosMetu ojačao i temeljno pustio koren, a Srbi tamo nestali! I ne samo na KosMetu – čistili bi oni nas i ćerali do usred centralne Srbije!

Zato to mora da traje dovoljno dugo kako bi Šiptari postali toliko jaki da Srbi više ne bi imali šanse, ali bi zato imali nagomilani bes gubitničkog naroda i frustraciju koju je lako zapaliti u novi rat! E, taj trenutak i takav rat, u kojem bi Srbi bili bez šanse i – konačno poraženi – san je i našega okruženja i zapadnjaka!

Očito je da ovakvim predlozima nije cilj trajni mir i pomirenje ova dva naroda. Toga ne može ni biti bez pravednog rešenja na principu reciprociteta – gde bi, već jednom, trebalo stisnuti petlju i ići ka tome!

U ime takvog konačnog pomirenja, ja ću opet ponuditi svoj „Predlog rešenja srpsko-albanskog sukoba“.

Ko hoće, može na ovome linku http://www.milijanabaletic.com/predlogrešenja.aspx pročitati tekst koji daje objašnjenje, a klikom na mapu uvećati je i precizno videti razgraničenje između Srbije i Albanije.

Izvor: Balkanska geopolitika

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime