Dijaspora (ni)je glasala

ŠTUTGART –  I pored stalnih zahteva, kako ih Srbi u rasejanju rado nazivaju  „samozvanih funkcionera“ dijaspore jer  nikada nisu bili birani od veće mase naših državljana van matice, da država treba da omogući ljudima iz rasejanja bolje i lakše  uslove za glasanje, do danas po tom pitanju nije ništa učinjeno.  U  brojnim razgovorima sa našim zemljacima u Nemačkoj smo čuli, da su oni mišljenja, da niti državu intersuje veća izlaznost  iseljenika, niti rasejanje  želi da glasa! To potvrđuje i veoma mali odziv na nedavno „predsedničko“ glasanje. Interes  je bio u odnosu na broj Srba koji žive van matice gotovo ravan nuli! Pokušali smo da ispitamo zašto je  tako.

Iz mnogih razgovora smo čuli, da država ne reaguje čak ni po pitanju nekih opravdanih zahteva- na primer, da se omogući, kao što to rade mnoge druge držve, glasanje pismom. Postoji i zahtev da se izbor kandadata  obavi putem interneta. Ipak, mnogi stručnjaci, poznajući balkanske navike i događaje iz ne tako daleke prošlosti u Srbiji smatraju, da se internet mora isključiti kao instrument glasanja jer su moguće velike manipulacije kod prebrojavanja glasova. Pismo, to tvrde i izborne komisije nekih članica EU, je dosta sigurnije. Dijaspora  bi kad-tad prihvatila glasanje pismom ali se postavlja pitanje da li to želi država?

Očigledno da ona to ne želi. Relativno dobro se zna koliko Srba sa (još)  srpskim državljanstvom  koji mogu da glasaju, žive van matice. Oni bi verovatno,  zahvaljujući činjenici da po svim temama    prate i strana, objektvnija sredstva informisanja od onih u Srbiji za koje mnogi u rasejanju smatraju da ljudima „ispiraju mozak“ pred svake izbore,  većinski glasali  protiv  vladajućih stranaka. Možda zato  država ne preduzima ništa u cilju povećanja izlaznost na birališta širom sveta.  Znači, ostaje sve po starom- glasanje u konzulatima i ambasadama koje su, kako tvrde pomenuti „funkcioneri“ što  odgovara istini, često veoma udljeni i za mnoge koji bi glasali, nedostupni. Zaključak naših sagovornika  iz Frankfurta glasi   -što manje „nepouzdanih“ glasača van matice, to bolje za partije na vlasti u Beogradu!

Ali šta je sa glasačima koji žive u gradovima gde su konzulati-biračka mesta, tu na dohvat ruke? Pa i njih je sve manje jer im, kako tvrde,  smeta birokratija! Uzmimo kao primer relativno mali grad Štutgart u kome, prema navodima Gradske uprave živi oko 10.000 Srba. Na prvo glasanje organizovano u inostranstvu posle rušenja Miloševića, bilo se prijavilo oko 3000 ljudi. Za poslednje,  upisalo se samo oko 280 zaintresovanih.  Zato se postavlja umesno pitanje, zašto uopšte organizovati glasanje, ako za to ne potoji neki dovoljno  iskazani interes?  Prema pisanju beogradske štampe, u celom svetu se za poslednje  glasanje, od bar 1,5 milion Srba- potencijalnih glasača,  prijavilo  samo njih oko 10.000!

Raja Živković iz Štutgarta nam kaže da ne razume zašto držva ometa glasanje tražeći od ljudi koji su već decenijama na stalnom boravku u inostranstvu,  da se uvek  ponovo prijavljuju za svake nove  izbore, popunjuju formulare, dostavljaju kopije pasoša itd. samo da bi mogli da glasaju? –Zašto nije moguće da postoji, kao za glasače u Srbji, stalni spisak glasača pri nadležnom konzulatu ili ambasadi, pita se naš sagovornik.

Iz jednog konzulata smo čuli da je to navodno tako zbog mogućnosti, da ti ljudi glasaju u Srbiji –ako bi ih, što je malo verovatno, put baš u vreme izbora naneo u otadžbinu jer su tamo upisani u stalni birački spisak! Ovde se postavlja pitanje, zar   onda ne bi mogla da se primeni „obrnuta procedura“ –neko ko je na stalnom biračkom spisku u inostranstvu bi morao, ako želi da glasa u Srbiji, da se tamo privremeno, kao sada u inostranstvu, ponovo prijavi za glasanje u matici. Pošto bi to bila jednokratna prijava, kod sledećeg glasanja ne bi morao da se, kao do sada, po ko zna koji put prijavljuje u konzulatu.

I Miloradu Nikitoviću kao i mnogim drugima smeta činjenica, da se naši ljudi ne obaveštavaju na vreme kada će biti izbori pa se, kao i za ove „predsedničke“ izbore, dobija  veoma kratak rok za prijavu. Ko ne prati TV programe iz Srbije ili ne čita naše novine, biva  prekasno obavešten dokle traje upisivanje u  spiskove. Rok za upis je ovog puta bio veoma kratak. -Kada bi postojali stalni spiskovi glasača, tih problema ne bi bilo, kaže nam naš sagovornik.  Na to se nadovezao i naš predhodni sagovornik Raja Živković koji je veoma kasno dobio formulare za prijavu,  nije uspeo da se na vreme prijavi, pa je „promašio“ glasanje!

Petar Radović iz Hajlbrona nam kaže, ako i dalje ostane ovakav sistem „večito ponavljanog prijavljivanja“ za glasanje van matice, onda je bolje da se izbori i ne održavaju jer oni u inostranstvu, po odzivu birača,  predstavljaju običnu farsu. Kaže da je po njemu   svrha glasanja na ovakav način u inostranstvu,  da bi  političari mogli da tvrde, da je dijaspora dobila mogućnot da glasa i van matice!

Ipak, i da ima, a i da više nema glasanja u inostranstvu,  toboži „predstavnici dijaspore“ će i dalje gromoglasno  zahtevati  „naše“ poslanike dijaspore u Skupštini, preporučujući  za tu funkciju očigledno  sami sebe. Ali oni do danas nisu pojasnili –ko i kako će da ih bira  kada je interes za popunjavanje glasačkih listića pao gotovo na nulu. –Neće valjda biti dovoljno, recimo na nivou Nemačke, dobijenih npr. ukupno oko 500 glasova da bi neko za skupe pare sedeo u Skupštini u Beogradu, pita se naš sagovornik. Ili ta gospoda očekuje, da ih, kao kada su tobože „birani“ predstavnici rasejanja za nepotrebnu,  davno ugašenu  Skupštinu dijaspore, na ta mesta postavljaju državni činovnici i partijske glavešine uz tvrdnju da su bili regularno „izbrani“.

Naravno da  je opravdano i pitanje, ko bi mogao da „guli“ poslaničke klupe u Beogradu pune 4 godine- neki besposličar, penizioner ili neki od bogatih ljudi? Jer neko ko još uvek radi i zarađuje u inostranstvu, ne bi tek tako mogao da ostavi svoj posao da bi stalno bio prisutan u radu Skupštine – ljuti se g. Radović. -Pa i da dobijemo 5 ili 6 predstavnika u Skupštini, šta bi oni mogli da učine u korist dijaspore protiv 244 drugih poslanika  koji na rasejanje uglavnom gledaju samo kao stalni i siguran prihod  deviza? Mislim i manje nego –ništa!

Za Korene

P. Rakočević