Ulazak Demokratske stranke Srbije u Skupštinu Srbije, posle dvogodišnje pauze, u vrhu stranke nije dočekan sa oduševljenjem. Čak se tome nije mnogo obradovao ni osnivač i dugogodišnji predsednik stranke Vojislav Koštunica. Razlog je jednostavan. Taj uspeh je samo ojačao pozicije ondašnjeg predsednika stranke dr Sande Rašković-Ivić.
Predsednica stranke umesto da nastavi sa beskompromisnom političkom borbom protiv režima Aleksandra Vučića, koja joj je i donela rezultat jer je stranka ušla u Skupštinu Srbije, ona je počela da popušta pod pritiskom političke vrhuške, indukovane sa strane, da sa Srpskom naprednom strankom ulazi u neprincipijelne koalicije na lokalnom nivou. Kada je shvatila da je pogrešila, podnela je ostavku i omogućila kolaboracionistima da preuzmu stranku.
To vreme je bila poslednja šansa da se stranka reorganizuje, dotera, našminka i promeni ime čime bi se brojni repovi načinjeni u periodu vladavine anulirali i presekli. Posebno je neobična bila koalicija na Vračaru kada je DSS sa jednim odbornikom uticala da SNS preuzme vlast i dočepa se tako željene opštine. U lokalne koalicija ušlo se i u drugim opštinama kao što su Niš, Čačak, Užice… Igralo se po principu „malo Đorđe malo musliman“ odnosno da stranka pre podne sa naprednjacima deli poslovni prostor a posle podne da ih tako kritikuje da izgleda kao da gazi po jajima.
Glavni kreator takve politike je sadašnji predsednički kandidat Aleksandar Popović. Javno se hvalio da mu je Aleksandar Vučić nudio mesto ministra u Vladi, dok se u stranci šapatom govorilo da se on obavezno barem jednom nedeljno čuje sa premijerom. Uobičajeno je da kandidat za predsednika Republike bude predsednik stranke. U Demokratskoj stranci Srbije to nije slučaj. Kandiduje se Aleksandar Popović iz samo jednog razloga, da bi prešao jedan posto glasova i time zaradio nekoliko stotina hiljada evra. To je isti prnicip, ako se samo podsetimo, kada je Vojislav Šešelj najavljivao kandidaturu Aleksandra Martinovića za presednika Republike a onda kao kandidata postavio svoju ženu sa ciljem da novac ipak ostane u porodici.
Politički program koji iznosi Aleksandar Popović je po sistemu „ni ribe ni devojke“, „niti smrdi nit’ miriše“, „ni voda, ni vino“ ima glavni cilj da kritika prema postojećem režimu bude blagotvoriteljna. On se karakteriše time, njegovim sopstvenim rečima kazano, da se ne bori za promenu vlasti, već (se rukovodi, prim. red) željom za promenom politike.
Ako je tako, a tako jeste, zašto se Aleksandar Popović uopšte kandidovao?
Pa upravo zbog tih 1%.
Za sve vreme dok je bio predsednik stranke, geslo Vojislava Koštunice je bilo da novac nije najvažnija stvar i lično je završio političku karijeru sa istim materijalnim statusom sa kojim je karijeru i započinjao. Za razliku od njega, neki iz njegove političke vrhuške imali su drugačiji put i završili su na jaslama Aleksandra Vučića. Da nabrojimo: od Andreje Mladenovića, Nenada Popovića, Jovana Palalića, Radeta Obradovića, Milenka Jovanova, Dragana Šormaza, Petra Petkovića, Borka Ilića, Miška Petkovića, do Aleksandra Popovića.
Nekada je ideal stranke bila ideja nacije, države, demokratije, slobode medija a danas je ideja vodilja – famoznih 1%. Čak kažu da je i Vojislav Koštunica podržao ideju 1%.
Bože, kakav tužan kraj nekada velike i državotvorne stranke.
dr Marko Jakšić
član Predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“
Dobro je da je na celo partije dosao mladi i sposoban covek gospodin Milos Jovanovic i da je u stranku kao prvo uneo dobru metlu koju je odmah i upotrebio. Neko vreme ce sigurno proci dok DSS nepovrati staro poverenje biraca ali bitno je da se prvo iz partije ociste ljudi koji su usli radi licnog promovisanja. Dobro je da je ovom mladom coveku podrsku dao i gospodin Kostunica a vise njih podrzalo je kandidaturu Profesora Aleksandra Popovica.
DSS je prestao da bude patriotska stranka onog momenta kada je došao na vlast i kada su se svi bivši JULovci infiltrirali među tzv. demokrate. Oni koji imaju dovoljno godina i dobro pamćenje sećaju se da, kao što je neviđenu otimačina i korupciju i kriminal u gradskim okvirima uneo Vuk Drašković i SPO, tako je u vreme DSSa bilo nemoguće završiti iole bitniji posao a da gomila para nije išla DSS. Zato nije ni za čudo to preletanje članstva, podržavanje Vučića u Skupštini a lupanje hladnih oblog u plaćenim medijima. Nenad Popović je čak, po ugledu na Vučića, organizaovao i botove, samo nikako da kaže zašto jedno radi a drugo priča. U prilog tome ide i kandidatura gospodina Stamatovića. On priča sve što javano podržava i Nenad Popović, ali stranka ipak staje iza Vučića koji radi sve suprotno od njihovih javno iznetih stavova. Što se mene tiče, dokaz da su korumpirani i moralno pragmatični je i izlazak iz članstva dr Jakšića, gospodina Stamatovića i nekoliine rodoljuba kojima ne znam ime. Srpska politička scena je zrela za deratizaciju. Rešimo se pacova, miševa i bubašvaba.