“Srbija nezaustavljivo ide napred …”

0
197
Siniša Mali / Foto: printscreen (istinomer.rs)

… Uskliknuo je doktorand na preispitivanju, Ministar finansija, Siniša Mali, na sednici Skupštine koja je na dnevni red stavila najaktuelniju temu za ptredstojeću izbornu kampanju  – povećanje blagostanja širokih narodnih masa putem rebalansa budžeta. Za razliku od netransparentnog usvajanja ovogodišnjeg budžeta – glasovima poslanika vladajuće koalicije koji su, svi – po zadatku, stavljali za raspravu o budžetu „najneophodnije“ amandmane tipa – ova je Vlada najbolja u istoriji Srbije, i time potrošili unapred određeno vreme za raspravu (metod koji je primenjivan kod donošenja svih važnijih zakona, koji je tek nedavno ukinut pod pritiskom EU, tako što je obećano da to više neće da se radi – ima li boljeg dokaza da je to zaista i bila praksa),  ovaj rebalans budžeta je bio veoma transparentan – da se čuje!   

„Govorimo o pozitivno rebalansu budžeta“, saopštava ministar finansija već na početku izlaganja. U tekućem periodu godine ostvarili smo izvanredne rezultate (ne kaže čime i u odnosu na šta) tako da se u budžetu pojavio suficit od 46,6 milijardi dinara, koji će da se potroši na:

  • povećanje plata u javnom sektoru – 2 milijarde dinara,
  • pomoć penzionerima (jednokratna isplata od po 5.000 dinara) – 9 milijardi,
  • za pomoć građanima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima – 9 milijardi,
  • za kapitalne investicije (moravski koridor) – 14 milijardi dodatnih ulaganja ….

Time budžet iz suficita ide u deficit – za „svega“ 0,5% od bruto nacionalnog dohotka. Za fiskalni savet, sastavljen od stvarnih doktora ekonomskih nauka, za razliku od ovog što rebalans bužeta objašnjava poslanicima – i građanstvu, je takav rebalans neopravdan, jer svako povećanje plata preko realnog rasta privrede – a čulo se da nam je rast privrede najniži u regionu, je nerealno, pa se postavlja pitanje zašto nam je rebalans budžeta baš sad, kada se faktički mogu sagledati rezultati samo za prvu polovinu godine, bio neophodan.   

Niko ne kaže da će i tako povećane plate u javnom setoru biti velike – odoše nam u inostranstvo svi od medicinskih radnika do vozača u gradskom saobraćajnom preduzeću, ali se postavlja  pitanje da li taj rast plata mogu da prate oni koji budžet jedino i pune – zaposleni u proizvodnom sektoru. Nedavno smo imali žestoku raspravu oko povećanja minimalne cene rada – Vlada je presekla: 32.092 dinara mesečno. Poslodavci nisu bili spremni ni na takvo povećanje – kažu, država je preskupa sa obaveznim porezima i doprinosima, privreda to ne može da prati.

Da Vas podsetimo:  Opančar agencija, javlja … Tekuće operacije

Za opoziciju dileme nema – to je predizborni rebalans budžeta. Populizam do …. A penzioneri zaluđeni gledanjem “Parova” i “Zadruge”, srećni zbog onih obećanih 5.000 dinara jednokratne pomoći. Niko da im objasni da je to manje od redovnog mesčnog povećanja koje im je obećano, da ne govorimo o onome što im je “privremeno” oduzeto, a ne vraća se. 

* * *

Onim rebalansiranim izdacima mogao bi se dodati i performans Marine Abramović, koja nam je učinila čast svojim gostovanjem u beogradskom Muzeju modernih umetnosti. Na društvenim mrežama je u toku konkurs za naziv tog performansa. Ubedljivo je u vođstvu naziv – Gledanje u magarca za million evra. 

Ne znam koliko ova cifra ima veze sa istinom, jer se detalji aranžmana ne saopštavaju, ali držim da bi to moralo izaći mnogo više. Taj muzej je tek prošle godine otvoren posle renoviranja koje je trajalo godinama i sada bi svojim radom trebao da počne da vraća taj novac, a on se zatvara na nekoliko meseci radi aranžiranja prostora za izložbu Marine Abramović. Iza toga sledi sam performans u trajanju od nekoliko meseci – taman do izbora. Oduševljeni posetioci će autobusima biti dovoženi u Beograd da zajedno sa Marinom gledaju u Magarca.

A šta ako se u međuvremenu Magarac povredi! Ili se magarci konačno naljute.

*  * *

Malopre sam se vratio iz grada. Namerno sam pošao posle 9 sati, da izbegnem gužvu koju stvaraju oni mučenici koji idu na posao. Putovao sam od bivše železničke stanice do fonda PIO u Nemanjinoj – nepun kilometer, više od sat i po vremena. Najteže je bilo proći raskrsnicu na “Vojnoj akademiji” – ispresecanoj crvenim linijama kao znak upozorenja vozilima koja dolaze iz poprečnog smera da ne blokiraju raskrsnicu, jer ni na tri zelena svetla ne možeš da kreneš iz mesta zbog onih koji su raskrsnicu blokirali, a nigde saobraćajnog milicionera! Otišli su na Novi Beograd da kažnjavaju one koji kod Telekoma voze 45 kilometara na sat, na kolovozu sa po 4 trake u oba smera, gde je dozvoljena brzina 40 kilometara na sat. Pitam milicionera koji me je jednom prilikom zbog opisanog prekršaja kaznio – Reci mi prijatelju, da li vi imate propisanu normu za kažnjavanje. Pogledao me je i rekao – Nego šta misliš! Kad pođem ujutru na trasu, naačelnik mi kaže, nemoj da mi se vraćaš bez … Možda je i tu deo odgovora otkud u budžetu onoliki suficit.

Žurim da stignem kući pre nego što taksisti nastave sa svojim štrajkom kojim evo već nekoliko dana od 13 – 15 sati blokiraju i ovo malo saobraćaja što ga je u gradu ostalo, a onda nema druge – stojiš i gledaš u magarce. Sa svih strana – baš ih se nakotilo. 

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime