Navikli smo već od sadašnje vlade da nas ubeđuju kako nam je ceo svet prijatelj, čak – da nemamo neprijatelja.
Ali, na žalost, Srbi nisu uspeli da ih uvere, da im u te priče jednostavno ne veruju!
Jer, malo, malo, pa se ispostavi neka sasvim druga stvarnost, koju oni, ne smeju niti da vide, niti da priznaju, svejedno kako se ona odražava na život „građana“.
Tako, Vučić neprestano ponavlja kako nam je Nemačka prijatelj, kako bez njene pomoći, posebno njene premijerke, ne možemo da se zamislimo u EU. A kad je konačno, posle tolikog klečanja, došlo do otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU, počelo se sa najproblematičnijim (35), onim koji se odnosi na Kosovo!
Naravno i dabome, po njenom nalogu!!, što Vučiću nije smetalo da kaže: „Hvala, Merkel!“
A šta da kažemo o o migrantima, odn. izbeglicama?
Merkel im je „otvorila vrata“, pozvala ih je sve u Evropu, i oni su nagrnuli. A zašto je to učinila? To ni sam Bog ne zna. Ko zna, možda je po sredi neka osveta? Kome?
I sad kad je došlo do zagušenja… Kažu da ih je samo u Nemačku, došlo preko milion. Nemačka je počela da se budi i buni. U popularnosti Merkelove, prema pisanju, samih Nemaca (DW) „došla je do drastičnog pada. Kultura dobrodošlice odavno se pretvorila u zabrinutost. Bila je to politička odluka, koju je ona sama donela, bez zaključka EU ili nemačkog parlamenta, a kamoli nemačkog naroda“ …
„Biće otvorena i parlamentarna anketa o događajima leta 2015. Mnogi znaju da je postupak A. Merkel pravno sporan. Njen koalicioni partner iz Bavarske, preti čak ustavnom tužbom!
Evropa je u krizi, krivicom A. Merkel!“ (DW)
Naravno, sve to Vučić zna, a znao je i kad je polazio na sastanak premijera u Davosu, kad je izjavio „Govoriću pozitivno o Merkel. Makar bio jedini. Ona je najveći evropski lider.“
Nema sumnje, takva pohvala svakom prija, pa makar dolazila i od jednog Vučića. Međutim, mi nismo primetili da je Merkel, naš prijatelj onoliko koliko je Hrvatskoj, Turskoj i Kosovu.
Ali se zato kao prijatelj neprestano iskazivao američki ambasador Kirbi, koji je ovih dana napustio Beograd, da bi načinio mesta novom američkom ambasadoru.
Koliko se on dokazivao u tom prijateljstvu, videlo se ovih dana kada je izjavio da neće da menja sadašnju Vladu, koja vidnim reformama korača ka EU. A koliko je on bio u to umešan videlo se i po tome što je pred svoj odlazak zaređao, kao po parohiji. od jednog do drugog ministra, da im se zahvali na uspešnoj saradnji, kao Zorani, Nebojši Stefanoviću, Gašiću…i naravno, Vučiću, kada su na oproštajnoj poseti zaključili da su „odnosi SAD i Srbije mnogo bolji nego pre tri godine, kada je Kirbi došao u Beograd, a Vučić postao šef Vlade“.
Kirbi je, tom prilikom, naglasio da su u ambasadi SAD naročito ponosni na snažno i rastuće vojno partnerstvo sa Srbijom. Kao i to da Srbija kao suverena zemlja, sama donosi odluke o državama sa kojima sarađuje. Pa je tako, tokom 2015. održano više od 90 zajedničkih vojnih vežbi , što je tri puta više nego što je imala sa ma kojom drugom zemljom. A u 2016 biće ih još i više!“
Sa čim se, unapred, složio i sam Vučić: „da se nada da će saradnja vojske Srbije sa NATO paktom biti unapređena, što je načelnik Generalštaba general Diković, odmah prihvatio „Vojska Srbije spremna je na zadatke, pod mandatom EU, za saradnju sa NATO „.
Naravno, kad je reč o vojsci Srbije, sve što je urađeno Gašićeva je zasluga, naravno uz saglasnost šefa, kome, kako je izjavio, „jedino veruje“ Ali, zbog jedne šatrovačke izjave da voli „lako žensko klečanje“, smeniše ga, na žalost naprednjačkih poslanika Skupštine, koji su svi od reda, tokom celodnevnog (!) zasedanja, zdušno hvalili premijera što je našao tako dobrog ministra odbrane, koji je odlično i savesno obavljao svoje ministarske dužnosti, što je i Vučić nekoliko puta ponovio tokom te halabuke, tj. da njegov „Bata“, nije smenjen zbog nerada, već zbog nedostojnog i nepristojnog rečnika, koji ne priliči jednom ministru, i uopšte „treba da prestanemo da budemo mračna balkanska krčma. Svako ko kaže ženi da klekne, tera je u Sigurnu kuću!“
Dakle jedan cirkus, koji ne pristoji ni skupu mesne zajednice, a kamoli Narodnoj skupštini. Jedino opravdanje moglo bi biti da ona i nije Narodna skupština, već skup bivših radikalskih luftera, koji su radi sopstvene dobiti pretrčali u naprednjake.
I isplatilo im se.
Rekosmo već, došao je novi američki ambasador, kome su jedni priznali njegovo pravo ime – Skot, dok su ga drugi prekrojili u pristojnije – SKAT. Taj novi, kao i Kirbi, govori sasvim dobro srpski, pa se tako obratio pučanstvu i preko TV. Primio ga je i Vučić i ovaj Skot/ Skat uspeo je već da kaže, kako SAD doživljava Srbiju kao stub stabilnosti u regionu i da pruža punu podršku njenom reformskom procesu i evropskom putu, čime je u srce dirnuo premijera, jer njemu je region mera Srbije, baš kao i evropski put sa reformama..
Naravno, nikog nije iznenadilo što je novi američki ambasador najpre primio Zoranu, da bi „pohvalio njen doprinos reformama, kao i i u razvoju balkanske saradnje“.
Kad je pre dospeo do tih saznanja i otkrića!? Neko mu je to sigurno izdiktirao i on njoj preneo, i tako su uspostavili teren po kom će se odvijati njihova saradnja, jer ona je, nema sumnje, prvi saradnik svakog američkog ambasadora.
Uostalom, ona mu se najavila u pravoj svetlosti, još u intervjuu u listu „Danas,“ u kom je rekla da će „vrlo brzo morati da se obrati pažnja na nacionalistički blok Dveri – DSS i to zbog – naše dece!“ Zna li se da je ona posle Vučića, ne samo kao potpredsednica SNS-a, glavni stub i stranke i vlade, ali zna li se i to, kako piše na sajtu te stranke: da je SNS nacionalno –konzervativna stranka, onda njena izjavu u listu „Danas“ na najprovokativniji način pobija osnovno opredeljenje stranke, čiji je podpredsednik.
I nikom ništa.
Što rekao jednom Bogdan Popović: „ Žena, ona je uvek aktuelna!“, što Zorana u najvećoj meri potvrđuje.
Doduše, Napoleon je rekao Madam de Stal: „Žena u politici ima da ćuti“
Zorana i ćuti i govori, o svemu, ne samo o politici.
I predsednik Nikolić, koji se skoro svake nedelje doseti nečeg gromopucatelnog, što ima da uzbuni pučanstvo, pa se tako ove nedelje dohvatio Zapada. Naime uspeo je da pronađe da je naše srce na Istoku, ali da želimo da živimo kao na Zapadu!
Prošle nedelje se postarao da izjavi da treba da čuvamo srpski genski materijal, što je ožalostilo Obdusmana, uveravajući predsednika da je Srbija država svih građana, a ne samo srpskog naroda!
Dok je Tadića, bivšeg prosrpskog predsednika, ova izjava prosto razbesnela, nazivajući ga „fašistom, da je propagiranje banke genskog materijala svojstvena fašističkim ideologoijama ‘krvi i tla’, zbog kojih su svet, Evropa i Srbija platili visoku cenu, pre više desetina godina. Ovakva izjava predsednika Republike predstavlja za Srbiju i njene građane ogromnu sramotu!
Da ga podsetimo, kolika je tek njegova sramota kad je preko zagrebačke TV izjavio da je general Mladić najveća istorijska sramota Srbije!
