Zapadne sile nameću „građansku“ BiH, a otvaraju vrata njenoj islamizaciji

0
48

BEZBEDNOSNI forum Banja Luka organizovao je naučnu konferenciju „Unitarizacija i islamizacija BiH – uzrok nove krize“, sa koje je poručeno da političko-pravno nasilje Zapada vodi raspadu Bosne i Hercegovine, a za početak rešenja krize je kao minimum identifikovano povlačenje Inckovog zakona i povratak Dejtonu.

Na konferenciji je zaključeno da se kao faktori stabilnosti javljaju Rusija i Kina, da američka politika nadjačava uticaj EU (pošto njena uloga slabi otkako je članstvo u EU pretvorila u lokalnu integraciju u „Otvoreni Balkan“) te da se u odnosu prema NATO mora nastupiti na novi način – kroz vojnu neutralnost BiH.

Sa konferencije je poručeno i da se u biću Zapada javljaju pukotine, te da u novim međunarodnim odnosima srpski narod mora da iskoristi prostor koji se otvorio za rešavanje svog pitanja, naročito u najvažnijem delu – njegove teritorijalne razdeljenosti.

O ovim i drugim relevantnim segmentima krize na Balkanu govorili su i svoje radove priložili prof. dr Božidar Forca, general-major u penziji, načelnik Katedre bezbednosti na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta UNION-Nikola Tesla u Beogradu prof. dr Dragan Radišić, Fakultet za bezbednost i zaštitu Banja Luka, prof. dr Mitar Kovač direktor Bezbednosnog foruma Banja Luka, Petko Rašević urednik časopisa Bezbednosni forum, prof. dr Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banja Luci, prof. dr Milan Blagojević, redovni profesor ustavnog prava, Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka, ekspert za terorizam i bezbednost Dževad Galijašević i dr Nenad Stevandić, predsednik Ujedinjene Srpske.

Božidar Forca ukazao je da procese u međunarodnim odnosima određuju velike sile, a njihovo ubrzanje moraju da prati i generisanje promena.

– Balkan je oduvek bio i ostao poprište sukoba velikih sila. Ratovi na Balkanu, s početka 20. veka, rešili su „tursko“ i „bugarsko“, ali ne i srpsko pitanje. Ono je čekalo neki novi rat. Srpska država je posle Prvog svetskog rata ušla u zajednicu koja je menjala svoj status do kraja Hladnog rata. Pobednik Hladnog rata, Zapad, postao je hegemon koji je doprineo razbijanju Jugoslavije i raspolućivanju srpskog bića, stajući na stranu „drugih pitanja“ u regionu. Međutim, novi vek je svet uveo u multipolarni poredak, u kome, pored jačanja drugih centara moći, sve više izbijaju na videlo pukotine u biću zapada – zapadna antiteza, rekao je Forca,

On je ukazao da je Srbija ponovo „nezavisna i samostalna, ali nedovršena država“. Srpski narod je, kako je ukazao, raspolućen u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije, a „Republika Srpska je jedini organizovani iskaz relativne samostalnosti i homogenizovanosti“. Sada je, u uslovima multipolarnog sveta i sukoba velikih sila na Balkanu, potrebna strategija koja bi se oslanjala na pametnu moć, zaključio je Forca.

Dragan Radišić je govorio o odnosu Rusije i Kine prema stanju i pravima naroda u BiH.

On je ukazao na doslednost i principijelne stavove dve zemlje u primeni međunarodnog prava u BiH na brojnim primerima delovanja visokog predstavnika, shvatanju međunacionalnih i međukonfesionalnih sukoba 90-tih godina prošloga veka, međunarodnom terorizmu i islamskom fundamentalizmu i ekstremizmu kao i NATO-u.

– Kina se uključuje po prvi put i to sa stavovima koji su gotovo identični ruskim u zaštiti osnovnih ljudski vrednosti, prava i pravde na ovi uzavrelim balkanskim prostorima. Rusija i Kina su uvek imale izbalansirane i uravnotežene stavove prema svim suprotstavljenim stranama, nudeći nepristrasna i pravedna rešenja za sve. Shodno tome, sve više se govori o novoj viziji sveta koju nude Rusija kao vojno-politički lider sveta i Kina, kao najmoćnija-nastupajuća ekonomska sila u svetu. Ovim se otvara nova perspektiva mira, prosperiteta i koegzistencije za sve koji tome teže i ne prihvataju silu, ucene, pretnje, agresiju, potčinjenost i vazalni odnos koji im nudi Zapad , rekao je Radišić.

