Da li su uzaludne žrtve rata na Kosovu i Metohiji?

9
1103
Foto: YouTube Screenshot

Kosovo i Metohija je oduvek bilo poprište interesa velikih sila. I to iz više razloga: zbog velikog rudnog bogatstva i izuzetnog geostrateškog položaja. Kosovo i Metohija su trezor Republike Srbije i kad bi se sve to prirodno bogatstvo iskoristilo na pametan način Srbija bi bila veoma bogata zemlja bez siromašnih ljudi.

Kosovo je oslobođeno od turskih okupatora 1912 i pripadalo je teritorijalno Staroj Srbiji.
Nevolje koje Srbija ima danas sa svojom teritorijom Kosovom i Metohijom su nastale davnih 1945/46 godina, kad je najveći sin naših naroda, zajedno sa svojim potuljenim prijateljem i saradnikom Edvardom Kardeljem na jednoj sednici vrha KPJ, 1945. godine predložio da se Kosovo pripoji Srbiji. Odluka o pripajanju doneta je kasnije na skupštini AO Kosovo i Metohije, koje će tako umesto Autonomne Oblasti, postati Autonomna Pokrajina. Srpski komunisti, prosti i neobrazovani, a podmićeni položajima i vilama na Dedinju, nisu razumeli perfidnost izraza, već su to shvatili kao rešenje za srpsku pokrajinu, koja će kasnije, uz 15 novih srpskih opština postati teritorijalno ovo što je danas. Zanimljivo je da su Šiptari posle Brionskog plenuma, kad je smenjen Aleksandar Ranković, zahtevali da se ne zovu više Šiptari, nego Albanci!

Ovoj teritoriji 1959.godine , pored već pripojnih čisto srpskih 15 opština, Kosovskoj Mitrovici se pripajaju srezovi Leposavić i Lešak, iz Raškog okruga. Tako je uz pomoć „najvećeg sina našeg naroda“, parčana Srbija, a Hrvatska uvećavana kako nikad u svojoj istoriji nije bila. I sve na račun Srbije i Srba. Ni dan danas nikome nije jasno kako se ovo pripajnje dogodilo i ko je to naredio. Ne postoje nikakvi pisani tragovi o ovoj skandaloznoj odluci kojom je uvećana teritorija Kosova i Metohije za 197 kvadratnih kilometara. Neko kaže Slobodan Penezić Krcun, ali će najverovatnije biti da je to bilo maslo Petra Stambolića kako bi se umilio vrhovnom komandantu i postao delegat u vladi Srbije. Izraz „pripajanje“ (koji su najveći srbomrsci Tito i Kardelj smislili), nosi u sebi i opasnost od „izdvajanja“! Jer kako je nešto pripojeno, tako može i da se izdvoji. Fadilj Hodža je ovo potvrdio na februarskom zasedanju CK KPJ 1945, kad se razgovaralo o „pripajanju“ Kosova Srbiji, da se može govoriti o „pravu naroda Kosmeta na samoopredeljenje“! Još tada se znalo šta će se desiti sa srpskom teritorijom ali su srpski komunisti to u svom neznanju, aminovali! Verni Titu do groba!

Na sledećim slikama je predstavljena evolucija rasta Kosova i Metohije na račun srpskih teritorija:

Foto: printscreen

Izvor: https://www.srpskaistorija.com/kako-su-komunisti-menjali-granicu-kosova-posle-1945/

Na prvoj slici sa malom površinom Kosova, prikazana je teritorija koju je Srbija oslobodila 2012. Posle Drugog svetsko rata su pridodavane srpske opštine, na poslednjoj slici je Kosovo i Metohija kako teritorijalno izgleda danas.

Perfidnost Tita i Kardelja prema Srbiji i neodlučnost i neznanje srpskih komunista dovelo je do današnje situacije. Pitanje koje do danas nije dobilo zvaničan odgovor glasi: Zašto je uopšte morala da se donosi odluka o „pripajanju“, odnosno „priključenju“ Kosova i Metohije Srbiji, i sa čije je teritorije ono prisajedinjeno Srbiji, kada se zna da je KiM i pre Drugog svetskog rata i uvek pre toga, bilo sastavni deo Srbije?[1] Ova formulacija „prisajedinjenje“ koja deluje tako bezazleno, u budućnosti će doneti mnogo nevolja Srbiji, demonstracije, rat i pretnju otcepljenjem srpske teritorije.

