Najskuplje nekretnine, mereno cenom po metru kvadratnom, i dalje su u Gradu Beogradu i to u kompleksu „Beograd na vodi“ gde je postignuta cena od 10.400 evra po kvadratnom metru. Najviše plaćen pojedinačni stan, ukupne površine 383 m2, plaćen je 2.469.888 evra, u istom kompleksu, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za 2022. godinu, tržište nepokretnosti u Republici Srbiji nastavlja sa rastom već četvrtu godinu zaredom i to mereno brojem ostvarenih transakcija prometa i ukupne vrednosti kupoprodaja, navodi se u saopštenju RGZ.
Za razliku od tržišta nepokretnosti u većem broju evropskih zemalja, gde je pod uticajem pre svega rasta kamatnih stopa došlo do znatnog usporavanja rasta ili čak pada – kako cena tako i obima transakcija, nivo cena nepokretnosti u Srbiji u protekloj godini beleži snažan rast. Broj ostvarenih transakcija na nivou cele zemlje je, takođe, i dalje u porastu, ali slabijem nego u prethodnim godinama.
7,5 milijardi EUR je ukupna vrednost tržišta neprokretnosti u 2022.
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2022. dostigla je 7,5 milijardi evra, što je 22 odsto više u poređenju sa 2021. Vrednost transakcija u pojedinim segmentima tržišta po vrstama nepokretnosti u 2022. godini u odnosu na 2021. povećao se za 26 odsto kada su u pitanju stanovi, 56 odsto garažni prostori, tržište poslovnih prostora poraslo je za 28 odsto, građevinskog zemljišta za 23 odsto, dok je vrednost prometovanih kuća zabeležila povećanje od 11 odsto, navodi RGZ.
Broj kupoprodaja u 2022, je sa ukupno 140.561 realizovanih transakcija, povećan za svega 1,8 odsto u odnosu na 2021. Prodaja stanova povećana je za 3 odsto, garažnih prostora za 23 odsto, poslovnih prostora za 2 odsto, dok je broj prodatih kuća ostao na istom nivou kao prethodne godine. Broj transakcija kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta porastao je za 5 odsto, dok je kod prodaje građevinskog zemljišta zabeležen pad od 6 odsto godišnje.
Najviše nepokretnosti prodato u Vojvodini
Teritorijalno, najviše prodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini (35 odsto svih kupoprodaja), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (25 odsto svih kupoprodaja), Gradu Beogradu (24 odsto), dok su Južna i Istočna Srbija zabeležile najmanji broj transakcija (16 odsto).
Najveći međugodišnji rast broja kupoprodaja zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije za 4,7 odsto, zatim u Gradu Beogradu za 4,4 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije za 0,2 odsto, dok je u regionu Vojvodine nije bilo promene u odnosu na 2021. godinu.
Na području Prvog osnovnog suda u Beogradu zabeležen je najveći broj kupoprodajnih ugovora, a najveći broj ugovora, ukupno 2.465, zaključeno je u kancelariji Javni beležnik Srbislav Cvejić.
Upotreba kreditnih sredstava za finansiranje kupovine nepokretnosti u 2022. godini je smanjena za 2 odsto u odnosu na prethodni period. U 2022. godini 11 odsto svih nepokretnosti u Republici Srbiji kupljeno je uz učešće kredita, naspram 13 odsto u 2021. godini. Iz kreditnih sredstava najčešće su kupovani stanovi, 26 odsto svih kupoprodaja stanova u 2022. (5% manje nego u 2021), navodi RGZ.
PENZIJE NIKADA VEČE U OČIMA VUČIĆA?
Na kućne adrese najstarijih u Srbiji preko Pošte pristgli su Vodiči za penzionere PIO fonda. Svaka čast na pažnji. Prava istina, čemu služe ti Vodići i koju korist imaju jadni i gladni penzioneri. U izradi tog Vodića mnogi se ugradili na štetu penzionera, a ne penzioneri. Neka svaki primerak košta 300 dinara, za njihove izrade plaćeno je najmanje 510.000.000 dinara ili oko 4.347.826 evra (mada štampa objavljuje cenu 780.000 evra iz džepa penzionera), a nemaju nikakvu korist. Ova investicija je mogla da pomogne najsiromašnijih penzionera, a ne da se bogate činovnici PIO i drugih funkcionera na grbači penzionera. Za koliko para je obmanuta penzija penzosima Srbije. Prosečna penzija u Srbiji je veća samo od penzije u Republici Srpskoj. Glasajte i na dalje za vaših kradljivaca i lopova, a vama kako bude. Dragi penzosi, ne zaboravite da kada su radikalni SNS-ovci skočili u fotelji vlasti vaš prosek penzija bio je iznad 60% prosečne plate, a sada ste pali na 40%, a lažu vas da penzije nikada u istoriji Srbije ili njihovoj nisu bile veće. Slušajte ih, gladujte i glasajte za njih.
Greska u kucanju, 10 god je ispravka
Evro je par godina presao realnu vrednost od 190din za € 1. Sada realna vrednost evra ja oko 240 din. Besmislica je da je 20 god evro nepromenjen a dinar stabilan. Neko I dalje fantazira I visoko leti.
Evro bi trebao da bude bar 150 dinara,tako da je prosečna plata u Srbiji 550 evra.