U ovom trenutku u Srbiji ne postoje uslovi za fer i poštene izbore – zaključak je evroparlamentaraca koji su posetili Srbiju prošle nedelje.
Možda svima nama to deluje nekako normalno, jer smo, na osnovu odnosa vlasti i opozicije, svesni da ih nema, ali pitanje je koliko smo svesni ozbiljnosti tog problema.
Sada kada su to glasno izgovorili i predstavnici Brisela, problem je još ozbiljniji i trebalo bi da zabrine svakog od nas, nebitno koju političku opciju simpatišemo i koji su nam političari omraženiji ili draži.
Mi živimo u državi u kojoj ne postoje uslovi da se održe slobodni izbori. Ne postoji mogućnost da punoletni građanin slobodno izrazi političku volju. Da slobodno i samostalno razmisli i izabere opciju za koju on misli da je najbolja za budućnost ove zemlje.
Ko je 2012. godine, kada je na demokratskim izborima pobedila koalicija okupljena oko SNS zahvaljujući slobodno izraženoj volji građana koji su podržali ovu opciju, mislio da za 7 godina neće imati tu mogućnost? Mogućnost da na izborima nešto menja.
Te godine su naprednjaci imali slogan “Pokrenimo Srbiju”, ali osim možda u infrastrukturnom smislu kroz završetak auto-puteva započetih još pre njihovog dolaska na vlast, u ostalim segmentima Srbija nije pokrenuta – ona je danas zaustavljena. Pre svega u demokratizaciji i oslobađanju, otvaranju društva.
Da stvar bude gora, deluje kao da je rađeno suprotno – umesto slobodnomislećeg građanina stvaran je poslušnik koji svoju sudbinu prepušta jednom čoveku, a javni diskurs je umesto debatnog pretvoren u jednostran, pun govora mržnje, zveckanja oružjem i oštre retorike.
Zato smo i došli u situaciju da je danas nemoguće održati poštene izbore. I to je činjenica.
Međutim, iako su naprednjaci svojim učešćem u dijalozima koje je koordinisala EU, pre toga i Fondacija za otvoreno društvo, priznali da je situacija zaista takva, odluke koje donose nakon tih razgovora deluju kao da ne žele da je menjaju.
Čini se da je ideja vladajuće većine da samo formalno ispune dogovore i kažu “evo, usvojeno je to što je dogovoreno” iako i dalje suštinski ništa neće biti promenjeno jer će i u novoformiranim odborima i komisijama koji treba da prate izborni proces sedeti ljudi bliski SNS.
Takođe, da se ni po pitanju otvaranja šireg društvenog dijaloga ništa neće menjati pokazali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. On govoreći da ograničenja u funkcionerskoj kampanji ne želi da primeni u svom slučaju, a ona javno kritikujući objektivnost evroparlamentaraca.
To su samo delići sveukupne situacije koja zaista ide u prilog tvrdnjama opozicije da su fer izbori u Srbiji nemoguća misija i nakon posredovanja EU. Zato se jedan njen deo i odlučio za bojkot.
Ali u priči o slobodnim izborima nisu bitni ni vlast ni opozicija, bitni smo mi – građani.
Zbog nas je važno da postoji mogućnost slobodnog izražavanja političke volje. Zbog nas su bitni slobodni mediji, pravosuđe i nezavisne institucije. Zbog nas je bitno da možemo slobodno da biramo i da nas biraju.
Samo to je demokratija kojoj po Ustavu težimo i to su preduslovi za život dostojan čoveka 21. veka.
Ako se za to ne izborimo, sve će nas tovariti u autobuse, davati sendvič i vodu i gledati nas kako igramo kolo na auto-putu uz pesmu “Auto-put”, baš kao što se desilo na otvaranju obilaznice od Obrenovca do Surčina. A oni, šačica privilegovanih, će se i dalje bogatiti o našem trošku i govoriti kako živimo u zlatnom dobu, kako su najbolji u istoriji i kako će nam za dve, najviše tri godine biti bolje.
I tako u krug.
Moramo se suočiti sa istinom.
Srbija je integrisana u „novi svetski poredak“ odnosno „liberalni kapitalizam“ koga je osmislio Zapad.
Srbijom danas vladaju velike korporacije, koje vode računa samo o svojim interesima.
Građanin Srbije je pre svega potrošač, a interesi profita stranih kompanija su na prvom mestu.
Građani na izborni dan „glasaju“ za neku od ponuđenu stranačku listu a neko drugi bira, to jest sastavlja „koalicije“.
Da li može bolje?
Možda, ali sa nekom drugom elitom koja bi vodila Srbiju.