Da Vas podsetimo:  Svet na korak od vrućeg rata

On je posebno upozorio da se BiH nalazi u najvećoj krizi u post-ratnom periodu, „sa neizvesnim ishodom, pre svega zahvaljujući „ Inckovom zakonu“, koji je poništio sve pozitivno što je urađeno za poslednjih 25 godina“.

– Njegovo hitno povlačenje značilo bi zasigurno prvi znak relaksacije odnosa i uspostavljanja neophodnog dijaloga tri konstitutivna naroda: Srba, Hrvata, Bošnjaka i ostalih, zaključio je Dragišić.

Mitar Kovač i Petko Rašević analizirali su odnos NATO pakta prema entitetima i pravu naroda da odlučuje o svojoj bezbednosti.Oni su upozorili da dezintegracijom srpskog prostora i srpskog nacionalnog bića, NATO pakt želi da potpuno kontroliše Balkan i da u svoj sastav uključi preostale države: BiH, Srbiju i lažnu državu Kosovo.

Predstavljajući rad, Rašević je rekao:

– SAD i Velika Britanija ucjenjuju druge države i nastoje da se raznim preglasavanjima, majorizacijom i instrumenatlizacijom Suda BiH i nelegitimnog visokog predstavnika, formalno-pravno donose odluke koje nisu usaglašene na nivou Republike Srpske, Federacije BiH i konstitutivnih naroda. Na taj način se postepeno ugrožavaju i eliminišu izvorne nadležnosti Republike Srpske, kako bi se ugušili i eliminisali svi elementi njene državnosti garantovani Dejtonskim sporazumom. Često to čine pojedini činovnici vodećih zemalja Zapada u BiH jer su korumpirani pa i svojim državama obrazlažu potrebu unitarizacije građanskim pravima i sloboda.

– Takvo stanje koriste političke stranke i organizacije iz političkog Sarajeva, koje samo izlaz iz krize vide u unitarizaciji BiH i suspendovanju prava vlasništva i nadležnosti entiteta. Takav prostor za njih je idealan za dominaciju Bošnjaka na cijelom prostoru BiH. Dominacija Bošnjaka u BiH jeste navika iz vremena komunizma, kada su muslimanski kadrovi bili privilegovani u svim oblastima društvenog života. Na druge sporedne i pomoćne rukovodilačke položaje i dužnosti postavljani su podobni Srbi i Hrvati. To vrijeme je nemoguće vratiti, niti lažni komunizam niti majorizaciju prava Srba u BiH.

I prema Kovaču i Raševiću, izlaz iz krize u BiH jeste u poštovanju izvornih nadležnosti entiteta, koje su definisane Dejtonskim sporazumom, dok dalje nepoštovanje volje srpskog naroda i nadležnosti Republike Srpske vodi celu BiH u „još dublju krizu i u raspad“.

Autori su posebno naglasili potrebu da BiH proglasi vojnu neutralnost u kontekstu budućih odnosa sa NATO:

– Bosni i Hercegovini, zbog unutrašnjih protivriječnosti i nemogućnosti donošenja jedinstvene strateške odluke entiteta i konstitutivnih naroda, u ime bolje budućnosti treba da donese legalan, legitiman i racionalan izbor oko bezbijednosnih aranžmana i odnosa sa NATO paktom, a to jeste vojna neutralnost. Zastarjela strateška i zakonska rješenja na nivou BiH nisu u skladu sa aktuelnom voljom Republike Srpske i srpskog naroda i nisu dalje legalna za donošenje strateških odluka. Takve tendencije u kreiranju strateških odluka, oko članstva BiH u NATO paktu, ne podržava Republike Srpska niti srpski narod u BiH. To su iskazali u više navrata, kroz odluke nadležnih institucija zakonodavne i izvršne vlasti, ukazao je Rašević.

Predrag Ćeranić se posebno bavio ulogom EU na teritoriji BiH i ocenio da je izostanak namere EU da ubrza pridruživanje zemalja regiona doveo je do prirodnog političkog i ekonomskog povezivanja regiona sa Rusijom, Kinom i Turskom, što nije bilo poželjno za EU i njene angloameričke saveznike.

– Uticaj EU na region slabi, a najveće poniženje njeni zvaničnici doživjeli su na samoproglašenom Kosovu, gdje su im albanski lideri brutalno rekli da se ni za šta ne pitaju, i da Kosovo sprovodi politiku SAD. Dolazak Kristijana Šmita u Sarajevo nije bio moguć bez prethodnih konsultacija sa američkim predsjednikom Bajdenom, što indirektno priznaje i sam Šmit. Iako Njemačka Zapadni Balkan smatra svojom interesnom sferom, njeni zvaničnici su svjesni činjenice da u tom smislu Njemačka nije samostalna. I dalje je na Zapadnom Balkanu u sjenka američke spoljne politike, EU nastoji da samostalnost u spoljnoj politici zadrži u mjeri da sačuva bezbjednost svojih članica.