A propo migranata, austrijski i nemački listovi pišu da su migranti Vučićeva lična šansa da ostane na vlasti. Naime, da bi se dodvorio Merkel, drži granice otvorene, izjavljujući da se zatvaranjem granica neće rešiti izbeglički problem. Šta više, prećutno je spreman da primi one migrante kojima Nemačka ne bude dala azil, i koje će vratiti odakle su došli, dakle u Srbiju i Makedoniju, uz neku crkavicu!
I šta onda sa njima?
Kako prenose „Vesti online“ Vučić je u intervjuu BBS obećao: „učinićemo što bude evropska odluka . Ako nam kažu da se granice zatvore , mi ćemo ih zatvoriti, čak iako ne mislim da je to najbolje rešenje. Ali, ako nam kažu da je to najbolje rešenje, mi ćemo ga prihvatiti.“
Sme li jedan premijer suverene i nezavisne države ovako da se raѕbacuje u korist drugih? Da li bi to učinio mađarski premijer Orban!?
Merkel je ovih dana bila u Ankari i obećala im je 3 milijarde, ako pristanu da budu „stražar Evrope pred migrantima!“ Međutim, Turci ucenjuju, pristaće ali za 6 milijardi!
Evropa ne poznaje Tursku, iako je neprestano podržavala, još od Napoleona. A mi smo zaboravili ono što smo na svojoj koži spoznali, kroz četiri i po veka! Sad su na redu Evropa i njeni udvarači koji u tom pogledu ne znaju za granice. Videli smo šta je Vučić poručio Evropi, preko BBS, što je novinara koji ga je intervjuisao navelo da zaključi. „Lično sam zaprepašćen Pitam se da li bi sve ovo smeo reći i na srpskom u svojoj zemlji!“
Još kako! Stalno govori. Zbog toga ga i održavaju na vlasti.
Pomenimo, na ovom mestu, proročanstvo kralja Milana: „Ova se zemlja neće promeniti, osim ako ako joj se drugačije bude govorilo od strane Evrope!“
Uostalom ni Evropa ne može da se snađe . Neko je pokušao da je urazumi napominjući da je „Turska zemlja sa velikim demokratskim nedostacima, i udvaranje Angel Merkel Turskoj , može da pomogne samo privremeno…
Ni – privremeno. Nije li Erdogan poručio „Poslaćemo milione izbeglica u Evropu!“ Naposletku sve to nema veze sa demokratijom, već sa željom i potrebom Turske da opelješi Evropu i Nemačku, koja uprkos visokoj demokrtiji, pelješi sve države EU. Kako reče prof. Zec: „Nemački suficit je deficit ostalih“.
Tek, pred navalom migranata svako se dovija, kako zna i ume.
Austrija (koju Vučić doživljava kao iskrenog prijatelja), je spremna da pošalje vojsku u Makedoniju i Srbiju, da zaustave priliv migrnata, ali Vučić , kao da to odbija, jer „Srbija ima snažne odbrambene i bezbednosne snage i uvek će biti sposobna da sačuva svoj narod i svoje granice“.
Međutim, biće da se uplašio svoje ovako rezolutne izjave, koja bi mogla da povredi Merkel i njenu Evropu, pa dodaje „Srbija će štititi svoje nacionalne i državne interese , ali u skladu sa evropskim vrednostima, bez podizanja zidova“
Dakle, može svašta da se desi. I već se dešava, kako bi Vučić dokazao da je Merkel lider Evrope!
Doduše, Dačić se džilita sa svakojakim izjavama, pa i sa tom da „Srbija neće biti stecište migranata“, kao da to od nje zavisi.
A šta tek ima da se dešava tokom predizborne kampanje?
Zorana je već počela, i to u ime „naše dece“, koju treba zaštiti od nacionalista. I Dačić, inače njen ljuti suparnik, ne samo u ovoj vladi, već i mnogo šire, jer su i njegove ambicije široke, i on se, poput nje, okomio na nacionaliste, markirajući „SRS (Šešelja) kao opasne i nekontrolisane nacionaliste“.
