Vrhovni kasacioni sud (VKS) je još jednom uspešno uznemirio i stručnu i opštu javnost. Izveo je to pre nekoliko dana objavljivanjem zaključka po kome zaposleni u državnoj službi koji primaju minimalac nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor.
Konkretna odluka VKS-a tiče se, direktno, prilično velikog broja zaposlenih u javnim službama koji primaju platu u visini minimalne zarade, dakle zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, kulturnim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite.
Indirektno, ova odluka tiče se daleko većeg broja ljudi – svih građana Srbije.
Ova odluka će one prve u oko 5.000 parnica koje su pokrenuli izložiti neprijatnoj izvesnosti gubitka sporova, u kojima je koliko do juče uspeh bio izvestan. Izložiće ih shodno tome i plaćanju sudskih taksi i troškova advokatskog zastupanja tužene strane. Teško i mučno je i zamisliti kako će zaposleni čija mesečna plata ne prelazi 300 evra plaćati dvostruko ili trostruko veći iznos na ime sudskih troškova. Još teže kako će oni koji su na osnovu pravnosnažnih presuda već naplatili svoja potraživanja vraćati najverovatnije odavno potrošen novac i to sa zakonskom zateznom kamatom, ako odnosno kada pravnosnažne presude budu od strane VKS-a preinačene, a njihove prethodno usvojene tužbe odbijene.
A sve građane Srbije ova odluka suočava sa izuzetno neprijatnom istinom da žive u zemlji u kojoj nije nimalo uputno pouzdati se u stav najvišeg suda.
Jer pre jedva pola godine, na pitanje Komore zdravstvenih ustanova Srbije, VKS je odgovorio izričito da „u slučaju kada je zaposlenom isplaćivana minimalna zarada, pravo na topli obrok i regres koje mu pripada po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama nije realizovano, što je u skladu sa ujednačenom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava“.
Zaista, pitanjem da li topli obrok i regres mogu biti obuhvaćeni minimalnom zaradom naše pravosuđe bavi se već dugo, godinama. Još 2015. prvu presudu u korist radnika doneo je osnovni sud u Novom Sadu. Tu presudu je VKS potvrdio 2019. godine, a ustavnu žalbu na takvu odluku Ustavni sud Srbije je odbacio. Sasvim logično, nakon nedvosmisleno izraženog stava VKS-a značajno se povećao broj tužbi a sudovi su, razume se, presuđivali u korist radnika.
A sada je VKS zauzeo potpuno suprotan stav – naknade za topli obrok i regres „sadržane su u koeficijentu“ za obračun plate i nebitno je što je ta plata u visini minimalne zarade.
Ovim su potvrđene od ranije prisutne sumnje. Predstavnici sindikata kažu da su škole koje su gubile sporove protiv radnika iz Vlade odnosno ministarstva dobijale instrukcije da spor vode do kraja, uključujući i revizije VKS-a. Takve instrukcije imale su smisla samo pod uslovom da se znalo da će do promene stava VKS-a doći.
Ekstenzivnim tumačenjem odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (koji se ne bavi pitanjem minimalne zarade) VKS je dezavuisao odredbe Zakona o radu koji uređuje to pitanje i predviđa da je minimalna zarada „naknada za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu“, a da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu, pa tako naravno i regres i topli obrok, dodatno isplaćuje.
Promena stava neizbežno otvara mnogo pitanja. Da li je ovakvo tumačenje prava dopušteno? Da li je ono problematično ne samo sa stanovišta odnosa dva zakona, već i sa stanovišta međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala? Da li će cela stvar dobiti epilog pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Ali čak i nezavisno od odgovora na ovo mnoštvo bez sumnje važnih pitanja, ipak je najvažnije pitanje – kako je moguć, čime je objašnjiv ovakav kopernikanski obrt u stavu VKS-a?
Pogotovo jer je istovetan potez VKS povukao i prošle godine. Tada je, u vezi sa pitanjem dopuštenosti ugovaranja troškova bankarskih kredita, vlast prvo pokušala da u skupštini, na štetu građana dužnika, izdejstvuje njoj i bankarskom lobiju poželjno autentično tumačenje Zakona o obligacionim odnosima, a kad to zbog žestokih reakcija javnosti nije uspelo, na scenu je stupio VKS sa novim, izmenjenim pravnim stavom.
Ako je prošlogodišnji potez VKS-a doprineo ubrzanom srozavanju ugleda pravosuđa, izazivajući više nego ozbiljnu sumnju da VKS svoje stavove menja na prečac i artikuliše u skladu sa jedva prikrivenim, ali imperativnim željama, odnosno zahtevima izvršne vlasti, ovaj poslednji potez tu sumnju diže praktično na nivo izvesnosti.
Piše: Rodoljub Šabić
Izvor: Peščanik.net