Da Vas podsetimo:  Pismo plemenitog mučitelja

Interesi su nadvladali ponovo, ponovo se alavost velikih sila prema tuđoj teritoriji pokazala u svoj svojoj rugobi. Uz pomoć stranih obaveštajnih sila, a posebno NATO-a stvorena je UČK, koju su u početku čak i Amerikanci svrstavali u terorističke organizacije, ali su je posle nazvale oslobodilačkom vojskom, jer se „bore protiv srpskog terora“. Kad bi bilo iskrenosti među zapadnim narodima, videli bi da su jedine žrtve na KiM bili Srbi. Pobuna je počela još 1998, kad je savezna policija ušla u pokrajinu kako bi sprečila eskalaciju zločina.
I tako je počelo. Geneza događaja je opšte poznata.

Agresija je počela 24 marta 1999. godine jer NATO nije mogao da gleda mirno na „egzoduz“ Alabanaca, pa je preduzeo masovnu bombardersku akciju po svim delovima srpske teritorije a naročito na KiM . O agresiji NATO i herojskoj borbi boraca iz 549 motorizovane brigade govori Božidar Delić tada pukovnik, a danas general major u penziji. [2]

Kiša artiljerijskih zrna koja je u rano jutro na dan 27.05 pre 21 godinu zasula položaje 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije između karaula Ćafa Prušit i Liken označila je početak jedne od najtežih borbi u ratu za odbranu zemlje 1999. godine – bitke na Paštriku. Ovaj sukob po odnosu snaga, grčevitom otporu branilaca i žestini neprijateljske avijacije, ušao je u anale herojstva Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije. U predvečerje neprijateljske ofanzive koja je imala kodno ime „Operacija Strela“ na graničnoj liniji dugoj oko šest kilometara bilo je svega 400 graničara i vojnika. Naspram njih bilo je oko 5.000 terorista UČK, artiljerija i tenkovi regularne Vojske Albanije. Cilj „Strele“, kako je zamišljen u Briselu, Vašingtonu i Tirani, bio je kopneni upad u SRJ, prekid komunikacije Prizren -Đakovica i prolaz u dubinu pokrajine. Time bi VJ bila prinuđena na predaju granice, odstupanje i povlačenje sa prostora Kosova i Metohije. To se, međutim, nije desilo.
Uprkos teškim iskušenjima, svaki borac bio je spreman na žrtvu. Vojska se herojski borila. O tome svedoče i žrtve – u operaciji „Strela“ 549. motorizovana brigada, imala je 25 poginulih i oko 200 ranjenih boraca. U zoni brigade poginulo je ukupno 87, a ranjeno i povređeno 300 oficira, podoficira i vojnika.

–„ I danas se sećam lika svakog poginulog borca – sa setom kaže general Delić. – Prema svim vojnim parametrima, spram sile koja je bila nasuprot nas, naši gubici su bili minimalni. Tako kaže nauka, ali ja ne mislim tako. Svaki naš gubitak za mene kao komandanta bio je prevelik. To sam mislio tada, a i danas se ništa nije promenilo“.
Ministar vojni Vulin na godišnjicu bitke na Paštriku rekao je da je to bila epopeja koja se na granici odvijala. To je bila briljantna operacija, kojom su neprijatelju naneti strašni gubici, a koja se vodila do poslednjeg dana NATO agresije. Bitka na Paštirku je trebalo da otvori magistralni pravac NATO agresiji i da se kopneno preko Kosova i Metohije uđe u centralnu Srbiju. Kakvo licemerje! Herojstvo sa Paštrika je današnja vlada zanemarila zarad ulaza u EU. Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić radi sve na priznavanju Kosova i Metohije kao lažne države!

Da Vas podsetimo:  Cirkus zvani parlamentarni izbori

Velike su žrtve pale za odbranu državne granice Albanije sa Srbijom. Pitanje je da li iko u ovoj zemlji razmišlja o tom biblijskom herojstvu i da li iko ima prava da te žrtve i tu pobedu zaboravi i zanemari zbog svog opstanka na vlasti i zbog maglovitih obećanja o ulasku u Evropsku uniju?

