Ćuti, ne govori, ćuti!

0
361

predizborni_plakati_srbijaizboriKažu da mora da se ćuti do nedelje u 20č, jer su takva izborna pravila!

Nije valjda?!

Sada bih i ja trebalo, ili morao, da ćutim, a meni se baš ne ćuti.

Ćutao sam i gledao kako se dernjaju sa malih ekrana stisnutih pesnica, iskolačenih očiju, kako prete, obećavaju, mole, kukaju, zapenjeni, crveni u licu, uvereni u svoju pobedu i veličinu.

Ćutao sam dok su pretili da neće biti penzija, ničega, ako oni ne pobede.

Ćutao sam dok sam gledao, posmatrao, kako na kvarno vode kampanju u svoju korist,koristeći državne resurse kao da je njihova dedovina.

Ćutao sam dok su se hvalili svojim ekonomskim uspesima, koje su im priznali MMF i Svetska banka. A oni zadovoljni i ponosni, jer ih je gazda pohvalio.

Ćutao sam dok su otvarali prazne fabričke hale, autoputeve, puteve, mostove, kako republičke, tako i regionalne (po zna koji put iste), školske klozete, liftove i udarali kamen temeljac na kamen temeljac. Kontejnere će otvarati kada im izglasaju vlast oni koji od tih kontejnera očekuju svoj opstanak i boljitak.

Ćutao sam dok su me lagali bezočno, bez imalo stida i srama, vozeći okolo po Srbiji narod autobusima da bi pokazali koliko ih vole, koliko su im privrženi ti koji ih prate, koji im tapšu, skandiraju, očekujući posle nadoknadu u vidu sendviča i neke bedne sume u dinarima. Tako ispade da ljubav i podrška prema vođi i partiji imaju vrlo malu cenu. Dobra strana svega što je Srbija dobila jedno novo zanimanje: SENDVIČAR, koje će verovatno ući u sistematizaciju zanimanja.

Ćutao sam dok su me spopadali na ulici nudeći flajere, blokčiće i hemijske olovke koje ne pišu!

Ćutao sam dok su mi dolazili na vrata u nevreme pitajući me da li imaju moj siguran glas.

Ćutao sam i kada su me zvali telefonom i postavljali isto idiotsko pitanje. Valjda su mislili da ću, ako imaju moj broj telefona i adresu, biti uplašen i da ću zbog toga glasati za njih.

Ćutao sam dok su mi punili poštansko sanduče njihovim glupavim proglasima i pozivima da baš za njih glasam.

Ćutao sam dok sam ih posmatrao kako tapetiraju ograde, bandere, zidove zgrada i kao ruže grad svojim plakatima.

Ćutao sam dok su me posmatrali sa velikih bilborda, nalickani, licemerno iskeženi, šaljući nam lažna obećanja o boljem životu, standardu, procvatu ekonomije i demokratije ako baš oni dobiju naše glasove.

Ćutao sam znajući da troše ogromne pare na svoju idiotsku promociju, ne bi li nas ubedili da od njih nema boljih. Trošili su novac da nam pokažu da mogu sve, da ono što su uradili u prošlosti valja u tolikoj meri i da vredi sendviča. Da li su to bile pare od kriminalno smanjenih penzija? Od neke otimačine sigurno jeste, jer oni ne troše svoj novac. Samo naš… isključivo!

Nisam samo ja ćutao, svi smo ćutali i čekali.

Šta smo dočekali?

Da nas opet nateraju da ćutimo, jer se tako mora.

A posle nedelje u 20č neće biti važno ako se budemo dernjali iz petnih žila.

Oni su svoj plan ostvarili, a nama ostaje da i dalje ćutimo, jer to se očekuje od nas kao dobrog i smernog naroda!

Zeka Popović

Srpska akcija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime