Donacije Dijaspore već 50 godina imaju ključnu ulogu u namirenju deviznih platnih obaveza, kako bivše SFRJ tako i današnje Srbije. Prema procenam Svetske Banke, tokom zadnjih 20 godina Dijaspora je godišnje slala rodbini u Srbiji između 7-15% zvaničnog BDPa Srbije, što je u proseku nominalnih (sadašnjih) $4 milijardi godišnje. Ova suma se uglavnom odnosi na priliv deviznog keša formalnim finansijskim kanalima. Međutim , prema procenama EU banaka, one gube potencijalnu proviziju na još toliko deviza iz Dijaspore, koje stiže u Srbiju neformalnim-privatnim kanalaima (kurirski, iz-džepa keš donacijama i zajmovima, direktnim keš investicijama, uvozom roba…).
EU studije procenjuju da narod u Srbiji kontinuirano drži u rezervi oko $ 14-17 milijardi deviznog keša. Takođe , Narodna Banka (NBS), odkupom deviza od naroda, održava minimum $10 milijardi (trenutno oko $14 milijardi) zvaničnih deviznih rezervi, koje MMF zahteva za pokriće polugodišnjih međunarodnih platnih obaveza Srbije. Ako je Srbija tokom zadnjih 20 godina imala oko $160 milijardi ukupnog inostranog platnog (i trgvinskog) deficita, odakle onda narodu tolika kontinuirana akumulacija deviznih rezervi? Stoga možemo razložno proceniti da Dijaspora Srbiji nominalno godišnje daje oko $8 milijardi u devizama, čime se efektivno pokriva međunarodni platni deficit Srbije.
Gde su Dijasporini novci?
Ako je Dijaspora, samo u zadnjih 20 godina, Srbiji poklonila $160 milijardi deviznog keša. Ako je su tom periodu, narod i država Srbija ukupno uzeli oko $50 milijardi banksterskih deviznih kredita. Ako su u ovom periodu, režimske vlasti likvidacijom-privatizacijom društvene/državne imovine ostvarile neto prihod od oko $10 milijardi deviznog keša. Onda je sasvim jasno da je Dijaspora absolutno najveći i najvažniji finansijer opstanka naroda i države Srbije.
Dakle , samo tokom zadnjih 20 godina režimske vlasti u Srbiji raspolagale su sa oko $220 milijardi deviznog keša. Nažalost , ogroman priliv deviza iz Dijaspore uopšte nema efekta na razvoj privrede i blagostanje naroda Srbije. U ovom periodu, režim je ostvario prosečni rast ekonomije Srbije, kojim ona neće ni kroz 30 godina dostići realni nivo proizvodnje iz 1990. Gde se deo toliki novac?
Prema podacima međunarodnih organizacja, specijalizovanih za praćenje globalnih ilegalnih tokova novca, tokom proteklih 20 godina iz Srbije je u proseku godišnje ilegalnim kanalima izneto oko $3.5 milijardi deviznog keša. To znači, od ukupno unetih $220 milijardi, oko $70 milijardi su strani investitori i povlašćena režimska-tajkunska klika kriminalno izneli na svoje off-shore račune. Preostalih $150 milijardi je uglavnom utrošeno na pokriće oko $120 milijardi hroničnog trgovinskog deficita Srbije, na devizne rezerva naroda/NBS, i na reprogamiranje i servisiranje dospelih inostranih kredita. Evidentnono je kriminalnom tajkunskom-režimu na vlasti jedini cilj da što više i što pre pokrade i iznese iz Srbije.
Korumpirane režimske vlasti niti haju, niti znaju kakvu ekonmsku politiku i privredni-investicioni plan treba sprovesti za opstanak i razvoj Srbije. Naprotiv , njima je u ličnom interesu održanje postojećeg ekonomskog sitema, koji većinu Naroda Srbije drži ispod nivoa normalne egzistencije. Svako ko dođe u Srbiju čudom se čudi kako narod ovde uopšte opstaje, kada je osnovna-životna potrošačka korpa skuplja nego na Zapadu, a prosečni neto mesečni prihod 85% stanovnika je ispod $170 po glavi.
Režimski reket Dijaspore
Ovo održavanje očajnog ekonomskog stanja stanovništva, u stvari je zlonamerni reket kojim kriminalni režim kontinuirano iznuđuje devizne donacije Dijaspore za održanje gole egzistencije rodbine u Srbiji. Glavna svrha režimske/NBS ekonomske i monetarne politike je forsirani otkupu deviza od stanovništva/Dijaspore. Od tog deviznog priliva, kriminalna režimska klika puni svoje kofere i off-shore račune, i obezbeđuje inostrane platne obaveze – čime grčevito brani svoj opstanak pred svojim globalnim gazdama.
