Udomite napuštenu životinju, učinite dobro delo i usrećite sebe i članove svoje porodice svojim krznatim prijateljem koji će biti vaš najverniji saputnik.
Ovakve poruke i organizovane kampanje mogle bi nestati u zaborav nakon dugog niza godina u kojima država i njene ekspoziture na lokalu pokušavaju pogrešnim odlukama, na štetu savesnih građana, da reše nagomilane probleme neogovornog vlasništva.
Poslednje najave o uvođenju poreza za držanje pasa upravo spada među takve tragikomične mere u osiromašenom društvu koje ionako tumara u mraku oslobođenom empatije.
Država svakodnevno traga za novim izvorom novca, a oštrica kao i uvek pada na vrat običnih građana. To potvrđuje i izjava generalnog sekretara Kinološkog saveza Srbije Mahmuda al Dagistanija.
– Sećam se da su šezdesetih godina postojali punktovi za vakcinaciju pasa. Svaki vlasnik bio je obavezan da vakciniše psa, plus da plati određeni iznos kao porez. Ako treba da se plati porez za psa, ja sam za to. Neka bude 1.000, 2.000, 3.000 dinara. Pomnožite to sa sa brojem vlasnika, pa neka ih je 400.000, vidite kolika je to suma novca – rekao je Dagistani za Politiku.
Pored toga, on traži od komunalnih službi mnogo oštrije kontrole i kazne za vlasnike koji svoje ljubimce slobodno šetaju bez povoca i zaštitne korpe.
– Potrebno je primeniti zakon, pooštriti kazne, kako novčane, tako i zatvorske, jer su očigledno slabe – kazao je Dagistani napomenuvši da u svakom incidentu u kojem učestvuje pas punu odgovornost snosi vlasnik.
Ostaje pitanje gde vlasnici mogu da izvedu svoje ljubimce na igru i istrčavanje? U celom Beogradu postoji samo 5 ograđenih igrališta za pse, a ogromna većina opština nema takve uređene površine.
Želite da uskratite živim bićima trčanje i igru po gradskim parkovima, šumama i livadama, a niste obezbedili nikakvo alternativno rešenje?! Sram vas bilo funkcije i zvanja gospodine Dagistani.
Čovek iz Kinološkog saveza, umesto da se pobrine da na neki konstruktivni način apeluje i učini smislenu akciju u cilju rešavanja problema neodgovornog vlasništva, više nego jasno potvrđuje da je misaono najdalje dobacio do džepova građana i ideje agitovanja za novi iracionalni harač po leđima vlasnika, verujući čvrsto da našim ljudima dolazi iz guzice u glavu samo onda kada im se rovari po novčaniku.
Ukoliko ste pokazali plemenitost kroz usvajanje pasa lutalica, čime ste direktno pomogli i državi u rešavanju ovog problema, vi zauzvrat dobijate porez i potencijalnu kaznu ukoliko vas komunalni policajac uhvati u neverovatnom krivičnom delu puštanja pasa da trče i da se igraju.
Sama Dagistanijeva misao: “Neka bude 1.000, 2.000, 3.000 dinara. Pomnožite to sa sa brojem vlasnika, pa neka ih je 400.000, vidite kolika je to suma novca”, dovoljno govori koji je cilj ovakve inicijative.
Otimanje od građana koji su među najsiromašnijima u Evropi disciplina je koja se neprekidno razvija u ovom našem brlogu. Svaki vlasnik zna koliko košta pravilna nega pasa, koliko se izdvaja za vakcine, njihovu hranu, lečenje, zaštitu protiv buva i krpelja, da ne pominjemo mnoge skrivene troškove koje je teško nabrojati.
Za sadiste, trovače i ubice pasa u Srbiji nema pravde. Zakon je slep, selektivno se primenjuje i najveći problem su nam psi koji jedva čekaju svojih pola sata ili sat vremena slobodnog trka u toku dana. Nažalost, to će po svemu sudeći biti teški zločin, jer tako smatraju “renomirani stručnjaci”.
Ova Srbija, zemlja je tih neverovatnih “stručnjaka” koji su nas doveli u ovu bezizlaznu poziciju očaja i apatije.
Da je pravde, povodac i to onaj teški metalni zajedno sa brnjicom trebalo bi staviti većem broju ljudi koji se razmnožavaju i gmižu po najodgovornijim funkcijama u ovom sistemu. Umesto toga, oni su navodna elita ovog društva koja određuje kurs kojim će se ono kretati.
Od svega, genijalci su se dosetili poreza za pse. Svaka čast gospodo.
Ako time mislite da ćete sprečiti sve one kompleksaše da uzimaju opasne pse kako bi prikrili svoj kukavičluk, onda ste ili zlonamerni ili prilično neinteligentni.
Ukoliko mislite da to neće izazvati novi talas napuštanja pasa, i tu ste se prevarili iako verujete da će svi oni imati svoj čip i da ćete na osnovu toga uspeti da locirate vlasnike i od njih ipak naplatite kaznu. Dovijaće se ljudi, pa verovatno i ubijati ili odvoziti pse dalje od urbanih sredina kako bi ih pustili da se snalaze i umiru po manje naseljenim brdima.
Sramota je države da ne može godinama da se izbori sa problemom napuštenih pasa, da ne ume da locira problem, odnosno ljude koji napuštaju pse i izbacuje mlade štence da crkavaju po potocima, šumarcima i svim onim skrivenim mestima gde se inače “prinose žrtve” u Srba.
Niko normalan se neće buniti zbog toga što će neko da vam napiše kaznu ukoliko ne počistite izmet iza svog psa. Krenite od nečeg normalnog, svima razumnog, a ne od poreza na pse koji će još više raspiriti revolt među vlasnicima pasa.
Poenta je u dogovoru i suživotu, a ne u jednostranom nametanju pogrešnog.
Zaključak za gospodu “stručnjake” za izvlačenje love iz džepova građana. Napravite alternative, ogradite više javnih površina gde bi ljudi imali slobodu da puste pse da se igraju kako biste mogli da zahtevate poštovanje vaših neefikasnih i besmislenih zakona.
Otimanje teško stečenih dinara nije uvek rešenje. Slepi ste i bezobrazni ukoliko to za života niste naučili.
Otpor ludilu i lopovluku!
autor:Antonije Kosanović
