SPORAZUM „Srbije i tzv. Kosova“ RADI ČLANSTVA KOSOVA U NATO PAKTU

Treba znti da tzv. Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i lažne države Kosovo (tzv. Sporazum), nije zasnovan na volji naroda, međunarodnom pravu, Ustavu R.Srbije niti na Rezoluciji SB UN, nego na uceni i diktatu SAD, EU i NATO pakta. To je završni dokument kapitulacije Srbije i srpski nesporazum između vlasti i naroda. Takozvani sporazum je potreban pre svega SAD-u kako bi dovršili proces okupacije i legalizovali otcepljenja Kosova i Metohije od R.Srbije. Njima je potrebna tzv. država Kosovo kao članica NATO pakta a potom da se prisajedini Albaniji. Amerika je izabrala Albaniju za strateškog partnera na Balkanu i postepeno radi na realizaciji projekta tzv. Velike Albanije. Izjave američkih zvaničnika da žele dobre odnose sa Srbijom su neiskrene i u funkciji pridobijanja vlasti Srbije da podpiše tzv. Sporazum

Svaka priča naših političara da neće dozvoliti člansto NATO države Kosova u UN i da neće priznati tu NATO državu je ogromna laž za narod jer to od njih niko i ne traži. Americi je potrebno Kosovo u NATO paktu, kao njena teritorija na Balkanu, koja zajedno sa Albanijom omogućava jeftino i povlašćeno baziranje kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga, na jugoistoku Evrope. Bez tzv. Sporazuma nema članstva Kosovu u NATO paktu a nema ni prisajedinjenja Albaniji. Taj prostor tzv. Velike Albanije, proširen Severnom Makedonijom a u perspektivi i sa obogaljenom Srbijom jeste taj, tzv. Otvoreni Balkan. Verovatno se misli da je više „otvoren“ kao kolonija za kriminal, trafiking, narkotike i druge sadržaje nezakonitog delovanja a javno se promoviše pod plaštom ubrzanog „privrednog razvoja“. Ne trebaju Srbiji otvorene granice sa Albanijom, kada vlast i ne zna gde su joj granice prema Albaniji i olako predaje i pomera tu granicu sa Košara i Paštrika na Merdare, Jarinje i Brnjak. Bilo kakav tzv. Tzv. Sporazum koji ne uvažava međunarodno priznate granice R.Srbije i menja ih jeste zločin, krivično delo i veleizdaja. Svaku borbu za Kosovo i Metohiju vlast pokušava iskomprovati sa tzv. ekstremnim srpskim nacionalizmom i organizacijama koje se bore za vlast. To naravno ne odgovara istini i predstavlja običnu propagandu režimskih medija, tzv.analitičara koji su korumpirani i lažu narod za velike pare, kako bi amortizovali otpor naroda a i to je krivično delo saučesništva u veleizdaji.

PUT POSRTANjA I STRADANjA SRBIJE

Još od 1998.godine jasno se znalo da SAD preko NATO pakta i EU podržavaju i podstiču secesiju Kosova i Metohije od R.Srbije. Takva strategija nije se suštinski menjala, samo se intenzivirala sa radikalnijim zahtevima. Učinili su sve da uspostave institucije lažne države Kosovo, da spreče povratak prognanih 230.000 Srba i nealbanaca 1999.godine, prećutali su novi pogrom nad Srbima 2004. godine, odvojili CG na lažnom referendumu 2006. i priznali lažnu državu Kosovo 2008.godine. To je gruba hronologija zločina Zapada nad srpskim narodom, koja je nastavljena donošenjem Briselskog sporazuma, koji je u osnovi poguban po R.Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer su njegovom implementacijom prenete nadležnosti R.Srbije na separatističke vlasti tzv.Kosova. Istovremeno ćutalo se o zloupotrebama i privatizaciji imovine R.Srbije na Kosovu i Metohiji, od strane Prištinskih vlasti i njihovih saveznika sa Zapada, koji su tu imali interes i kroz korupciju ostvarivali enormno lično bogatstvo, poput Merlin Olbrajt i američkog generala Veslija Klarka. Vašingtonski sporazum je donet ponovo bez podrške naroda i predstavlja svojevrsno poniženje R.Srbije i marginalizaciju srpskih nacionalnih interesa.