Analize procenjuju da bi realni, ekonomski-opravdani kurs dinara trebao biti najmanje 170 RSD/$ a ne sadašnjih 100RSD/$. Međutim , naspram iznuđene velike tržišne ponuda deviza stanovništva/Dijaspore, režim drži u opticaju veoma ograničenu količinu dinara, i time zlonamerno, veštački pumpa i održava ovu drastičnu precenjenost dinara. Cilj stranih finansijera i režimske-tajkunske klike na vlasti u Srbiji je da odkupe devize od naroda/ Dijaspore po što nižim (dinarskim) cenama, za što profitabilniji i što lakši transfera svojih kriminalno-stečenih fondova iz Srbije.
Šta se dešava sa $100 koje Dijaspora pošalje rodbini? Prvo , za svoju neophodnu potrošnju narod proda tih $100 za dinare u menjacnicam (stranih banaka u Srbiji). Međutim , umesto da dobije realnih 170 RSD/$, zbog veštački precenjenog kursa dinara, narod gubi 40% i dobije samo 100 RSD/$. Znači $100 deviznog keša sad ima sistemski zlonamerno smanjenu realnu kupovnu moć od samo $60.
Drugo , režim onda porezuje potrošnju i tih $60 sa efektivnom stopom od oko 30% (PDV 20% + akcize + takse i globe + nameti…). Ti porezi na potrošnju naroda pune 70% režimskog budžeta Srbije. Znači povrh već deviznim kursom orobljenih $40, parazitski režim porezima uzima još $18, ostavljajući ti efektivnu kupovnu moć od samo $42. Dakle od naših $100 u deviznom kesu – lopovski rezim, tajkuni-uvoznici, strani finansijeri su svojim sistemskim finansijskim reketom $58 sebi prisvojili.
Ovu sistematsku korupciju i reket empirijski vidimo kada uporedimo šta robe u SAD kupimo za efektivnih $90 ($100 minus 10% poreza na potrošnju) i šta sada te iste robe efektivno kupimo u Srbiji za naših $100 razmenjenih u dinare.
Od naroda odkupljenih deviznih $100 cirkuliše u finansijskom sistemu Srbije, koji je pod kontrolom stranih banaka. Jedan deo tih deviznih $100 banke prodaju NBS da dopune svoje propisane dinarske keš rezerve novo-štampanim dinarima. Drugi deo tih deviza banke prodaju (za dinare) uvoznicima roba, stranim investitorima i domaćim tajkunima za njihove inostrane platne transakcije. Trećim delom banke kupuje obveznice države Srbije, sa prosečnim godišnjim prinosom od oko 3%. Četvrtim delom banke interno konvertuju svoje dinarske profite u devize, za repatrijaciju svojim centralama u inostranstvu. Ukratko , ova korumpirana režimska Srbija je postala kofa bez dna.
Šta bi bilo da Dijaspora sada zavrne slavinu?
Očigledno da su donacije Dijaspore vitalne za opstanak naroda. Ali su one takođe i egzistencijalni izvor režimske inostrane platne likvidnosti i garant parazitskog opstanka režima. Šta bi sada bilo da Dijaspora sada odjednom obustavi svoje donacije Srbiji?
U roku od 6 meseci devizne rezerve NBS bi nestale. Srozani kreditni rejting Srbije bi blokirao neophodne nove banksterske kredite. Devizni kurs RSD bi višestruko dvalvirao. A i onako mizerni stvarni BDP Srbije bi se survao na ispod 20% sadašnjeg. Svaki pokušaj upumpavanja dinara u ekonomiju, u postojećem režimskom monetarno-finansijskom ustrojstvu, izazvao bi astronomsku hiperinflaciju i ponavljanje ekonomskog-društvenog haosa i sloma iz 1992-93. Drugim rečima, bez novca Dijaspore ova parazitska-režimska Srbija bi za 6 meseci bankrotirala, i sva preostala državna imovina, teritorije, i preživeli Narod Srbije bi otišli na likvidaciju na međunarodnom aukcijskom dobošu.
Parazitski režim i te kako dobro razume koliko je Dijspora nužna za njegov opstanak, i zato čini sve u svojoj moći da spreči svaki pokušaj njenog izvornog samo-organizovanja. Krajnje je vreme da se Dijaspora kolektivno osvesti, samo-organizuje i iz svojih redova izbaci podmetnute joj režimske komesare-politikante i “ovnove predvodnike”. Dijaspora najzad mora uspostaviti svoje puno pravo glasa i ekonomski-društveni-politički status koji i priliči njenom vitalnom značaju za opstanak naroda i države Srbije. Ako ništa drugo, za Dijasporu je to imperativ samo-poštovanja i očuvanja svog dostojanstva.
Jasno je da Dijaspora u svojim rukama drži absolutno najmoćniju finansijsku polugu za određivanje dalje sudbine naroda i države Srbije. Ili će Dijaspora pasivno nastaviti da tom polugom održava tekuću velizdaju kriminalnog režima i sitema vlasti, sve do njihovog neminovnog konačnog uništenja Srbije. U tom sučaju, Dijaspora će htela-nehtela snositi i ozbiljnu moralnu odgovornost za tu propast. Ili će pak Dijaspora tom svojom moćnom finansijskom polugom pokrenuti mirnu, efikasnu, i konstruktivnu promenu veleizdajničkog režima i parazitskog sistema vlasti u Srbiji. U ovom slučaju, Dijaspora se mora iz korena-izvorno organizovati, formulisati svoje zahteve i ciljeve, i razraditi strategiju i taktiku za realizaciju tih svojih ciljeva.
© Zoran Karaklajić
Postovani S. Grkovicu,
Sve je tacno sto kazete. Samo ste zaboravili jos veceg izdajnika V. Drskovica (SPO), koji je od Dijaspore najvise para i uzeo. Dijaspora ima preko 1500 nepovezanih organizacija i klubova, i svi odreda se dice svojom apoliticnoscu, sa fokusom aktivnosti na piknike, rostilje, igranke, pevaljke, sport… Cak i nekada politicki-kicmene patriotske organizacije (kao na pr. Srpska Narodna Odbrana, Srpski Nacionalni Savez, Cetnicki Pokret…) su svoje “Srbovanje” sveli na dokolicno kvazi-intelektualno politikanstvo i zabavu.
Izdajnicki rezim u Srbiji ne dozvoljava politicki uticaj Dijaspore, jer je primorava da radi kroz monopol rezimskih Kurta/Murta partija. A ta saradnja se svodi na to da bahate vodje tih partija odreda zahtevaju da mi „tresnemo dzak para na sto, pa ce onda da pricamo“ Cak ni 1% ukupne Dijaspore ne glasa, jer rezim zahteva svake godine, dokaz drzavljanstva, novu registraciju a glasanje je moguce jedino u konzulatima/ambasadama Srbije. A i onako svi znamo da su rezimski izbori u Srbiji krajnje korumpirani i unapred predodredjeni.
Glavni problem Dijaspore je nedostatak ideje/vizije vodilje – sta je njen zajednicki inters i sta hoce. Kad to prvo odredimo lako cemo se organizovati i pokrenuti. A ovaj esej ilistruje da Dijspora pre svega mora da odbrani svoj ekonomski interes i ne dozvoli da vise bude predmet bezocne eksploatacije i reketa izdajnickog lopovskog rezima. Ako MMF uvrce usi rezimu samo za kreditnu liniju od $1 milijarde (sa kamatom od 6%), sta bi onda mi iz Dijaspore mogli da diktiramo sa svojih godisnje-poklonjenih $8 milijardi?
Postovani Gdine Janicu
Svaka vam cast na vasem patriotizmu. ali, nezaobilazna je uloga srpske dijaspore u podrsci u stvaranju zabune i haosa devedesetih , kada su podrzavali srpske izdajnike S. Milosevica i V. Seselja. Kako su se udbasi sprdali sa pravljenjem Vojvoda i vojvodica , ziv sam svedok. Jako je tesko iz daljine bilo prepoznati udbine glumce i zato je od velike vaznosti da se opet ne ponovi ista greska . Srpska mentalna matrica je sastavljena od pokvarenjaka , polupokvarenjaka i postenih ljudi – ove zadnje treba traziti svecom. Ali, ima ih, hvala Bogu. Svaki drugi srbin , da je na Vucicevom mestu bio bi isti , gorka je istina . I zato, vi koji ste na izmaku snaga ne udarajte glavom u zid , cuvajte zdravlje i vasu medisku moc upotrebite da se uniste temelji te srpske nemoralnosti i obezduhovljenosti. A koji su to temelji, setite se sami. To je vasa prava zadaca , da radite za buducnost dece i omladine. Srusiti vekovnu tamnicu srpskog duha to je nas zajednicki zadatak.