Naravno, pitanje je s kim Šešelj može da sprovodi taj navodni nekontrolisani nacionalizam? Pre se moglo očekivati da će on po svom povratku, formalno izbaciti iz SRS sve preletače u naprednjake, čime bi spasao ne samo radikalski obraz. Umesto tog jasnog i odlučnog odricanja od onih koje i danas nazivaju radikalima, čak i sam Šešelj, u izvesnom smislu, koketira sa Vučićem, sa kojim bi kao, sarađivao ako bi se odrekao EU, što se ne može zamisliti. Baš kao ni takva Šešeljeva spremnost!
On koji je stvorio Vučića ispada da ga ne poznaje, na šta je taj njegov učenik sve spreman, samo da bi ostao na vlasti. Nesreća Srbije je upravo ta sigurnost ostajanja, jer iskreno rečeno, Vučić, sa Nemačkom i SAD za leđima, nema alternativu.
Nekadašnji pukovnik Obrenovićeve Srbije, istoričar Aleksandar Protić, napisao u jednom svom tekstu da „svako ozbiljno vreme nađe ozbiljne ljude, kao što i dekadencija nađe svoje žalosne predstavnike.“
Od 5.oktobra Srbija je u neprestanoj dekadenciji, neprestano regrutujući, iz svog bića, čitave ešalone te „žalosne predstavnike“, stvarajući tako neomeđeni prostor za 107 stranaka, te se ne treba čuditi šta se ovo sa nama dešava.
I druge su zemlje sa Istoka iz komunističke ideologije ušle u kapitalističku tranziciju, ali samo se Srbija lišila svih nacionanih temelja, u nadi da će se tako brže približiti Evropi, a jedino ona nije postala član evropske zajednice! I sad lebdi u nedefinisanom prostoru između neba i zemlje. Naravno, što rekao jednom Bećković, svemu je kriva SPC, koja se i danas takmiči sa propalitetima iz raznih stranaka, da na mesto govora mržnje, propagira govor ljubavi!
Šta više, uspeli smo da dođemo do premijera koji, usred pravoslavlja, propagira duh protestanskog kapitalizma, koji se divi protestantskoj etici, onome što je njihova civilizacija uspela da stvori.
„Mnogo toga možemo od njih da naučimo“, što će ponoviti kao potrebu i kao šansu, kad se razgovaralo sa katoličkom Poljskom, a sada i sa isto takvom Austrijom, za koju Vučić tvrdi da nam je iskreni prijatelj, podržavajući naše reforme i naš put ka Evropi. Sa njihovim „ausministrom“, čak je na „ti“, kao nekad kralj Milan i Viljem II, pa tako mu taj Kurc kaže: „Aleksandre doneo si stabilnost regionu i mi te vidimo kao osobu koja je to učinila. Uveren sam da će put Srbije ka EU biti brz, a tako misle i drugi u Evropi“.
Šta više, taj Kurc „zahvaljuje građanima za podršku reformama koje su odista neophodne, kako bi Srbija bila atraktivnija za investitore“.
I na kraju: „U tebi vidimo ne samo nadu za Srbiju, već i za ceo region“.
To su već takvi izlivi, a valjda i dokazi, da Vučić nema šta dalje i više da traži, baš kao ni glasači na najavljenim izborima.
Sklopljen je i sporazum o tzv. dualnom obrazovanju (školovanje uz rad), po kom će škole i fakulteti, po austrijskom receptu, ubuduće sarađivati sa njihovim kompanijama, kojih ima, u ovom trenutku, u Srbiji oko 500, a to dualno obrazovanje je, inače, jedno od glavnih austrijskih proizvoda . Austrijske će kompanije učestvovati u tom srednje stručnom obrazovanju tako što će učenike primati na praksu.
Počeće se sa špediterima, a zatim sa bankarskim službenicima i trgovcima, čime će se izvršiti reformisanje zanimanja koje privreda traži, i time se rešava pitanje zaposlenosti mladih.
Daj Bože!
Kurc je izjavio da je Srbija za Austriju najvažnija zemlja u regionu. Pa će tako biti obezbeđeno mesto u austrijskom ministarstvu inostranih dela, i za jednog mladog srpskog diplomatu, kako bi, na licu mesta, naučio kako to rade Austrijanci.
Da su se ranije tog mesta setili, mogli su Dačića da pošalju u Beč da on nauči kako se to radi.
Mada kako je on prepreden i vispren, i mazan svim mastima, mogao je i on njih da nauči tom zanatu!
Slobodan Turlakov
Intermagazin
