Vučić nagoveštava da će lokalni izbori u Beogradu biti ponovljeni

Nestorovićev pokret mnogo je bliži Vučiću nego samom Nestoroviću (pojedini sa izborne liste “Mi – glas naroda” donedavno su bili u Srpskom naprednoj stranci, i veruje se da Vučić kontroliše većinu budućih poslanika i odbornika s Nestorovićeve liste), ali su oni koji su glasali za navedenu političku opciju proopoziciono orijentisani. Slična situacija je i sa glasačima NADE i Zavetnika – dok su njihovi glasači protiv aktuelnog režima, njihovi lideri suštinski to nisu.

Deluje da Vučić i preko izjava samog Nestorovića nudi opoziciji ponovne izbore u glavnom gradu, ali kao posledicu nemogućnosti da se formira većina u Gradskoj skuštini, a ne kao rezultat poništavanja glasova zbog izborne krađe masovnih razmera.

Demostat je, podsetimo, u svojim analizama predvideo da će SNS osvojiti najviše glasova na republičkom nivou, dok će u Beogradu većinu glasova dobiti opozicija, jer u zbiru “Srbija protiv nasilja, NADA i “Mi- glas iz naroda” odnose prevagu nad naprednjacima i socijalistima.

Najnoviji prevremeni izbori u Srbiji nikako se ne mogu nazvati “fer i poštenim”, imajući u vidu nejednake uslove za sve učesnike kampanje, kao i brojne neregularnosti koje su prijavljene na dan glasanja, ne samo u Beogradu već i širom države, Navedeni zaključci Demostata o neregularnosti svih radnji koje okružuju ovaj izborni proces važe u slučaju da konačni rezultati ostanu onakvi kakvi su trenutno.

Ukoliko vlast, oličena u Aleksandru Vučiću, ni za jotu ne odstupi od stava da je nedeljno glasanje bilo “najčistije i najpoštenije do sada”, teško je očekivati da će opozicija odustati od protesta i da će biti spremna da prizna rezultate. Lista “Srbija protiv nasilja” poslala je pismo evropskim institucijama, od kojih traži da ne priznaju rezultate parlamentarnih, pokrajinskih, a posebno lokalnih izbora u Beogradu, dok se ne završi potpuna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima.

Sdruge strane, Vučić je na neki način nagovestio da bi izbori za Gradsku skupštinu u Beogradu mogli da budu ponovljeni Kako je izjavio:”Ako gospodin Nestorović ne podrži nikoga, imaćemo ponovljene izbore u Beogradu”. Deluje, takođe, da Vučić i preko izjava samog Nestorovića nudi opoziciji ponovne izbore u glavnom gradu, ali usled nemogućnosti da se formira većina u Gradskoj skuštini, a ne kao rezultat poništavanja glasova zbog izborne krađe masovnih razmera.

Nestorovićev pokret mnogo je bliži Vučiću nego samom Nestoroviću (pojedini sa izborne liste “Mi – glas naroda” donedavno su bili u Srpskom naprednoj stranci, i veruje se da Vučić kontroliše većinu budućih poslanika i odbornika s Nestorovićeve liste), ali su birači koji su glasali za navedenu političku opciju opoziciono orijentisani. Slična situacija je i sa glasačima NADE, i Zavetnika – dok su njihovi glasači protiv aktuelnog režima, njihovi lideri suštinski to nisu.Takozvana “Happy koalicija” (po TV Happy), odnosno “Mi- glas naroda”, kako se zvanično naziva, u proteklih godinu dana neretko je bia prisutna na televizijama s nacionalnim frekvenijama, a pojavljivala se i u emisiji “Aktuelnosti” jutarnjim i vecernjim informativnim programima.

Jedna od enigmi odnosi se i na lidera Novog DSS, Miloša Jovanovića, koji ponovo pokušava da relativizuje proteste u Beogradu, baš kao što je činio u maju. Njegova stranka, koja je iznova na izborima nastupala sa Pokretom obnove kraljevine Srbije (POKS), u okviru koalicije NADA, nije u parlamentu glasala ni za smenu Bratislava Gašića s funkcije ministra policije. Slučajno ili namerno, u junu je upravo Jovanović odlikovan replikom srednjovekovnog srpskog mača, od strane Ministarstva odbrane (koje predvodi lider SNS Miloš Vučević). Veruje se, takođe, da su, ako ne računamo liste nacionalnih manjina, jedini koji su samostalno skupili potpise za kandidaturu na izborima SNS, “Srbija protiv nasilja” i Socijalistička partija Srbije.

Dok je Nestorović, bez sumnje, najveće iznenađenje ovih izbora, neslavna titula najvećih gubitnika ide koaliciji Dveri i Zavetnika (ostali ispod cenzusa), kao i Socijalističkoj partiji Srbije. Ako saberemo koliki je pad Dveri i Zavetnika i socijalista u odnosu na izbore održane aprila 2022, dobijamo podatak od devet ili deset odsto, što su glasovi koji su otišli naprednjacima i Nestorovićevom pokretu.

Demostat je, podsetimo, u svojim analizama predvideo da će SNS osvojiti najviše glasova na republičkom nivou, dok će u Beogradu većinu glasova dobiti opozicija, jer u zbiru “Srbija protiv nasilja, NADA i “Mi- glas iz naroda” odnose prevagu nad naprednjacima i socijalistima.

Ako iz matematičkog ugla pogledamo i sastav budućeg saziva Narodne skupštine, dolazimo do zaključka da je dosadašnja vladajuća koalicija SNS i SPS, koja je imala 151 mandat (osvojenih 56,06 odsto glasova)ostvarila lošiji rezultat. Naime, u ovom trenutku izgleda da oni u zbiru imaju 146 mandata (osvojenih 52,9 odsto glasova). S druge strane, proevropska opozicija, lista “Srbija protiv nasilja” dobila je 65 mandata, što je umnogome bolji rezultat nego 2022. Ova politička opcija ima za oko 15 mandata više, ako se uzme u obzir činjenica je na prošlim izborima na zajedničkoj listi bila i Narodna stranka, koja je imala osam mandata.

Zanimljivo je da su mnogi protivnici Francusko-nemačkog plana za Kosovo ostali ispod izbornog cenzura – Dveri i Zavetnici, koalicija Borisa Tadića i Saše Radulovića, kao i radikali. Brojčano gledano, u novom sazivu parlamenta biće oko 10 odsto onih koji se protive i navedenom planu i članstvu Srbije u EU – koalicija NADA i “Mi, glas naroda”, dok je preko 200 poslanika koji se zalažu za evropsku integraciju Srbije (SNS, “Srbija protiv nasilja”), a tu je i SPS, ako zatreba. Takva podela karata predstavlja novost.

Prema oceni Demostata, glavni zadatak opozicije, pored borbe za Beograd, jeste da na na nivou republike, kao i u parlamentu, “Srbija protiv nasilja” preraste u politički savez. Na taj način opozicija bi ojačala svoje pozicije (sinhronizovanim radom i sličnim potezima). U suprotnom, može lako da se ponovi scenario viđen 1993, odnosno slučaj tadašnje Nove demokratije, budući da Vučiću u interesu da se ta koalicija raspadne, a, po mogućstvu, i da neka stranka iz te koalicije postane deo vladajuće većine.

Opozicija, takođe, do narednih izbora mora ojača svoju organizacionu strukturu, kako bi bila u stanju da kvalitetno pokrije sva biračka mesta (pouzdanim kontrolorima). Uz svu izbornu patologiju, odnosno nefer uslove koji su vladali sve vreme izborne kampanje, mora se priznati da opozicija na ovim izborima nije uspela da obezbedi adekvatnu kontrolu.