Bitku na Košarama preživeli nazivaju i „paklom Košara“, to je bila bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika terorističke UČK, podržavana regularnom Vojskom Republike Albanije i NATO avijacije. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici SR Jugoslavije i Republike Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999 godine. 125 motorizovana brigada je imala velike gubitke: 108 srpskih vojnika je 1999. godine poginulo na karauli Košare. [3]

Svi poginuli i ranjeni borci bili su uglavnom mladi ljudi, vojnici na redovnom služenju vojnog roka i mobilisani borci. Branili su celovitost Srbije. Da li su njihove žrtve danas obezvređene i da li su bile uzaludne? Njihova stradanja, ranjavanja, obolevanja kasnije od raznih vrsta karcinoma? Bilo je i dobrovoljaca. Koliko je žrtava palo za odbranu državne granice i države Srbije? Da li Vučić razmišlja bar malo o tome kad rešava konačnu sudbinu lažne države „Kosovo“? Previše je mladih ljudi palo za odbranu granica a danas kad se priprema priznavanje lažne, terorističke države „Kosovo“, o njihovoj žrtvi niko ne vodi računa. Podižu se licemerno spomenici, kao da oni mogu da vrate nazad borce pale na braniku Kosova i Metohije.

Ratnici te 1999. godine uglavnom su imali godine kao što je u to vreme imao Aleksandar Vučić, tadašnji ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića. Ministar je postao 24 marta 1998. godine u Vladi nacionalnog jedinstva (kakva koincidencija, jer na taj dan godinu dana kasnije, 1999. godine, počela je agresija na SR Jugoslaviju!).

Kao ministar doneo je Zakon o javnom informisanju, kojim je propisao visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje nije slagalo sa politikom Slobodana Miloševića. Kazne su bile drakonske i morale su da se plate u roku od 24 sata, u protivnom bi njihova imovina bila zaplenjena. Tako su ugašene mnoge novine, a mnogi urednici iz tih redakcija, kao i njihovi novinari, ostajali su bez posla. Da, imao je i Vučić u to vreme svoju veliku borbu!.
Te nesrećne 1999. godine mnogi mladići iz Beograda i cele Srbije su mobilisani i prema svojim vojnim rasporedima krenuli u odbranu otadžbine. Dok su trajale krvave borbe na srpskim granicama sa Albanijom, Vučić je ministrovao, zatvarao nepodobne novinare i redakcije, uništavao opozicione novine. Njegovi vršnjaci su tada bili na braniku otadžbine, na ratištima Srbije, borili se divovski sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem i nisu mu dozvolili da stane nogom na srpsku zemlju. Mladi Aleksandar Vučić, radikalski ministar u vladi SR Jugoslavije, je sa bezbedne udaljenosti pratio krvavu bitku koju su vodili njegovi vršnjaci i osuđivao agresiju. U to vreme je dobio veliki stan u „crvenkapi“, u elitnom naselju na Novom Beogradu.

Da Vas podsetimo:  O lekarima i aplauzima

Od tada je mnogo vode proteklo, Radikalna stranka se pocepala na Srpsku naprednu koju je formirao, uz pomoć bivšeg ambasadora u SRJ Montgomerija, Toma Nikolić. Vučić se u to vreme velikih lomova u Srpskoj radikalnoj stranci držao tajanstveno. Nije ga bilo u javnosti, samo je kratko rekao novinarima kako još uvek razmišlja šta da radi. Tako tvrdeći pazar, na kraju je „prelomio u mozgu“ i prišao novoformiranoj stranci.

Počelo je njegovo naglo napredovanje: od generalnog sekretara radikala do sadašnjeg predsednika države. Zaricao se pre izbora da će sve što su „žuti“ pre njega potpisali u Briselu da povuče, da obesmisli. ..A onda je počeo mic po mic na kratke, pa na duže staze da razgrađuje Srbiju i da sluđuje ljude po Srbiji raznim kontradiktornim izjavama: Te nemamo mi ništa na Kosovu, te Kosovo nikad nije bilo srpsko, te on nikad neće da potpiše samostalnost za Kosovo, te rešenje će biti bolno…itd.

