Janičari gori od Turčina je stara narodna istina koja se održala od turskog doba do danas, pa tako i na našoj političkoj sceni. Brojni su primeri toga. Siniša Mali, Goran Vesić, Aleksandar Šapić, Nebojša Krstić, Gordana Čomić … su bili članovi Demokratske stranke. I svi su oni kad im se to pokazalo isplativije prešli kod najljućih političkih protivnika – Srpsku naprednu stranku, preobučene radikale.
Karakterističan je slučaj Gordane Čomić, Generalnog sekretara DS-a (čitaj direktora jer generalni sekretar je u političkim strankama najviča izvršna funkcija), koja je 24 godine u kontinuitetu baštinila blagodeti DS-a tako što je za sve to vreme bila poslanik te stranke u Skupštini Srbije, ponekad istovremeno i u skupštini Vojvodine – što su praktično jedine plaćene funkcije u političkim strankama, da bi u godinama pred penziju naišla na prioblem – nedostajalo joj je par godina da dopuni penzijski staž i ona je hladno ušla u dil sa Vučićem – prihvatila je izmišljeno mesto ministra za društveni dijalog u naprednjačkoj Vladi – i vuci siti i ovce na broju. Vučić je mogao da se diči da u Vladi imaju i karijernog člana Demokratske stranke, a Gordana Čomić je dvostruko profitirala – em dobro plaćeno ministarsko mesto, em godine penzijskog staža. Danas se niko više i ne seća penzionerke Gordane Čomić.
Mlađan Dinkić, lider pokreta G17 plus, potonji neprikosnoveni nosilac najviših bankarskih i finansijskih funkcija u vladama DS-a i DSS-a, je odmah po formiranju prve naprednjačke Vlade ponudio Vučiću svoje usluge, što je ovaj odmah i prihvatio, iako se, u vreme dok je bio u opoziciji, na sred televizora slikao sa robijaškim dresom u koga će da obuče Dinkića čim dođe na vlast.
Zorana Mihajlović, dugogodišnji član svih Dinkićevih pokreta i stranaka, je do skorašnjih dana zauzimala najviča mesta u naptrednjačkim vladama. Sad, kad je prvi put ostala bez portfelja, već merka novi prelet u neku od mnogobrojnih demokratskih opcija.
Bilo je i onih koji to suptilnije rade – Čeda Jovanović, bivši lider Liberalno demokratske partije i Nenad Čanak; lider Socijal demokrat Vojvodine, koji je svojevremeno pretio da će političke protivnike da veša na bandere, su navodno i dalje opozicija, a ustvari su Vučićeva konstruktivna opozicija koa mu daje demokratski alibi na evropskoj političkoj sceni.
I tako bi do beskraja mogli da se navode slični primeri, dok ne dođosmo do dva najgora – Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov, Vojina deca, oba bivši članovi DSS-a, koju je vodio Vojislav Koštunica, poznat i po nazivu Voja neobavešteni, koji na svim funkcijama na kojima je bio, a bio je i Predsednik i Premijer, imao divnu osobinu da kad ga pitate nešto što se njemu ne dopada on jednostavno kaže – Nisam o tome obavešten.
Nebojša Bakarec je umišljeni intelektualac, jedan od onih koji kaže da je studirao arhitekturu, pretstavlja se kao građevinski inženjer, piše kojekakve pamflete sa pretenzijom da pokaže nedokazanu pamet, a sve kao rezultat i intelektualnih i fizičkih kompleksa.
U tom stilu je započeo i izlaganje na poslednjoj sednici Skupštine – jer bože moj treba pokazati da si ti i recitator, ljubitelj lepe reči, govoreći Disove stihove:
“Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali…”,
da bi ih potom nadogradio svojom umetničko-političkom domišljenošču:
“Ddostojanstva podeliše idioti!“
Usledila je reakcija poslanika opozicije Aleksandra Jovanovića Ćute koji je zapitao – Zašto trpimo ovog bolesnika i zašto dozvoljavamo ovoj oboleloj osobi … da bi u nastavku ostao nedorečen zbog opšte galame koja je usledila.
Kojim idiotima je ta poruka upućena? Narodu, opoziciji, kolegama opozicionim poslanicima …? Svima njima je u ovoj zemlji dostojanstvu uzurpirano. Koje dostojanstvo im je preostalo da bi ga ti “idioti” delili?
Nebojša Bakarec je po svemu sudeći ispred svoje sadašnje stranke SNS-a zadužen da u Skupštini izgovara svakojake idiotarije, od kojih je jedna od poslednjih bila i da su N1 i Nova S komandni i operativni centri protesta građana “Srbija protiv nasilja” , nakon čega je i usledila nedavna akcija desničarskog pokreta Dunđeri u dvorištu tv N1.
