Konačno ulazimo u period ozbiljnih rezova u prosveti, a najavljene su i četiri velike izmene u obrazovanju: skraćeni časovi (na 30 minuta), manje gradiva, udžbenici/lakši rančevi, zabrana mobilnih telefona. Sve to biće vrlo korisno za našu decu i za ceo prosvetni sistem.
Obrazovanje u Srbiji više ne sme da se šminka kozmetičkim izmenama. Potrebna je dubinska, hrabra i državotvorna reforma, prilagođena elektronskoj eri i stvarnim potrebama dece i društva.
Čas od 45 minuta nastao je u industrijskom dobu. Danas, u vremenu kratke pažnje i digitalnog okruženja, svakako je efikasniji čas od 30 minuta, sa jasno definisanim ciljem i fokusom. Umesto 5–6 razvučenih časova, škola treba da ima 7–8 kraćih, dinamičnih i sadržajno jasnih celina. Manje praznog hoda, a više suštine i usmerenja.
Danas učenici nemaju pažnju koja može da traje ne više od 20 min, a za to je kriv Instagram i TikTok… koji im pažnju fokusira na kratke klipove (do najviše minut/dva minuta) koji idu u nedogled.
Paralelno sa tim, moraju se menjati nastavni planovi, programi i udžbenici, pogotovu udžbenici istorije, srpskog jezika, geografije. Ne da bi bili „moderni“, već da bi bili istiniti, jasni i usmereni na znanje, rodoljublje i pripadnost, a ne na ideološke eksperimente i tuđe narative.
Obrazovanje mora da vrati ono što mu je oduzeto: identitet, istorijsku svest i rodoljublje.
Posebno važno pitanje jeste zabrana mobilnih telefona u školama. Telefon nije pedagoško sredstvo, već najveći neprijatelj koncentracije, autoriteta nastavnika i zdravog razvoja deteta.
Škola mora ponovo postati prostor znanja, discipline i vaspitanja.
Bez jasnog identiteta, škola postaje fabrika diploma. Sa identitetom, rodoljubljem i vrednostima, ona postaje temelj države. Vreme je da to konačno razumemo.
Zašto moramo menjati udžbenike istorije, srpskog jezika i geografije
Udžbenici nisu obična školska literatura. Oni su temelj kolektivne svesti jednog naroda.
Ono što dete usvoji iz istorije, jezika i geografije postaje deo njegovog identiteta. Zato izmene u ovim predmetima nisu ideološki hir, već pitanje nacionalne odgovornosti i svesti.
Istorija ne sme biti svedena na zbir datuma bez smisla, niti na tuđe interpretacije koje relativizuju srpsko stradanje, pobede i žrtve.
Narod koji ne poznaje svoje istorijske greške i svoje podvige osuđen je da ih ponovi.
Istorija mora da uči istini, ali i opomeni, da nam se zablude, podele i naivnost kroz vekove više ne ponavljaju.
Srpski jezik nije samo sredstvo komunikacije, već čuvar kulture, pamćenja i duhovnog kontinuiteta. Potiskivanje ćirilice, zapostavljanje klasične književnosti i razvodnjavanje nastave jezika direktno utiču na gubitak pripadnosti.
Narod koji zapostavi svoj jezik, postepeno gubi i samosvest.
Geografija, uči dete gde pripada. Ona objašnjava prostor, prirodne granice, istorijske puteve, ali i geopolitički položaj Srbije.
Bez toga, mladi odrastaju bez osećaja za značaj prostora koji naseljavaju i lako prihvataju tuđe karte i tuđe interese.
Izmene udžbenika nisu usmerene protiv znanja, već u njegovu odbranu. Cilj nije zatvaranje, već ukorenjivanje.
Samo narod koji zna ko je, odakle je i šta je sve preživeo, može da donosi zrele odluke u budućnosti.
Obrazovanje bez rodoljublja je prazno. Obrazovanje sa identitetom je temelj je opstanka.
PROSVETA MORA DA BUDE TEMELj I STOŽER SRPSKOG DRUŠTVA. SVE OSTALO JE NADOGRADNjA.
Prosveta je do skoro bila prihvatilište za razne seminare, projekte… i raznorazne gluposti kroz koje se zarađivao novac.
Zato je ta nemarnost prerasla u ogromno nezadovoljstvo kod prosvetnih radnika koji su uvek imali platu ispod proseka (i jedva preživljavali), danas je to malo bolje, a to je resor sa najviše obrazovanih ljudi… koji su mnogo puta bili prevareni kroz lažna obećanja.