Briselski i Vašingtonski sporazum su doneti mimo volje naroda, bez poštovanja ustavne procedure i duboko su protivustavni, jer njihovim donošenjem i sprovođenjem ugrožena je teritorijalna celokupnost, suverenitet i integritet R. Srbije, kao i njene međunarodno priznate granice. Amerika je preko NATO pakta i EU sve intenzivnije podigravala nekakvo lažno savezništvo i potrebu da obogaljena Srbija nastavi „evropski put“ u EU. Od 2000.godine sve vlasti su to prikazivale narodu kao da „Srbija nema alternativu, da smo zavisni od Zapada i da moramo u EU, bez obzira što se radi o organizaciji koja nam otkida deo nacionalne teritorije i o organizaciji koja ne baštini mnoge vrednosti koje srpski narod podržava. Zato se sa dosta argumenata može reći da od 2000. godine na vlasti imamo globalističke tzv. političke elite koje više vode računa o instrukcijama NATO i EU i ličnim interesima nego o volji i interesima srpskog naroda i građana Srbije. Tako smo kao narod dovedeni polako, metodom „kuvane žabe“, do poslednjeg čina davanja saglasnosti odnosno odricanja od sopstvene teritorije Kosova i Metohije, suprotno Ustavu R.Srbije i suprotno Rezoluciji 1244 SB UN, kroz donošenje tzv. Sporazuma o kome se pregovara u tajnosti.

U celokupnom procesu od 2000., posebno od 2008.godine politička elita na vlasti je postepeno navikavala narod u Srbiji a posebno na Kosovu i Metohiji da se to ne čini na štetu srpskog naroda na Kosmetu i na štetu R.Srbije, te da će država biti očuvana. Na našu nesreću sve je bilo suprotno. Dok je Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija oznaćavala novu granicu sa lažnom državom Kosovo, vlast u Srbiji je ćutala da se nebi zamerila Americi, NATO paktu i EU. Sve to treba biti verifikovano tzv. Sporazumom o normalizaciji odnosa između R. Srbije i R.Kosovo, čija osnova je definisana u tzv. Francusko-Nemačkom predlogu.

ŠTA JE SVE PREDATO SEPARATISTIČKIM VLASTIMA U PRIŠTINI?

Sada kada se govori o tzv. Sporazumu i o Zajednici srpskih opština, kada je sever Kosova utonuo u potpunu okupaciju od strane separatističkih vlasti NATO države Kosovo, vlast u Srbiji priča o potrebi dialoga i rešavanja statusa Kosova i Metohije. Narodu se ne govori o promašajima u prošlosti, koji su doveli do ovakvog stanja. Albanci nikada do sada nisu smeli da pređu Ibar sa dugim cevima i jedinicama Rosu. Sada terorišu narod, grade pet vojnopolicijskih baza, otimaju zemlju a srpski policajci podneli „ostavke“ i narod se povukao sa barikada koje nisu ostvarile svoju svrhu i ciljeve. Srbi su kontrolisali prostor severa Kosova i trafostanicu „Valač“. Sada je sve u rukama vlasti tzv. Kosova. Dali je neko odgovarao u Srbiji za promašene poteze, koji su učinjeni do danas? Naravno da nije.

Evo nekoliko ključnih događaja, dokumenata i procesa, koji su unesrećili srpski narod na Kosovu i Metohiji i Srbiju u celini:

1. 2012. Godine, predsednik Vlade Ivica Dačić uspostavio je klasičnu granicu između centralne Srbije i južne srpske pokrajine. Ta granica sa svojim graničnim prelazima je postala kao administratvna linija a u suštini državna granica. To je početak formalizacije nacionalne izdaje?

2. Predsednik Srbije u okviru Briselskog sporazuma srpsku policiju je predao separatistima u Prištini.

3. Predsednik Srbije u okviru Briselskog sporazuma je i pripadnike Civilne zaštite na severu Kosova, raspustio ili integrisao u pravno-politički sistem tzv. države Kosovo. Civilnu zaštitu su činili pre svega srpski vojnici i oficiri koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji, posle povlačenja Vojske Srbije sa Kosova i Metohije. To je bila dobro osmišljena ideja u funciji zaštite naroda na severu Kosova.

4. Predsednik Srbije je primorao Srbe da izađu na lokalne i parlamentarne izbore u okviru nepriznatog pravno-političkog separatističkog sistema lažne države Kosovo.

5. U okviru Briselskog sporazuma predsednik Srbije je separatistima u južnoj srpskoj pokrajini ustupio međunarodni pozivni broj.