A istakao se ovih dana i time što je objavio imena glumaca, učesnika protesta, koji “od Vučića” dobijaju silne pare za svoje uloge, a oni protestuju, uz navođenje i glumaca – imenom i prezimenom, i honorara koje su dobili – netačnih i preuveličanih, prema demantijima glumaca koji su usledili, što i nije ono najopasnije u zemlji u kojoj su do sada već ubijena dva novinara. Opasnije od tog pamfleta je da je nakon toga usledio ullični napad na glumca Marka Janketića jer su u skupštinskoj raspravi koja je nakon toga usledila glumci nazvani “šljamom”.
Ako je Nebojša Bakarec poznat po idiotarijama koje saopštava, njegov kolega Milenko Jocvanov, šef poslaničke grupe SNs-a u Skupštini Srbije, ne zaostaje za njim, s tim što bi se za njega moglo reći da je i prostiji i vulgarniji. Njega ovde ne bih citirao iz higijenskih razloga. Njih dvojica su čelnici blama koji je zapljusnuo Skupštinu Srbije.
I Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov su Vojina deca – bivši funkcioneri DSS-a. Bakarec – odbornik Skupštine grada Beograda i predsednik Izvršnog odbora beogradske opštine Stari grad.
I dok je Nebojša Bakarec jedan od mnogih nedorećenih intelektualaca u pokušaju, za Milenka Jovanova bi se čak moglo reći da je školovani političar. Posle brojnih programa, seminara i kurseva u najranijoj mladosti – sve sa političkim predznakom i funkcija u omladinskoj organizaciji DSS-a, usledile su i najviše stranačke funkcije, kako piše u njegovoj biografiji, sve do člana Glavnog odbora i podpredsednika stranke, da bi sve to napustio kad je DSS prestao da bude parlamentarna stranka i prešao u Srpsku naprednu stranku.
Upamćena je njegova uspešna inicijacija u ćlanstvo SNS-a, kad je bez ikakvih dokaza izašao sa saopštenjem da je Nataša Jeremić, supruga Vuka Jeremića, glavni narko diler u regionu. (Više o tome u tekstu “Milenko Jovanov, šampion gluposti i bezobrazluka”Opancar.com)
I naravno da za tu glupost – koja je istovremeno, po važećem Krivičnom zakoniku, i najgrublje krivično delo klevete, Jovanov nije ni pozvan u tužilaštvo na razgovor, jer ga je javno pohvalio Aleksandar Vučić kao jednog od mladih perspektivnih kadrova SNS-a, koji ga mnogo podseća na njega – Vučića, iz mladosti.
Postavlja se pitanje zašto su tii ljudi, popularno nazvani “preletači” toliko ostrašćeni prema svojim dojučerašnjim drugovima, kolegama, prijateljima. Biće da novi poslodavac to očekuje od nji, a oni u želji da dokažu svoju iznuđenu odanost ne biraju sredstva da udovolje tim zahtevima.
Teško je na srpskoj političkoj sceni naći čoveka ostvarenog u obrazovanom, materijalnom, socijalnom, kulturnom pogledu. Sve su to ljudi koji su u politiku ušli uglavnom iz materijalnih razloga, bilo da je u pitanju očuvanje stečenog – najčešče upitnog načina, ili sticanja novog imetka. Drugi po redosledu, verovatno i prvi po negativnom značaju je obrazovni profil naših političkih delatnika – Tomislav Nikolić, Ana Brnabić, Siniša Mali, Bratislav Gašić, Nebojša Stefanović … sve su to ljudi sa krajnje upitnim obrazovanjem, a takvi neće pored sebe trpeti nekoga ko je pametniji od njih pa se taj nivo obrazovanja proteže od vrha do dna piramide vlasti, što pogubno utiče na obrazovni sistem u celini (vidi tekst – Kadrovska piramida mediokriteta, Opancar.com).
Najnoviji primer za to je novi ministar obrazovanja koji treba da dođe na mesto dosadašnjeg ministra koji je pod prinudom podneo ostavku posle užasne tragedije koja se desila u školi Vladislav Ribnikar. Na njegovo mesto treba da dođe čovek koji je po opštem mišljenju gori od prethodnog, ne na osnovu promišljenog izbora, već na osnovu koalicionog sporazuma na osnovu koga je ova vlast formirana – to mesto pripada koalicionom partneru SPS, a novi kandidat se postavlja ne na osnovu refereci u oblasti prosvete, već zato što je on po partijskim zaslugama na redu za poziciju ministra – kojeg? To je bez značaja.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