Za osam godina kako je na vlasti, sve je uradio da srpska pokrajina bude izvučena iz Srbije i postane država.. Radi upravo ono što su Tito i Kardelj zacrtali kao budućnost Kosovu i Metohiji kad su 1946. godine „pripojili“ srpsku teritoriju KiM Srbiji. Završava njihov započeti, podmukli plan za rastakanje Srbije. Ako predsednik i njegova „elita“ priznaju lažnu državu Kosovo i Metohije, onda su sve žrtve rata za Kosovo i Metohiju obesmišljene i bezvredne!

Deca komunizma danas nastavljaju putem koji im je obeležio „najveći sin naših naroda“, a to je svođenje Srbije na Beogradski pašaluk.
Senke prošlosti dosežu daleko!

Uputnice:
1. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:211004-Komunisti-menjali—granicu-Kosova
2. https://srbin.info/drustvo/godisnjica-cuvene-bitke-na-pastriku-nije-bilo-povlacenja-polomljena-je-strela-nato/
3. https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3311233/108-srpskih-vojnika-je-1999-poginulo-na-karauli-kosare-a-evo-kako-ona-danas-izgleda-prizor-zastrasujuc-jos-se-ne-zna-sta-albanci-tu-planiraju-da-izgrade-video

Za „Korene“

Mirjana Anđelković Lukić

9 KOMENTARA

  1. Odgovor @Draganu i @Zoranu53 :

    U Srbiji se malo zna o zlocinima koje su srpska vojska i policija pocinile na Kosovu 1999 godine.
    Verovatno zato sto Srbiju i danas vode ljudi koji su je i tada vodili.
    Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) napravila je mapu zlocina : https://ratusrbiji.rs/mapa/
    Prema toj mapi, skoro 1 000 leseva kosovskih Albanaca preneto je na sever Srbije u masovne grobnice :
    Batajnica (744 tela), Petrovo Selo kraj Dunava (61), Tekija na Dunavu (53), Rudnica (53) …
    Znate li vi :
    – zasto su lesevi preneti na sever Srbije ?
    – da li su te grobnice obelezene ?
    – da li porodice ubijenih imaju pristup i mogucnost tradicionalne sahrane svojih zrtava ?

    • Žrtve albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji
      (Ubijena, oteta i nestala lica, januar 1998 – novembar 2001)

      Srbi i Crnogorci – civili 1953
      Albanci – civili – 361
      Ostale nacionalnosti – civili – 266
      Pripadnici VJ- 381
      Pripadnici MUP-a – 243
      Neidentifikovane žrtve – 72

      Ubijeni građani – 1835
      Oteti i nestali građani – 1441

      Spisak sa imenom i prezimenom ne mogu da ubacim ovdje posto je predugacak ali mogu svedoka da pitam, za spisak tih albanskih leseva, ime prezime datum i mesto rodjenja, kad su ubijeni i prevezeni na sever drzave?
      Nemojte da sirite informacije koje nisu proverene i koje sluze za ponizavanje srpskog naroda.
      Zato pojedini ljudi imaju potrebu da svoju drzavu i svoj narod satanizuju?
      Znate li vi uopste cime se igrate i sta znaci to sto nemci pokusavaju da nam nametnu da smo zlocinci, genocidan narod.
      Malo razmislite, oni koji su najmonstruoznije zlocine cinili nad covekom a posebno nad SRBSKIM narodom, danas su naj glasniji u osudi svoje zrtve, srpskog naroda.
      Pa nije 1000 leseva poput 1000 sibica da ih bacis u neku jamicu i nestanu.

