Prema oceni Grupe država protiv korupcije (GRECO), Srbija je ostvarila izvestan napredak u sprečavanju korupcije među tužiocima, sudijama i poslanicima, ali i dalje nije u potpunosti primenila nijednu od trinaest preporuka koje je ovo telo Saveta Evrope donelo još 2015. godine. O tome da već četvrtu godinu Srbija ne uspeva da implementira nijednu preporuku, nije bilo reči u tekstu Alo-a koji je entuzijastično naslovljen sa „GREKO zaključio da je Srbija na dobrom putu: Što pre doneti izmene Ustava“.
Tekst iz ALO-a zapravo je saopštenje Marija Spasića, generalnog sekretara Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“ iz Trstenika u kome se navodi da je GRECO „zadovoljan napretkom Srbije u pogledu antikorupcijskih sistemskih mera koje Narodna skupština, Ministarstvo pravde i čitava Vlada sprovode“ i da je Srbija „pozitivno ocenjena“.
„Ostalo je izmeniti Ustav u delu pravosuđa, gde će biti uvedeni novi mehanizmi za dodatno ojačavanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, što je u završnoj fazi. Takođe ostalo je još i da se donese Zakon o sprečavanju korupcije gde je Ministarstvo pravde završilo javnu raspravu“, citira Alo Marija Spasića ne objašnjavajući šta zapravo stoji u dokumentu ovog tela.
A u njemu GRECO zapravo konstatuje:
„Srbija nije zadovoljavajuće sprovela ili nije na zadovoljavajući način postupila po bilo kojoj od 13 preporuka (…) Deset preporuka je delimično sprovedeno a tri nisu sprovedene“, konstatuje se u samom izveštaju GRECO.
Međutim, zbog činjenice da je u odnosu na evaluaciju od prošle godine Srbija „delimično sprovela“ tri preporuke koje su tada bile među nesprovedenim, kao i zbog nekoliko pozitivno ocenjenih stvari – usvajanja novog Zakona o lobiranju, Nacrta zakona o sprečavanju korupcije, ovo telo ističe:
„Imajući u vidu gore navedeno, i uprkos činjenici da nije sprovedena nijedna preporuka, GRECO zaključuje da se sveukupan nivo usklađenosti ne može više smatrati globalno nezadovoljavajućim“, piše u dokumentu.
Ostalo je, dakle, još 13 preporuka koje Srbija već četvrtu godinu ne implementira. Između ostalog, i dalje nije u potpunosti sprovedena preporuka da donošenje zakona po hitnom postupku bude izuzetak, a ne pravilo, da se promene procedure za izbor sudija, predsednika sudova, tužilaca, da se revidira način evaluacije njihovog rada, da se ojača uloga Visokog saveta sudstva i Agencije za borbu protiv korupcije…
„Kako je većina tih preporuka vezana za ustavne amandmane, Savet Evrope nije mogao da učinjeni napredak tretira u potpunosti ispunjenim, dok se Ustav ne promeni… Dve od tri preporuke koje u potpunosti nisu ispunjene se odnose na donošenje novog Zakona o sprečavanju korupcije. Uzimajući u obzir da će se i predlog ovog zakona uskoro naći u skupštinskoj proceduri, njegovim usvajanjem biće ispunjene i te dve preporuke“, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.
Prošlogodišnja evaluacija ispunjenosti preporuka odjeknula je u domaćoj javnosti jer je, uprkos konstataciji da „Srbija nije ispunila nijednu preporuku“, Ministarstvo pravde ustvrdilo da je u izveštaju tog tela navedeno da su preporuke „u većem delu ispunjene“.
