Uspeh i popularnost se u srpskoj politici ne praštaju. Naročito ako popularnošću zaseniš sopstvenog stranačkog lidera. Za ovu priču nije važna apsolutna popularnost stranke, već samo rejting pojedinca u okviru simpatizera određene političke opcije.
Reč je, dakako, o Narodnoj stranci na čijem se čelu nalazi Vuk Jeremić, nekadašnji pulen Borisa Tadića i bivši šef srpske diplomatije. Na tom će mestu biti bar do 22. oktobra za kada je planirana stranačka izborna skupština.
Protivkandidat će mu, po svemu sudeći, biti Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke i šef poslaničke grupe, a doskora i predsednik partijskog izvršnog odbora. Sa te je pozicije, međutim, odlukom Predsedništva NS smenjen.
Obrazloženje je bilo kako je, s obzirom na to da se Izvršni odbor bavi pripremama za izbornu skupštinu, nelogično da se na njegovom čelu nalazi osoba koja će se kandidovati za predsednika stranke.
„To bi bilo kao kada bi na čelu Republičke izborne komisije bio kandidat za neku funkciju“, objašnjavao je Aleksićevu smenu portparol i generalni sekretar NS-a Stefan Jovanović.
S druge strane, Aleksić o ovoj temi nije želeo da se javno izjašnjava. Nastavio je, međutim, da radi ono što je i do sada radio. A to je da se medijski eksponira na drugim poljima, akcijama koje je i inače sprovodio u svom opozicionom delovanju.
Upravo na taj način je i pobrao simpatije pristalica Narodne stranke, aktivnim učestvovanjem u skupštinskim zasedanjima, na protestima i drugim performansima, u gostovanjima u televizijskim emisijama… Radio je sve ono što nije radio Vuk Jeremić i pojavljivao se svuda gde nije bilo Vuka Jeremića.
Dovoljno da zasmeta formalnom stranačkom šefu, što obično dovodi do reakcije lidera koja može da bude smena ili, što bi bilo još i gore, rušenje ugleda ličnosti.
Odnosi između Jeremića i Aleksića inače već duže vreme nisu na zavidnom nivou. Sredinom maja je, navodno, Aleksić čak pokušao da organizuje i pokretanje inicijative za smenu Jeremića sa mesta stranačkog predsednika, ali je taj pokušaj osujećen, a za oktobar je zakazana izborna skupština.
Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije „Faktor plus“, izjavio je za „Blic“ da su dešavanja u Narodnoj stranci očekivana.
„Znalo se i ranije da je Narodna stranka podeljena između Aleksića i Jeremića kojima su se putevi razišli. Aleksić je u prethodnom periodu dobro iskoristio aktuelnu političku situaciju i nastupima u parlamentu podigao je sebi popularnost. S druge strane, Jeremić je bio prilično pasivan i više se bavio uklanjanjem takmaca u stranci nego nastupima u javnosti“, ocenio je Lacmanović.
Kako kaže, sve što se dogodilo neće doneti ništa dobro Narodnoj stranci.
„Mali rejting stranke je rastao zahvaljujući Aleksiću. Mudar lider bi iskoristio taj potencijal Aleksića da i dalje raste popularnost stranke. Međutim, očigledno da ego nije dozvolio Jeremiću da dozvoli dalji rast drugog čoveka u stranci“, rekao je Lacmanović.
Prema njegovoj proceni, izvesno je i da bi Aleksić, u slučaju da ne pobedi na unutarstranačkim izborima, najverovatnije pokušao da napravi sopstvenu stranku, računajući na podršku određenog broja pojedinaca iz Narodne stranke i stranačkih odbora koji ga podržavaju.
Od viđenijih članova Narodne stranke uz Jeremića su Vladimir Gajić, Sanda Rašković Ivić, Siniša Kovačević i Stefan Jovanović. Gajić je i potpredsednik stranke i jedan od najangažovanijih u verbalnoj odbrani Jeremića po medijima.
Sanda Rašković Ivić je, praktično, na poslednjoj sednici Predsedništva stranke nagrađena postavljanjem na mesto predsednika stranačkog odbora za Kosovo i Metohiju, umesto smenjenog Žarka Ristića koji je stao uz Aleksića. Njegova smena, naravno, obrazložena je lošim rezultatima na terenu.
S druge strane, Aleksića podržavaju, pre svih, Novosađanin Borislav Novaković i Nišlija Đorđe Stanković.
Sve u svemu, po uzoru na opoziciju iz vremena Slobodana Miloševića, i danas stranke koje pretenduju da dođu na vlast kao da ne mogu da se koncentrišu na ono što bi trebalo da im bude primarno, a da unutrašnje odnose, zađevice i svađe ostave po strani. Bar dok ne dođu na vlast.
Ne treba, takođe, isključiti ni mogući uticaj drugih opozicionih stranaka na dešavanja u Narodnoj stranci, a sve opet s ciljem preraspodele (ne)moći unutar opozicionog bloka.