6. Predsednik Srbije i Vlada su omogućili da se preda elektro-energetski sistem na Kosovu i Metohiji pod upravu i objedinjavanje Prištini i Tirani. To je početak integracije tzv. Velike Albanije, u domenu energetike. Predstavnik nemačkog ministarstva spoljnih poslova je taj politički potez posebno pozdravio.

7. Predsednik Srbije je uticao na nekdadašnjeg predsednika Olimpijskog komiteta Vladu Divca da na samoj sednici Međunarodnog olimpijskog komiteta ne stavi veto na prijem samoprogalašne republike Kosovu u tu organizaciju. To je bilo u funkciji afirmacije nezavisnosti lažne države Kosovo.

8. Formiranje tzv. Bezbednosnih snaga Kosova nije adekvatno osuđeno niti su pokrenute aktivnosti pred SB UN jer je prekršena Rezolucija 1244 SB UN. Reakcija je bila mlaka, da se nebi zamerili Zapadu. NATO i KFOR su to razumeli kao otvoren prostor da nastave izgradnju buduće vojske tzv.države Kosovo, što i danas čine. Čak je jedan deo Srba našao posao u tim snagama a jedan deo se školovao u inostranstvu za pozicije oficira.

9. Predsednik Srbije, u skladu sa Briselskim sporazumom, javno je pozvao srpske sudije da polože zakletvu na ustavu samoproglašene Repubike Kosovo i pred ratnim zločincem Hašimom Tačijem. Takvu bruku, poniženje i sramotu srpski narod u istoriji nije doživeo.

10. Dozvoljeno je jedinicama ROSU i policiji sa dugim cevima da dolaze na sever Kosova, postavljaju barikade i maltretiraju narod. Avijacija Vojske Srbije je obavljla letove u isto vreme kao da je davala lažnu nadu narodu,

11.Uvođenje ličnih karata, vozačkih dozvola i tablica na severu Kosova jeste prekretnica u pogledu progona Srbije sa severa Kosova..

12. Policija Kosova sprovodi teror nad srpskim narodom, pravi baze na severu Kosova a vlast Srbije razgovara, pod okriljem država Zapada, koje su joj okupirale Kosovo, kao da je to „međunarodna zajednica“, a sve se dešava bez učešća Kine i Rusije i bez mandatom SB UN.

Takvo postupanje vlasti od samoproglašenja lažne države Kosovo pa do danas jeste put u poraz i izdaju. Mora se stati pred provalijom jer je krajnje vreme, nema prostora ni za jedan naredni promašaj, pa ni za lažni tzv. Sporazum između Srbije i tzv. Kosova.

CILjEVI SAD, NATO I EU

Gubitnički pohod Srbije kontrolisano su vodile SAD, Velika Britanija, NATO i EU. U medijima postepeno se to prikazivalo kroz posete tzv. posrednika u „pregovorima Beograda i Prištine“. Razgovaraju kao dva grada, da narod nebi u njima prepoznavao razbijanje države Srbije. Eto dosli smo do kraja kada se Francusko-Nemački predlog, kao osnova pregovora štiti od naroda jer je „poverljiv dokumenat“.

Ako narod ne zna ništa o tzv. Predlogu, o čemu onda razgovara vlast Srbije, oličena u predsedniku Srbije, predsedniku Vlade i ponekad ministru spoljnih poslova. Suštinski u onome što je izašlo u medijima, kao da je sadržaj Predloga, govori se o promeni međunarodno priznatih granica Srbije, o nastanku nove države na sršskoj zemlji i gde se Srbija obavezujemo da Kosovu ništa neće osporavati, smetati i da će priznavati sva njena dokumenta kao i integraciju u međunarodne organizacije.

Naša vlast uporno ističe da nećemo priznati lažnu državu Kosovo niti njeno članstvo u UN. To SAD, NATO i EU od Srbije i ne traže jer im to i ne treba. Njima trema tzv. Sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova iz dva osnovna cilja :

Prvi – da se lažna država Kosovo primi u NATO pakt;

Drugi – da se lažna država Kosovo prisajedini Albaniji, na osnovu referenduma koji bi bili sprovedeni u Albaniji i na Kosovu.

Nakon tzv. Sporazuma Srbija se nebi mogla niti smela mešati u proces integracije tzv. Kosova u NATO niti u proces prisajedinjenja Albaniji. To je deo strategije koja se zasniva na tzv. Sporazumu. Valjda je sada svima jasno da izjave vlasti Srbije da neće dozvoliti članstvo tzv.Kosova u UN, niti priznati nezavisnost, usmerene su ka svom biračkom telu i zamagljuju, suštinski, opasne namere Zapada da lažnu državu Kosovo integriše u NATO pakt, jer bi to bilo obrazloženo kao da je na to pristala Srbija. Posle tog Sporazuma, Srbija bi izgubila bilo kakva prava na prostoru Kosova i Metohije, ogomno kulturno-istorijsko blago, svetinje, državno zemljište i prirodna bogatstva u vrednosti većoj od 1000 milijardi evra.

Zato treba narod da zna, nesme se dozvoliti potpisivanja nikakvog Sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i lažne države Kosovo, izvan međunarodno priznatih granica, jer on nije zasnovan na volji naroda, međunarodnom pravu, Ustavu R.Srbije niti na Rezoluciji SB UN.

Bilo bi dobro da se nastavi sa potpisivanjem Peticije u Srbiji, koju su počeli intelektualci i javne ličnosti, te da se masovnošću otpora ukine pravo bilo kome da podpisuje bilo kakav sporazum iza koga ne stoji volja naroda utvrđena Referendumom. Ovi glasovi Peticije mogu biti osnova za pokretanje održavanja Referenduma, o tom sudbinskom i strateškom pitanju Srbije i srpskog naroda u celini.

U koliko neko samovoljno i u tajnosti potpiše tzv. Sporazum, mora biti suočen sa voljom naroda i snagom zakona da odgovara za najteža krivična dela. Pošto je ceo proces razgovora obavijen velom tajnosti, srpski narod sasvim legitimno treba da ga poništi zbog tajnosti i dovođenja naroda u zabludu. Učesnici u procesu nesustavnog delovanja mogu očekivati moralnu osudu naroda i pravno procesuiranje.

U jednoj tački tzv. Sporazuma, ključnoj za Zapad (SAD, Velika Britanija, NATO i EU), govori se o neprotivljenju Srbije članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, tj. saglasnošću sa time da je tzv. Kosovo međunarodno-pravni subjekat. To predstavlja indirektno priznanje i saglasnost sa odcepljenjem dela nacionalne teritorije.

Srbima se obećava brzo uspostavljanje tzv.Zajednice srpskih opština na KiM, u skladu sa Briselskim sporazumima, koji se u tom delu ne sprovodi već deset godina. Ta zajednica ima smisla samo ako se ne menjaju granice R. Srbije i Kosovo ostaje sastavni deo države. U suprotnom, onda je Zajednica samo u funkciji legalizacije secesije i medijske propagande da Srbi na Kosovu imaju svoje institucije i da su zaštićeni.

Da je ceo proces usmeren ka izgradnji tzv. velike Albanije govori i izjava premijera Albanije Edija Rame, koja je usmerena je na rešavanje statusa Kosova i Metohije u skladu sa nacionalnim interesima Albanaca i duboko zadire u unutrašnja pitanja R.Srbije. Sramno je što vlast u Srbiji tim povodom ćuti i ne oglašava se, nego slepo sprovodi nekakve ideje o tzv. Otvorenom Balkanu, kao prostoru širenja ideje o tzv. velikoj Albaniji. Ramina izjava jeste opasna pretnja: „Plan da se sistemom malih koraka možemo da probudimo u Velikoj Albaniji“, i Srbija mora priznati Kosovo i da se Albanci moraju ujediniti u jednu državu“.[1]

Ako Srbija potpiše francusko-nemački ultimatum, u formi tzv. Sporazuma i nastavi putem predaje svojih prava, vrednosti i interesa na Kosovu i Metohiji, niko više neće moći da zaustavi proces izdaje. Ako nebi došlo do brze smene vlasti zbog potpisivanja takvog dokumenta i i njegovog poništenja, Kosovo i Metohija bi trajno bili odcepljeni od srpskog nacionalnog bića a srpski narod postao dezorjentisan, podeljen u unutrašnjim borbama. Srbija bi postala teritorija bez vere i istorijskog identiteta. Svestan je narod posledica mogućeg bezumnog čina i nikom to neće dozvoliti. Sve što bi se uradilo tajno može se poništiti. Iza takvog sporazuma ne stoji volja srpskog naroda niti autoritet i volja međunarodne zajednice, pod mandatom SB UN. Dovoljni su to razlozi da se taj tzv. Sporazum poništi i spreči članstvo tzv. Kosova u NATO paktu ili prisajedinjenje Albaniji.

Rama je u četvrtak 16.februara 2023.godine za TV Kljan izjavio da “Srbija mora da prizna Kosovo i zatraži oproštaj za sve ratne zločine počinjene na teritoriji Kosova, kao i da se na kraju Albanci moraju ujediniti.”[2]

Pogrešno misle na Zapadu da će Srbija prihvatiti ovaj smešni, štetan, tupavi, šuplji, besmisleni francusko-nemački okvir tzv.Sporazuma, kojim se od Beograda zahteva da se odrekne Kosova i Metohije ali da se to tako eksplicitno ne navodi? Zar su velike evroatlanske sile toliko izgubile dodir sa realnošću da misle da će dobiti od Srbije na na tacni nezavisno Kosovo? Možda dobiju podpis nekog pojedinca, ali čim bi narod saznao za to nastali bi ogromni nemiri do smene vlasti, a takav Sporazum brzo bi postao nevažeći.

Zar neko u Vašingtonu, Berlinu, Briselu, Londonu misli da će Srbi koji su na Kosovu stvorili Carstvo, primili veru, izgradili kulturu i tradiciju pristati da se odreknu svega. Sveža su i stalna sećanja na svoje predke, stradalnike od 1389., 1912., 1918. godine pa do 1999.godine i niko nema pravo predati obraz i srce svoje državnosti i svog postojanja zato što „im prete povlačenjem investicija i uvođenjem viza za te lepote tzv Zapada. Misle na Zapadu da držanjem pregovora u tajnosti mogu isključiti volju naroda. Veruju da će posrednici nekakve petorke, izaslanici i emisari Zapada podvaliti vlasti Srbije neki bedni papir kojim bi se trajno odrekla Kosova i Metohije. Neće se Srbija nikada, kao što nije ni posle vekova okupacije i decenija i godina borbe zaboravila Visoke Dečane, Gračanicu i Pećku Patrijaršiju. Jednostavno..podvala i ucena neće proći!

Zna Srbija šta joj misli Zapad ali joj je teško da se bori od šljama i ološa koji se nakotio kroz organizacije, pojedine partije i javne ličnosti, koje rade protiv nacionalnih interesa i volje srpskog naroda. Nažalost bio bi dugačak spisak tih nesoja i nacionalno neodgovornih ličnosti koje podržavaju lažnu državu Kosovo. Za šaku dolara prodali su dušu i pravdaju sve što su učinili SAD, NATO i EU, od agresije 1999.godine pa do danas. Neki od njih misle da će politički profitirati, dobiti glasove, doći na vlast ili opstati na vlasti ako pokleknu pod bezumnim i apsolutno neprihvatljivim ultimatumom, koji je gori od kapitulacije. Zato mnogi u javnoj debati i govore da je zbog ucena i pristrasnosti Zapada potrebno proglasiti okupaciju Kosova i Metohije.

Ima onih u Srbiji koji misle da treba ispuniti sve zahteve Amerike i Zapada te da je „kucnuo čas“, da se Srbija odrekne sopstvene države, da zgazi identitet, postojanje i da kapitulira pred ucenama Zapada. Zar postoje te sitne duše koje iskreno veruju da dolazi konačno njihov dan kada će se Rusija u Srbiji proglasiti za neprijatelja, Kosovo za suseda, a kada će NATO agresija postati „humanitarna intervencija“?

Mnogo je sličnih pitanja kojima se izražava duboka neverica naroda da postoje one snage u društvu koje samoubijstvo proglašavaju sprorazumom.

KRIVIČNO DELO VELEIZDAJE NIKADA NE ZASTAREVA..!

„KOSOVO JE NEBESKO REŠENjE SRPSKOGA PITANjA! Reči Matije Bećkovića prodrle su u dušu svih Srba..“[3]

„Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta i Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče, a Kosovo polje je najveći vrh naše vere i naše kulture. Srbin je onaj koga se Kosovo tiče, ali Kosovo nije samo na tom prostoru i na zemlji, nego je i na nebu i svuda gde ima srpskog naroda“.[4]

Dobro bi bilo da pojedini kvazi intelektualci i organizacije u Srbiji pogledaju odredbe Ustava R. Srbije i Krivičnog zakona, da shvate da je krivično delo veleizdaaje kažnjivo, kao i delovanje protiv teritorijalne celokupnosti, integriteta i suvereniteta R. Srbije. To delovanje ne spada u građanska prava i slobodu govora bilo gde u svetu.

Žalosno je što onaj ko je nadležan u R.Srbiji ne pokreće postupke protiv pojedinaca i organizacija koje otvoreno deluju protiv nacionalnih interesa Srbije i na taj način razaraju identitetski značaj Kosova za nacionalno biće i budućnost srpskog naroda, njegov opstanak, duhovni i materijalni razvoj.

ŠTA JE REŠENjE ZA KOSMETSKU KRIZU?

Pojedini političari i stranke iz vlasti i opozicije na Kosmet gledaju kao na plen koji treba isporučiti Zapadu, kako bi se opstalo na vlasti ili došlo na vlast mimo volje naroda. Pre izbora skoro svi „rone suze“ nad Kosovom, sve dok se ne prebroje glasovi. Nakon toga počinju pričati, u EU i u NATO, znatno drugačije. Vlast se pravda „ogromnim i stalnim i sve većim pritiscima“, a neke stranke iz opozicije u posetama vodećim državama NATO pakta i EU, skoro da se kunu da će oni biti „pravi izdajnici“ i neće odugovlačiti sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije. U stanju su čak da im se izvinu za „vreme nerazumnog čekanja“. Jadan je narod koji ima takve predstavnike koji su spremni da pričaju o secesiji svoje nacionalne teritorije.

Ustavna obaveza svih koji se bave politikom u Srbiji jesu da čuvaju suverenitet, integritet i teritorijalnu celokupnost..! Politika ne može biti pokriće za neprijateljsko delovanje, koje se treba krivično procesuirati.

Rešenje za Kosovo i Metohiju treba tražiti u najvišem stepenu autonomije u okviru R.Srbije i bez promene međunarodno priznatih granica. Ako sponzori tzv. Kosovske nezavisnosti ne žele da promene odluku, onda Srbiji ostaje mogućnost da im nikada ne da saglasnost na rešenje koje je uspostavljeno nasiljem i koje se želi postići ucenom. Oko 2,% miliona Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu je stradalo za Srbiju i ove njene granice. Komunistički nesoji su dozvolili da jedino Srbija od bivših republika ima dve autonomne pokrajine. Po tom kriterijumu Hrvatska je trebala da ima 5 do 7 autonomnih pokrajina. To je samo dokaz koliko je Josip Broz i vrh KPJ radio protiv srpskih nacionalnih interesa. Posledice tog činjenja osećamo i danas, kroz produženo delovanje građanske političke opcije u Srbiji, koja suštinski animira i bori se za globalističku ideologiju i interese Zapada.

Zato bilo kakav sporazum sa lažnom državom Kosovo, izvan ustava R.Srbije, pod ucenom Zapadaa, jeste opasan srpski nesporazum koji legalizuje put te tvorevine u okrilje NATO pakta i EU. To bi trajno poremetilo unutrašnju stabilnost u Srbiji, sve do dolaska vlasti koja bi oglasilaa taj tzv. Ssporazum nevažećim i nelegitimnim, iz više razloga, a sve one koji su na neustavan način izvršili secesiju državne teritorije privela i krivično procesuirala.

IZVORI

https://www.pravda.rs/2023/2/17/ramina-izjava-opasna-pretnja-plan-da-se-sistemom-malih-koraka-mozemo-probudimo-u-velikoj-albaniji/

https://sputnikportal.rs/20230129/kucnuo-je-cas-zar-stvarno-neko-misli-da-moze-da-se-rodi-srpski-vladar-koji-ce-da-izda-kosovo-1150117732.html

https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/931438/kosovo-nebesko-resenje-srpskoga-pitanja-reci-matije-beckovica-prodrle-dusu-svih-srba-video

[1]https://www.pravda.rs/2023/2/17/ramina-izjava-opasna-pretnja-plan-da-se-sistemom-malih-koraka-mozemo-probudimo-u-velikoj-albaniji/

[2] https://sputnikportal.rs/20230129/kucnuo-je-cas-zar-stvarno-neko-misli-da-moze-da-se-rodi-srpski-vladar-koji-ce-da-izda-kosovo-1150117732.html

[3] https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/931438/kosovo-nebesko-resenje-srpskoga-pitanja-reci-matije-beckovica-prodrle-dusu-svih-srba-video

[4] http://gracanicaonline.info/2016/10/12/matija-beckovic-kosovo-je-jedino-polje-a-ostalo-su-poljane/

Prof.dr Mitar Kovač, general-major u penziji

EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM