Smejurija od Vlade Srbije

U isto vreme kada se Srbiji i srpskim žrtvama na KiM lupa još jedan šamar, Vlada koristi priliku da promovišu svoju podršku tim istim Srbima i još da navede da bez nje nema opstanka srpskom narodu!

Smejurija od Vlade Srbije da zadrži Srbe na KiM?

Medije je pre tri dana preplavila vest o hapšenju osumnjičenog Šiptara za ratne zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji tokom najžešćih terorističkih napada 1998. – 1999. godine. Osumnjičeni ratni zločinac, Gafur Dugoli, ne samo da je na slobodi već je i „šef protokola“ takozvanog „ministarstva bezbednosnih snaga“ šiptarskih separatista.

Njega je po optužnici MUP-a Srbije, a po nalogu Interpola, uhapsila makedonska policija. Od Vlade Srbije se gotovo niko nije oglasio. Čak se stiče utisak da su se i sami našli u nebranom grožđu a svakako im ne bi odgovaralo ni da se to sprovede.

Kako onda objasniti javnosti da Vlada Srbije pregovara sa ratnim zločincima dajući im iz dana u dan sve veće privilegije i upotpunjujući im „državnost“ a istovremeno naklapaju o nekakvom poboljšanom statusu Srba? Kako da iz Vlade Srbije odgovore kako to pomažu opstanak Srba na Kosovu i Metohiji a daju slobodu, imunitet i moć upravo onim ljudima koji su u brojnim terorističkim akcijama kidnapovali i ubijali taj isti srpski narod kako bi od pokrajine napravili svoju državu? Kako se to pomaže žrtvi kada joj se oduzima posao i izvor zarade, kada se primorava na „integraciju“ odnosno slepo poslušanje šiptarskim separatistima koji zahtevaju da se potpišu ugovori u kojima se ti Srbi odriču svoje države i prihvataju svoje ubice i progonitelje za novu „državu“? Nikako, iole razumnom čoveku, nikako.

Zato se Vlada Srbije nije zvanično izjašnjavala ali nezvanično – jeste.

Prećutana je neophodnost postupanja Interpola i njegovih članica po dogovorenim i prihvaćenim propisima po kojima bi ratni zločinac morao da bude isporučen Srbiji. Dakle, kao što je već rečeno, ne žele ga.

Sa druge strane, institucije koje podržava Vlada Srbije, pozivaju na zajedničku saradnju. Ne samo kada su u pitanju mediji, „kultura“, „integracija“ i razni drugi oblici „saradnje“ već i udruženja koja bi trebalo da se brinu za svoje kidnapovane i ubijene najbliže rođake, isturaju svoje predstavnike koji opet pozivaju na zajedništvo i saradnju sa šiptarskim „institucijama“ kao jedinim načinom da se do istine dođe? Da, upravo „institucije“ ne čijem čelu su pripadnici terorističke „UĆK“ koja se i postarala da i Srbi i istina o njima zauvek budu izgubljeni.

A onda se oglašava i sam vrh srpske Vlade. Tako je i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju stigao da pohvali predsednika Vlade Vučića ali „nije stigao“ da pomene neophodnost zatvaranja i procesuiranja šiptarskih zlikovaca.

Dodatni razlog je i taj što, osim što bi ogolili sa kim to „pregovaraju“, istovremeno i ostali bez pregovarača jer nema koga u vrhu šiptarskih separatista da nije direktno umešan bilo u činjenje bilo u prikrivanje zločina. A u prikrivanje zločina nad Srbima, na ovaj način, umešani su i pripadnici srpske Vlade i srpskih vodećih medija. Tako bi ostali bez pregovarača na obe strane i bez predstavnika medija koji bi uopšte i o bilo čemu mogli da izveštavaju. Zbog toga se pribegava sveukupnom pojačavanju intenziteta zaluđivanja naroda do granice kada on prestaje i da sluša i da razmišlja uopšte. Taj mrak u svesti naroda je onaj plašt pod koji će se sakriti i biti amnestira i Dugoli poput Hradinaja, Tačija, Ljimaja, braće Mazreku…

Sigurnost, odnosno privid sugrnosti, „pruža“ jedino izjava pomenutog Đurića koje ionako do sada ili nisu bile dosledne ili su bile otvoreno anti-ustavne i protvine zakonima Srbije otkrivajući prirodu veleizdaje poput priznavanja Ahtisarijvog plana koga su odbile i UN i Skupština Srbije neke od ranijih vlasti.

Te ranije vlasti Đurić je nedvosmisleno napao: „Ako bismo (Vlada) bili razdrobljeni i na vlast se vratili oni koji su 16 godina vlast prelivali iz zvaničnih institucija u krugove finansijske i političke moći, kojima nije primarni cilj da Srbija bude jaka, onda bi se to odrazilo i na naše ljude ovde“,” rekao je direktor Kancelarije za KiM navodi RTS.

Svakako da je u pravu da ne bi bilo dobro da se vrate na vlast oni koji nisu za vreme svoje vladavine priveli pravdi ni jednog šiptarskog zlikovca iako imaju više nego dovoljno dokaza za njihova zlodela počinjena nad Srbima. Naprotiv, dok su bili udruženi u nesrećni DOS uspeli su da iz srpskih zatvora oslobode preko 2000 šiptarskih kriminalaca, ubica, terorista, dobar deo njih već pravosnažno osuđene.

Ali je bespogovorno i to da je za vreme vladavine Aleksandra Vučića zadat najteži udarac Kosovu i Metohiji i državnosti Srbije na ovoj teritoriji a u tome i te kako dobar udeo ima i Marko Đurić danas. Tu tradiciju još i nastavlja promovišući svog nadređenog, Aleksandra Vučića, najavljujući još jednu njegovu posetu koje je već četiri pet puta do sada otkazivao bez obrazloženja.

Najzanimljivije je to što Vučića predstavljaju kao nekakvu ličnost od autoriteta a istovremeno se, zbog neodazivanja za stajanje u koloni koja treba Vučića da dočeka, preti otkazima sa poslova, ukidanjem socijalne pomoći, zastrašivanjem i svakim drugim nevoljama. A ima i kupovine te podrške! Nema jedino iskrene, prave podrške od srca.

A kako bi i bilo kada umesto pravde za zločince imamo najavu dolaska onih koji te iste štite i još primoravanja da se tim istim ljudima radujemo? A oni eto, traže jedinstvo u Vladi da nastave svoj posao koji bi, da nema šiptarske prepreke, odmah prebacili na famoznu „Zajednicu srpskih opština“ koja će funkcionisati pod okriljem isto tako fantomske „republike Kosovo“ na čijem su čelu… rekli smo već ko.

Sve to Đurić saopštava u pratnji članova svoje stranke, inače službenika takozvane „republike Kosovo“ koje je imenovao i nametnuo Beograd i o toj „nametnutoj“ budućnosti se govori kao o svetloj. nesreća koja se na taj način priprema već se umotava u samovolju „Prištine“ (šiptarskih separatista) kojima srpska strana ne može ništa uprkos „sve jačoj“ Srbiji i njenom „sve većem ugledu u svetu“ koje im je ova vlast obezbedila.

Mediji prenose Đurićeve reči da „nije Sultan Bajazit pa neće ni Edita Tahiri“ da ugasi srpske institucije. Naravno da neće ali je baš Đurić, po nalogu ove vlade, SNS, odnosno Aleksandra Vučića i direktiva sa Zapada, i uspeo da na Kosovu i Metohiji ugasi sve ono što Bajazit nije. A što je donekle i preteklo, to će učiniti sledeća vlast, ponajbolje ako baš oni ostanu na vladajućem položaju.

Goran Petrović

kmnovine.com