Da Vas podsetimo:  Slovenska antiteza

EU svoj uticaj nastoji da održi kroz pomoć u finansijskim sredstvima, međutim, kako je ukazao Ćeranić, neka značajna sredstva se više ne plasiraju preko institucija BiH. On je kao primer naveo 87 miliona evra koje je EU namenila za prevazilaženje migrantske krize, a koja je EU plasirala preko Međunarodne organizacije za migrante, navodeći da to čini zbog stepena korupcije u BiH.

Ćeranić je objasnio da je do pada moći EU došlo zbog toga što je „najmoćniji politički alat EU – proširenje“, transformisan u Berlinski proces.

– Kreator procesa je Angela Merkel, a politička ideja Berlinskog procesa je da se zemlje Zapadnog Balkana međusobno povežu na ekonomskom i političkom planu i da kao kolektivitet sarađuju sa EU. Merkelova je naglašavala da to ne znači odbacivanje od EU, ali se to na Zapadnom Balkanu upravo tako shvatilo. Preimenovanje procesa u „Mini-Šengen“, a potom u „Otvoreni Balkan“ nije dovelo do aktiviranja svih članica regije već samo Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije. Sjeverna Makedonija i Albanija nisu dobile „zeleno svjetlo“ za početak pregovora sa EU. To je bila poruka i za BiH, zaključio je Ćeranić, ukazujući na ovu genezu koja je dovela do otvaranja prostora za uticaj Rusije. Kine i Turske.

Milan Blagojević je detaljno analizirao kriminal ohaerizma, kao „oblik vladanja razvijen u BiH od 1996. godine do danas“.

Taj termin autor je kao svoj neologizam izveo iz engleske skraćenice OHR, ustanovljene za Kancelariju visokog predstavnika u BiH.

U radu koji je predstavio, Blagojević opisuje i objašnjava ne samo autoritarnost i totalitarnost ohaerizma, kao njegove bitne karakteristike, već i kriminal ohaerizma „kakav do sada nije zabeležen u istoriji“.

– Taj kriminal je nastao flagrantnom i teškom zloupotrebom ovlašćenja visokih predstavnika i kriminogenih struktura unutar njegove kancelarije, rekao je Blagovević.

U nazivu ove konferecije su dva oprečna pojma – unitarizam i islamizam. Islamizam je, naglasio je Dževad Galijašević, politička ideologija društva koja produkuje ne samo jednoću (unitarnost), nego besprizornu diktaturu! Međutim, ova dva fenomena se u BiH nadopunjuju.

Svaki put kada je Dodik ukazivao i iznosio argumente da u Sarajevu žele islamizam, tada bi islamisti sa Zapada to pretvarali u političko pitanje, u priču o prostom unitarizmu i govorili o Bosni kao jednoj adresi, i ispoljavali unitarne tendencije. U Sarajevu, međutim, neće unitarizam, to im je malo, nego hoće islamizam, a to je diktatura neprihvatljiva za pravoslavnu i katoličku religiju, pa čak i za muslimane u BiH koji drugačije misle.

Kad bi Dodik ukazao da SDA ima taj politički program i da sprovodi Islamsku deklaraciju Alije Izetbegovića i sarađuje sa Islamskim bratstvom i drugim terorističkim organizacijama,tada bi se sa Zapada uklonila tema islamizma, Zapad bi govorio o njima poznatom terminu unitarizma, a Republika Srpska bi dobila protivnika u Zapadu, iako je stvarni protivnik radikalni islamizam.

Radikalni islamizam je – upozorava Galijašević – stvarni protivnik Srba i Hrvata, a Zapad tu priču vodi na kolosjek razgovora koji Zapad razumije, na unitarizam. Međutim, ovde se ne radi o unitarizmu nego o tome da li će radikalna islamska stranka dobiti državu u srcu Evrope!

Ne postoji primjer u svijetu da je neko većinsko islamsko društvo gradilo državu na temeljima zapadne građanske ideologije, pa tako ni u BiH. Ovdje podjele nisu samo etničke prirode, nego i istorijske, vjerske, te idu duboko u prošlost. Neko ko pripada islamskom društvu ne može u hrišćanskom okruženju graditi građansku državu zapadnog tipa – to ne rade ni bh muslimani, ni SDA, pa ni oni koji se predstavljaju kao alternativa ove stranke.