    • Ubjedjen sam da ste Vi tipičan “ SVEDOK“……Haškog tribunala !!!!
      Tribunal se izblamirao, izborom sudija, tuzilaca, ali i svijedocima koji su bezočno i očigledno lagali, a sud takve lazi, ne samo sto nije kaznjavao, sto je bio duzan, već je stvorio nepisano pravilo, da se moze uvjek bezgranicno lagati bez posljedica. To što radite Vi i ove NEVLADINE ORGANIZACIJE ulaze u takvu logiku nekaznjavanja za lazne optuzbe,!! Optuzba čini veliku štetu i društvu i Narodu , kazne za laznu optuzbu se ne prakticira , pa onda se moze“ pustiti jezičina neograničeno i uvjek „!!!
      Da li netko moze i zamisliti, da je išta tačno od onoga što nam tvrdi “ svedok“ ( pa on zna i lokacije i broj zakopanih ), da u vrijeme najjače aktivnosti haškog tribunala, ali i aktivnosti srpskih VELEIZDAJNIKA, koji su kompletan politički i vojni vrh , protivustavno, isporučili Hagu…… koji su bili 1000% na usluzi sudu ,da se ne bi pronašli, iskopali, identificirali leševi koji su “ dovezeni sa KiMa“???
      Potsjećam da je Miloševiću “ proširena“ optuznica ,obzirom da za ono ,za što je terećen na KiM u, ni takav besčasni „SUD“ nije imao obraza da ga osudi!!! U današnje vrijeme se uspije pronaći i jedan jedini leš, gotovo ga je nemoguće sakriti….. a ovdje se govori o 774 na jednoj lokaciji ( i zna se lokacija)61 na drugoj i dva puta po 53 na dvije lokacije…….i od svega toga do dana današnjeg nije pronadjeno ništa! Aktivnost protiv Drzave Srbije i Srpskog Naroda i dalje traje, “ svedok“ i „Inicijativa mladih za ljudska prava…..“ su istureni dio te borbe, a oni koji plaćaju i upravljaju „pionima“ nastoje da ne budu uočljivi odmah na prvi pogled i da se direktno ne blamiraju !!

  2. @Svedok
    „Svaka čast mladicima koji su pali braneci otadzbinu !“
    Херојима Кошара, Паштрика…, СРБског “Термопила“, не само – “Svaka čast“,
    већ – СЛАВА ИМ И ХВАЛА!
    @Svedok
    „…, neke druge formacije su pljackale i ubijale gradjane. I njihove leseve kamionima
    vozile na sever Srbije.“
    Наведите изворе из који црпите ова “сазнања“!

    @Svedok
    “Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula je sajt ratusrbiji.rs…“?!
    Где су се одвијала ратна дејства на територији Србије???
    Ко су биле зараћене стране???
    Чија и која људска прва су су се “кршила“ у Србији у периоду 1991. до
    2001.???

  3. Svaka cast mladicima koji su pali braneci otadzbinu !

    Nazalost, dok su se oni hrabro borili na Pastriku, na Kosarima, neke druge formacije su pljackale i ubijale gradjane. I njihove leseve kamionima vozile na sever Srbije.
    Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula je sajt ratusrbiji.rs – platformu koja pruža važne i relevantne informacije o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na teritoriji Srbije u periodu od 1991. do 2001. godine : yihr.rs

    • “ neke druge formacije su pljačkale i ubijale gradjane i njihove leševe kamijonima vozile na sjever Srbije .“ Kako se zovu te “ druge formacije“ ?? Kako im se zove vodja ??? Koje su nacionalnosti?Koliki je broj tih ubijenjih i da li se znaju njihova imena i prezimena?? Da li su do sada na dostojan i ljudski način sahranjeni i gdje ? Da li se ovdje radi o dijelovima optuznice koja je spominjana u Hagu, protiv Miloševića, i koja se rasprsla kao“ mjehur od sapunice“, ili su NEVLADINE ORGANIZACIJE koje spominjete, sad uspijele da “ pronadju nove dokaze i zrtve“???? Šta su radile regularne snage VOJSKE JUGOSLAVIJE i POLICIJE dok su “ neke druge formacije pljačkale i ubijale gradjane“ obzirom da su zvanične snage Drzave imale potpunu kontrolu na teritoriji KiMa , a pomenute bitke su se vodile da bi se zadrzala ta kontrola???

      • Које су националности?!
        Па ако су их камионима возили на север Србије, мора да су у питању Мађари у сарадњи са Буњевцима и Србима аутономашима

    • Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula je sajt ratusrbiji.rs – platformu koja pruža važne i relevantne informacije o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na teritoriji Srbije u periodu od 1991. do 2001. godine : yihr.rs

      E jaka ti istina, inicijativa a sto je naj jace, to su sponzori tih mladih odnosno, svabe.
      Dokle ce te da igrate kako vam svaba svira, pa kako ste krenuli uskoro ce Srbija morati nemcima da se izvinjava sto su nas u tri navrata razarali, ubijali. Jos ce te i spomenik stradilm okupatorima nacistima podici na vrh Avale. Sramota.
      Ako su hteli istinu sto nisu pozvali ucesnike rata, vojnike, prezivele?

      Ne sirite neproverene informacije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime