Shvatate li uopšte u čemu je Vaš greh – grehova, gospodine predsedniče i otkud toliki jed u narodu posle ubistva Olivera Ivanovića?!
U činjenici da ste pucali Srbiji u noge učinivši je plenom za svakojaku strvinu!
Nije narod gnevan što misli da su Vam ruke krvave, već što zna da Vam je savest nečista- izdali ste Kosovo i Metohiju, proćerdali čitavu Srbiju ko mahniti kockar, vladate strahom čineći da taj talas ponese i olupa o hridi laži svakoga ko ne pristaje da potone!
Shvatate li da tuguju nad Srbijom, aman, čoveče! Da nariču nad onim što sa svojim čaušima učiniste od države ponositih, časnih, čojstvenih i hrabrih ljudi?!
Shvatate li da im je samo trebao povod da vrisnu i zaplaču parajući tu koprenu straha koju ste spleli, vladajući Srbijom kao preplašenim detetom verujući da će se doveka plašiti utvara iz mraka…
S čime na savesti ćete put Kosova i Metohije?!
Krivi ste za nešto mnogo strašnije od smrti- za život, za ono što ste ih ubedili da je život i da za više od toga nemaju prava!
Krivi ste jer ste uspeli da nadmašite i onu „žutu“ pošast kojoj je Kosovo i Metohija bila tek sitnina u bušnom džepu, za Vas je tek bušni džep tuđih pantalona…
Otuda toliki i za Vas nerazumljiv gnev naroda koji nije rođen u strahu, nema strah od smrti ali strahuje od života…
Kojima će to rečima kuraži predsednik Srbije osokoliti naše mučenike na Kosovu i Metohiji kada je taj isti predsednik učinio da od mizernih prištinskih birokrata mora dobiti odobrenje da uđe na svetu nam srpsku zemlju?!
Da li ćete biti uz svoj narod zavisi od toga da li će neka šalteruša biti na pauzi ili ne kad stigne Vaša zamolnica da kročite tamo gde nijednom Srbinu nikada ne sme biti upitno može li ili ne da zagazi?!
A, šta biste da Vam nisu odobrili, mada nema razloga za to kad ste im aminovali „državu“, gospodine predsedniče?!
Šta ako prekršite pravila ponašanja koja su Vam razrezale ćate krvave prištinske administracije?!
Šta ćete suštisnki promeniti kada ste besramno promenili suštinu, gospodine predsedniče?!
Verujte, poslednje što tom namučenom narodu treba je naramak jalovih floskula i fraza koji ćete sjuriti pred njih- treba im Srbija!
Možete li im toga poneti dovoljno da im živote učinite podnošljivim barem?!
Možete li im objasniti da nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i one jeresi od Srpske liste- stojite pred njima kao predsednik Srbije čije je Kosovo i Metohija ne deo već- duša?!
Možete li ih pogledati u oči i reći da su Haradinaj, Tači, Veselji, Mustafa…najbolje za njih i da zbog toga nisu tek puka „divljač“ u lovu bezumnika na „kapitalce“?!
Možete li im reći bilo šta a da ih ne slažete ili odlazite tek da ispunite formu, jer, ponavljam, suštinu ste bagatelisali odavno?!
Ovo je ponajmanje lament nad sudbinom Olivera Ivanovića, već tužbalica nad našom kolevkom i grobom (ponavljam i ponavljaću), nad onom braćom i sestrama što ih ostavismo dole da veruju kako su čuvari kivota srpstva a ne ponjave koju ste rastrgli u komade zgodne za otirače…
Hoćete li im objasniti s kojim to mitovima valja da raskrstimo na metohu Nemanjića pa da odahnu znajući da je njihova budućnost za Vas daleka i ružna prošlost?!
Šta ćete učiniti da Vam kliču zato što žele a ne zato što moraju, znajući da je pred njih stao predsednik Srbije a ne (avan)turista s vizom „rodoljublja“ na nekoliko sati?!
Shvatate li, gospodine predsedniče, zbog čega toliki gnev naroda?!
Ne preti Kadri Veselji Srbiji da će doći do Niša zato što je hrabar, miš je to obični, već što mu Srbija pravi autoput od Niša do Prištine, prteći mu stazu…
Pucali ste Srbiji u noge i nemojte se sad vajkati zašto niko ne prilazi da joj vida rane…
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com