Da Vas podsetimo:  Brine li parlamentarce zdravlje građana?

Rješenje je u Dejtonskom sporazumu, koji je pokušao izbalansirati pojedinačna verska prava sa kolektivnim pravima.

„Mislim da je to opredjeljenje i srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika, kada govori o ciljevima da čvrsto stoji iza Dejtonskog sporazuma, ali da ne stoji iza izmišljanja organa kojih nema u tom sporazumu. Ključno pitanje koje se nameće jeste: može li se BiH vratiti izvornom Dejtonu ili mora voditi razgovore o mirnom razlazu. Činjenica je da tri etničke zajednice ne mogu zajedno živjeti, ne mogu nijedno važno političko pitanje harmonizovati, niti se dogovoriti i učiniti nešto dobro za društvo“.

Nenad Stevandić je detaljno govorio o mogućnosti kompromisa između dva potpuno suprotna strateška opredeljenja- unitarizacije i raspada BiH.

On je podvukao da Dejtonski sporazum definiše ulogu Visokog predstavnika da nadgleda sprovođenje Sporazuma, koordiniše i olakšava institucijama implementaciju sporazuma, ali da su vremenom Visoki predstavnici – na osnovu krivog tumačenja Bonskih ovlašćenja – donosili uredbe, odluke i zakone na jačanju institucija kao i formiranju novih institucija na nivou BiH koje nisu bile predviđene Dejtonskim sporazumom.

– Taj politički kurs dijela međunarodne zajednice su podržavali politički predstavnici Bošnjaka kojima je jedini cilj od 1995. godine unitarizacija BiH i ukidanje entiteta. Većina političkih stranaka Bošnjaka i onih koji se zalažu za građansku BiH (bez entiteta) smatraju Dejtonski mirovni sporazum samo kao prelazno rješenje do vraćanja na uređenje BiH po principu jedan čovjek jedan glas. A pošto su Bošnjaci najbrojniji narod u BiH (vrlo blizu 50% stanovništva BiH) to bi značilo unitarizaciju BiH u kojoj bi samo „političko Sarajevo“ upravljalo svim procesima, rekao je Stevandić.

Hrvatska strana, kako je istakao, nikad nije „prebolela“ ukidanje Hrvatske zajednice Herceg Bosne.

– Ona je ukinuta Vašingtonskim sporazumom Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana, a potvrđena u Dejtonu. Vremenom su Bošnjaci, kao najbrojniji narod ne samo u BiH nego i u Federaciji, sa dijelom svojih glasova birali i hrvatskog člana Predsjedništva BiH. Zbog svega toga, već nekoliko godina traje politička kriza u Federaciji BiH. Hrvati traže izmjenu izbornog zakona da budu sigurni da će Hrvati birati hrvatskog člana. U slučaju da se to ne desi, u najavi je i bojkot izbora 2022. godine.

Stevandić je, govoreći o Srbima, ukazao da je srpski narod je pretrpeo veliki pritisak, prvo od Haškog tribunala, brojna hapšenja i suđenja za ratnnj zločinnj, do kažnjavanja velikog broja političkih i javnih ličnosti u Republici Srpskoj od strane Visokih predstavnika.

– Većina političkih stranaka se zalaže sa izvorni Dejtonski mirovni sporazum, a u posljednje vrijeme sve su češći stavovi da Republika Srpska treba da izglasa nezavisnost. Kriza oko izbornog zakona, kao i posljednja odluka Visokog predstavnika Valentina Incka o krivičnom gonjenju svakog ko ne smatra da se u Srebrenici desio genocid su samo katalizatori koji dodatno ubrzavaju krizu u BiH. Ta kriza će vrhunac dostići u 2022. godini. Takođe, nelegitiman izbor Kristijana Šmita dodatno zaoštrava krizu, rekao je Stevandić.

Govoreći o perspektivama, istakao je da geopolitička situacija u BiH i regionu doprinosi razvijanju krize i „daje sve manje šansi da se postigne kompromis“.

– S jedne, države Kvinte podržavaju jačanje BiH i priznaju Šmita za Visokog predstavnika, dok NR Kina i Ruska Federacija ne smatraju Šmita legitimnim i traže da Savjet bezbjednosti UN donese odluku o izboru. Sa druge, sve je jača pozicija Rusije i Kine u regionu, kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj. Svi navedeni razlozi i još mnogi drugi dovode nas do stava da je BiH mnogo bliže raspadu nego kompromisu, zaključio je Stevandić.

http://Fakti.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime