Vučićev opozicioni “tor“ i izbori

0
878
Foto: mojedete.info

Da li su sve ovce na broju“?

Mala je verovatnoća da na političkoj sceni Srbije opozicija ovakva kako se plasira i deluje može biti „Aska“ iz Andrićeve pripovetke, i da nadmudri političkog „vuka“-Vučića? Postavlja se ključno pitanje: ko je danas opozicija ili ima li danas SNS sa svojim liderom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem demokratsku i narodnu opoziciju? Koliko god da je ovo pitanje diskutabilno i hipotetičko može da ima više od dva odgovora. Prvi je da Aleksandar Vučić nema pravu opozcionu konkurenciju, druga je da je „njegova“ opozicija zapravo i njegova „politička marioneta“. Vučić može imati za opoziciju „samoga sebe“ i svoju lošu političku strategiju, sopstvenu partiju i borbu za interese unutar SNS, ali i moćne države koje su ga pritegle. Na kraju svaka vlast ima opoziciju u građanima i načinu života u Srbiji. Ako SNS nema opoziciju, to samo govori, da su se oni koji su nekada bili vlast a sada su opozicija, mnogo iskompromitovali i potrošili i da kao takvi nisu u stanju da daju neki novi odgovor na vlast SNS. Političke partije poput DS ili SDS kao i DSS bili su vlast u Srbiji a onda su kao i slučaju SPO ili G 17 plus ,DSS „odabrani“ Vučićevi „protivnici“ početkom 2000-tih postali njegovi politički saradnici i partneri. Tako vidimo da u SNS bujaju kadrovi iz nekadašnjeg DS,DSS,G 17 plus. Svi su sada „ prosvećeni„ naprednjaci. Tako Aleksandar Vučić na političkoj sceni i nema opoziciju jasnih programa, biračkog tela i političkog stava.

Ucenjeni i kupljeni opozicionari?

Kada se pogleda ko je Vučiću opozicija onda to deluje kao politička satira. SNS je partija koja funkcioniše i kao politički pokret, politička kompanija, ali politički monopol i trust moći koji sve kontroliše od tokova novca, informacija do javnog mnenja. Opozicija koja je u parlamentu je surogat autentičnih stranaka opozicije i političke borbe. Zašto? Zato što opozicija kada vidi jakog protivnika u vlasti se udružuje da bi je pobedila. Situacija u Srbiji je takva da se opozicione stranke narcistički svađaju u dokazivanju svog uticaja, i potrebe da budu centar okupljanja. Koje su partije u parlamentu Srbije koje igraju „profitersku“ ulogu opozicije koja je poželjna za SNS. Reč je o LDP Čedomira Jovanovića koji je opozicionar –biznismen, zaštićen za svoje bogatstvo i biznis i to plaća svojom neutralnošću. Nužna, ali ne i „radikalna“ opozicija po želji Vučića je SRS dr Vojislav Šešelja koji je tako postala „politička salveta“ za brisanje delova opozicije, i aktivno radi za Aleksandra Vučića. Kompromitovana parlamentaran opozcija je i DS Dragana Šutanovca koji je kao lider ove stranke „ucenjen“ od vlasti zbog svojih poslovnih i drugig interesa. DS nema snagu da bude politički protivnik jakih argumenta SNS. Isto je slučaj i sa SDS bivšeg predsednika Srbije i DS Borisa Tadića, koji deluje kao malo političko zanatsko preduzeće. Opoziciona partija „Dosta je bilo“ sama za sebe deluje kao amaterska glumačka družina- političkih „naturščika“ sa jalovom politikom i vođstvom. Politička stranka „Dveri“ je značajno javno politički agresivna, ali ne i dovoljno politički produktivna, jer iza ove partije koja zna da koristi i oblike verbalnog i fizičkog nasilja neće biti prostora da bude predvodnik opozicije.

Da Vas podsetimo:  Kršenje medijskog kodeksa u porastu, najčešće u "crnoj hronici" i "zabavi"

Da li su „Dveri“ Vučićeve „zveri“?

.Po mnogo čemu politički talentovan ali nedovoljno promišljen Boško Obradović po svom mentalitetu nastupa između ponašanja dr Vojislava Šešelja i Velimir Ilića, koristeći oblike retoričkog ili drugog agresivnijeg ponašanja. SNS u Dverima vidi argumentaciju za moguće prevremene izbore, jer se tako želi da nađe razlog za izbore koji bi prikrili druge interese i poslove SNS i Aleksandra Vučića oko održavanja vlasti, pročišćenja koalicije, pobede u Beogradu ali i “maskiranja“ dešavanja oko Kosova. Dakle na parlamentrnoj sceni Vučić nema „pravu“ već fingiranu, plaćenu, ili amatersku opoziciju. Vanparlamentarna grupacija oko Saše Jankovića se vidno urušava, i mala je opcija da Saša Janković može imati uspeha na beogradskim ili prevremenim parlamentarnim izborima. Nešto malo bolju poziciju može imati stranka Vuka Jeremića, ali ne ako ide sama, već s nekom partijom u koaliciji. Saša Janković ako bi iša sam na izbore, ispod je cenzusa. Njegov ulazak u neke strukture političkog uticaja moguć je samo kroz širu koaliciju. Za kratko vreme Saša Janković se potrošio i postao opozicionar koji radi za Vučića i SNS. Ako se sabere opozcija nikada kao sada nije slabija, niti je tako razjedinjenja. Svako brine za sebe i strahuje za sebe. Vučić onda nema razloga da strahuje od ovakve opozicije, sem od spoljnih okolnosti i šahovske partije moćnih država na Balkanu.

Tomislav Kresović

vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime