Vladajuća ekipa u Srbiji, naravno, zna da bi direktno plasiranje lako vidljive netačnosti donelo više problema nego dobiti, pa se okrenulo isticanju kako je „u Srbiji javni dug tek 51 odsto BDP-a“.
Dakle, ispod evrounijske granice od 60 odsto i daleko niži nego što je u velikoj većini evropskih država, gde je uobičajeno blizu 80 odsto, a nije mali broj onih koji su i u ozbiljnim dužničkim problemima. Poenta je u tome što je u srpskoj situaciji druga tvrdnja samo zaobilazno iskazana prva, a privid tačnosti je posledica vešte manipulacije statističkim metodama.
Izostavili inflaciju
U osnovi privida o navodno niskoj zaduženosti Srbije je isto ono što ostavlja i utisak o strelovitom rastu bruto nacionalnog dohotka – primena statistike na pojedine podatke iskazane u evrima, ali tako da se ne uzima u obzir inflacija na dinarskom području. Pojasnimo na primeru.
Prema državnim procenama, ove godine BDP će biti oko 8.150 milijardi dinara, što mu po zvaničnom kursu dođe otprilike 69 milijardi evra. Kako je trenutni javni dug 35,9 milijardi evra, računica zaista pokazuje da je 51 odsto BDP-a.
Zaboravili na svetski rekord
Mada već dugo vladaju i meandriraju, naprednjaci, ipak, nisu sasvim izgubili osećaj za realnost. Stoga zaboravljaju na „svetski rekord“ i drže se „niskog javnog duga“, tu je bar završna računska operacija, odnos državne zaduženosti i ukupno stvorenog u poslednjoj godini, formalno tačna.
Međutim, i premijerka Brnabić i predsednik Vučić, posle nešto većih očekivanja početkom godine, već mesecima govore da će porast BDP-a iznositi najviše 2,5 odsto. A obično poređenje sa prošlogodišnjim kaže da je 16 odsto. Slično je bilo i lane kada je BDP sa 52 skočio na 59,5 milijardi, 14 odsto.
Vic je u tome što je problematično iskazivati statističke podatke u stranoj valuti dok je inflacija izrazito visoka. Kod nas je oko 13,7 odsto, da bi se dobio rast BDP-a u evrima potrebno je od rasta cena u dinarima oduzeti inflacijski porast, odnosno od 16 odsto 13,7 odsto i to je, zapravo, rast BDP-a iskazan u evropskoj valuti. Sasvim je blizu tih 2,5 odsto na koliko se maksimalno procenjuje prirast u tekućoj sezoni.
Evro prepolovljen
Neophodnost korekcije pokazuje da sa kursom srpske valute nešto nije u redu. Na poteškoće te vrste stručna javnost već dugo ukazuje, posebno poslednjih sedmica kada je, neobično kasno, obelodanjen prošlogodišnji spoljnjotrgovinski bilans. Uvezli smo robe i usluge u vrednosti od 39,1 milijardi evra, dok smo izvezli za čak 11,5 milijardi evra manje.
Stravičan deficit je pokriven deviznim doznakama gastarbajtera, stranim investicijama i državnim kreditima pomoću kojih Srbija održava visok nivo javnih ulaganja. Stoga Narodna banka Srbije može da se hvališe kako je ove godine na tržištu otkupila deviza za 1,5 milijardi više nego što je prodala.
Prva vidljiva slabost je drastično umanjena kupovna moć evra na srpskom tržištu. Kada se izuzuzmu cene struje, hleba, ulja, svega onoga što država drži pod kontrolom, malo gde čovek sa sto evra u ruci ne može da kupi tako oskudno kao u Srbiji.
Unazad deset godina cene na srpskom tržištu su udvostručene, dok je kurs dinara spram evra praktično isti. Time je kupovna moć evra prepolovljena, a nastradali su svi oni koji su štedeli u evropskoj stranoj valuti. Ovakvom monetarnom politikom je država građanima prepolovila kupovnu moć oko 14,5 milijardi evra u deviznoj štednji.
Potisnuti domaći ulagači
Drugi nastradali sloj ovakve politike su izvoznici. Kurs dinara je toliko precenjen da se gotovo nikome ne isplate inoplasmani. Reč je upravo o najvitalnijim i najspsobnijim domaćim privrednicima koji se uspešno nose i na inotržištu. Domaća država umesto da ih nagrađuje, ona ih sputava.
Možda je na duže staze najneugodnija posledica izraziti manjak domaćih privatnih ulaganja. Poslednjih godina se po sezoni u Srbiji ulaže jedva pet milijardi novca ovdašnjih preduzetnika, naspram 4,8 milijardi stranih ulaganja i tri i po do pet milijardi javnih ulaganja na osnovu državnih kredita.
Trebalo bi da je odnos uloženog novca u privredu obrnut, odnosno da je domaćih privatnih ulaganja skoro dvostruko više od ulaganja države i stranih investitora uzetih zbirno.
Intenzivna ulaganja u javnu strukturu, pre svega u puteve, znatnim su delom uzročili visok porast javnog duga Srbije. Posle promena dvehiljaditih, Srbija je krenula da sređuje finansije. Nakon dugih pregovora sa stranim poveriocima i otpisa skoro dve trećine duga, juna 2001. javni dug je iznosio sedam milijardi evra. Do juna 2012, dok su vladale DOS-ovske opcije, uvećan je na 15 milijardi.
Dolaskom SNS zaduživanje se ubrzava, do kraja 2019. je podignuto na 24 milijarde, da bi u poslednje tri godine uvećanje iznosilo gotovo 12 milijardi evra.
Što se tiče BDP-a, 2012. je iznosio 32 milijarde evra. Narednih godina niti jedne porast nije bio viši od 4,5, u proseku je iznsio oko tri odsto, s tim da je godine 2014, kada je zapadnu Srbiju zadesila velika poplava, bio minus jedan.
Akumulativno, BDP je tokom naprednjaka narastao približno 40 odsto, odnosno na 45 milijardi evra. Isti iznos se dobija i ako se prošlogodišnji BDP iskaže u evrima, ali po kursu od 175 dinara za evropsku valutu. Kada se sada uporede javni dug i BDP dobija se zaduženost Srbije od gotovo 80 odsto BDP-a.
autor:Živan Lazić