Zato u budućnosti ako ne promenimo taj odnos neće biti ko da predaje i radi u učionici (sve manji je odabir tih fakulteta od strane učenika), možda će našu ulogu preuzeti roboti.
Zato u prosveti, mora da se menja sve iz korena i da za ovu i svaku sledeću vladu prosveta bude prioritet i temelj iz koga ćemo da gradimo bolju Srbiju.
Danas imamo plejadu raznoraznih udžbenika… koji se menjaju na svake četiri godine (zašto baš iz svih predmeta?), jasno je i zašto… tu je ogroman profit, a u udžbeniku se promene sitnice i korice.
Jasno je i da stranci (Hrvati, Nemci, Slovenci) drže monopol u Srbiji, oni štampaju i zarađuju ogroman novac, zašto?
Zašto se već obećano ne sprovodi da udžbenije iz istorije, srpskog jezika i geografije budu jedinstveni i da ih štampa država (srećom da će se to uskoro sprovesti).
Ti udžbenici moraju da prođu javnu raspravu i da ih piše grupa autora uz jaku recenziju.
OCENjIVANjE UČENIKA
Moj predlog je da ocenjivanje bude sa dve decimale kao u Francuskoj, to je pravednije, nije isto 3,50 i 4,40 (u tom slučaju i jedan i drugi su vrlo dobri), i da nema uspeha (odličan, vrlo dobar…).
Velika većina prosvetara će se složiti da je novotarija oko formativnog ocenjivanja papirološka ,,glupost“, koju treba ukinuti.
Svu administraciju svesti kroz okvir e.dnevnika, u ovom okviru nisu potrebne pedagoške sveske, koje su sada izgubile smisao sa e.dnevnikom… gde i roditelji u istom trenutku vide ocenu i opis, izostanke, vladanje i napomene.
Mi danas sve sagledavamo kroz administraciju, razne nepotrebne Timove. Raznu papirologiju koju ne čita niko, sve je to bespotrebno, umesto toga fokusirati se na rad sa decom, gde bi nastavnici imali fleksibilnost da izađu iz šablona administrativnog (bar 30 posto), toga već ima.
Bespotrebne Timove svesti na minimum u formi koja pruža pomoć i objedinjuje tačne i važne informacije.
Strože kazne za nedisciplinu i pohvale i nagrađivanje za uspešne učenike.
Jasan pravilnik za učenika generacije, da većinsku odluku donosi odeljensko veće (nastavnici).
Stručna služba (pedagog, psiholog) da imaju više rada u učionici sa decom (radionice i predavanja…).
Vratiti predmetne savetnike.
Razmotriti postojanje i svrhu đačkog parlamenta, za osnovne škole.
Đačke knjižice su izgubile smisao, uvesti učeničke kartice sa kodom (kao lična karta) za period od prvog do četvrtog i od petog do osmog.
Uvesti kroz Zakon o radu ili Kolektivni ugovor i pravo da svaki nastavnik može od godišnjeg odmora da izdvoji 5 radnih dana, da može da iskoristi u toku školske godine, što sada nije moguće.
Da celokupno obrazovanje bude u Svetosavskom i rodoljubivom duhu.
A temelji školstva da budu srpski jezik, istorija, geografija… (i uz matematiku da budu obavezni za završni ispit na kraju osmog razreda). A treba razmisliti i o ukidanju završnog ispita (ili smanjiti bodovanje) uz izmenu ocenjivanja kroz dve decimale, tu bi se napravila razlika.
Ima toga još… to bi bile te suštunske reforme.
Na sve ovo ukazujem i pišem godinama.
Ima nade.
Živela Srbija i Srpsko obrazovanje.
Priredio: Đorđe Bojanić, prof. istorije
od suvarove reforme svaka reforma je bila korak u propast danas posle 50g propadanja obrazovanje je nula a bolanja je bila jedinica .
Rezim je stvorilo armiju pouobrazovanog sveta koga drzi u saci i daje mu platu na kasicu i radi sa njim sta hoce i iz bede izaci ne mogu dok se sistem ne promeni …oni su svoj posao zavrsili a narod ce morati ponovo ispocetka formirati novi bolji sistem ako umeju.Ovakavo unistsvanje obrazovanja ni najveci neprijatelji ne bi uradili.
Ako temelj obrazovanja ne bude Hristos dzaba sve reforme. Ko ne želi neka se školuje u privatnoj školi