Dokazivanje srpstva

Bežanje s pobedničkog postolja

0
446

© REUTERS TORU HANAIPovlačenje sa postolja za dodelu olimpijskih medalja, čvrsto smo na tom stanovištu, nikako neće povećati suverenitet Srbije na Kosmetu. Svakako, neće ga umanjiti ni stajanje pored sportista sa Kosmeta.

Pljujete li vi u tanjir u tuđoj kući zato što vam se ne sviđa drugi gost? Pretpostavljamo da sa onim koji vam se ne dopada ne komunicirate ili izmislite neki razlog, pa odete dosta ranije nego što ste planirali. Nekad, ako znate spisak zvanica, i ne odete u goste. Slično je i sa pobedničkim postoljem na Olimpijskim igrama.

Učešće sportista sa Kosova i Metohije na Olimpijskim igrama u Riju nije odluka Srbije, već politička odluka onih koji već dugo kaleme takozvanu državnost „Kosova“.

Jednako kao što — samo obrnutom primenom recepta — isti svetski moćnici pokušavaju da doakaju Rusiji, pa fabrikuju afere, kolektivno osuđuju sportiste i (bezuspešno) pokušavaju da umanje uticaj i značaj Rusije kao svetske supersile.

Ili ideš, ili ne ideš

Odluka o učešću Srbije na OI je odluka države. Zašto su uspeli da spreče ulazak „Kosova“ u Unesko, a nisu u Međunarodni olimpijski komitet pitanje je objektivnih, a neki kažu i subjektivnih, okolnosti.

Zašto onda sad sugerisanje sportistima da napuste pobedničko postolje na Olimpijskim igrama ukoliko se na njemu nađu zajedno sa sportistima koji predstavljaju „Kosovo“? Predstavnici „Kosova“ nisu samo na postolju, već na čitavim OI. „Zastava“ se ne podiže se samo tokom donele medalja, već je među svim zastavama učesnika OI. Himna (ako je imaju) biće intonirana sa srpskim sportistima ili bez njih.

Dakle, zar nije logično pitanje da umesto preporuke bude jasna odluka „da“ ili „ne“. Ili jesi, ili nisi. Sve ostalo je jalova rabota. Naravno da smo na stanovištu da je trebalo da OKS učestvuje u Riju, već samo logički problematizujemo. Država je ta koja odlučuje. A ovo sa preporukama je izmeštanje odlučivanja van institucija. Još formulacije „na njima je“. Čemu to?

Sreća u nesreći jeste što je broj sportista sa „Kosova“ na OI mali, i što se najverovatnije neće ni desiti situacija da se međusobno takmiče ili da zajedno stoje na pobedničkom postolju sa sportistima iz centralne Srbije. Da je drugačije, tek tada bi nastalo pravo zamešateljstvo. Jedni bi silazili, drugi ostajali…

Državotvornost se ne pumpa

Povlačenje sa postolja, čvrsto smo na tom stanovištu, nikako neće povećati suverenitet Srbije na Kosmetu. Svakako, neće ga umanjiti ni stajanje pored sportista sa Kosmeta. Prvenstveno, to nije sportski.

Naravno da se ne treba radovati medalji džudistkinje sa „Kosova“ Majlinde Keljmendi na način kako to čini pseudograđanska elita u Srbiji, pokušavajući time da predstavi sebe kao „građane sveta“, ma šta to značilo.

Podrška džudistkinji Keljmendi, pod „zastavom“ takozvanog Kosova jeste podrška frankenštajnskoj tvorevini nastaloj terorističkim aktima Albanaca i bombama Amerikanaca na teritoriji Srbije. Nema u tom načinu ništa građansko, demokratsko, civilizacijsko. Sve je nasilno.

Međutim, ne treba ni pumpati patriotizam na prizemnim gestovima. Jer — i pomenuta Keljmendi je četiri godine radila i vežbala.

Dabome, podsetimo se, srpski sportisti su u Barseloni 1992. nastupali pod olimpijskom zastavom. Zašto to nisu mogli da učine i sportisti sa „Kosova“? Mada, i srpska trobojka je jako lepa. Ima i orla. A i rezolucija 12 44 je još na snazi.

Napuštanje postolja je gest nefer igrača, ili gest mekušaca koji poslušaju protuve kao 1995. na današnji dan kad je košarkaška reprezentacija Hrvatske napustila postolje istovremeno kad su se košarkaši reprezentacije Srbije (tada SR Jugoslavije) peli na mesto pobednika turnira.

Uostalom, zar nisu — negde u ovo vreme prošle godine — pojedini srpski zvaničnici igrali u fudbalskom meču u kojem su se nadmetali tim EU i tim Budućih članica, odigranom u okviru samita o Zapadnom Balkanu u Beču. Tom prilikom za tim Budućih članica branio je ministar Aleksandar Antić, a deo iste ekipe bio je i tadašnji „šef kosovske diplomatije“, a sadašnji „predsednik“ „Kosova“ Hašim Tači, dok se u ulozi sudije našao šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Srpski košarkaši su pre 20 godina pokazali da, iako su im ukrali mladost, ne mogu im ukrasti pobedu. Prvo su uspeli da ozlojeđene Litvance vrate na teren, a onda su stoički podneli činjenicu da njihove dojučerašnje kolege iz reprezentacije i klubova napuštaju postolje na kojem oni primaju zlatne medalje. Time je čak pobeda bila veća.

Pisali smo da je tadašnje čuveno zakucavanje Predraga Danilovića baš preko gorostasa litvanske košarke Arvidasa Sabonisa bilo suštinski zakucavanje tadašnjeg predsednika Amerike Bila Klintona, kancelara Nemačke Helmuta Kola, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Butrosa Butrosa Galija, premijera Engleske Džona Mejdžora, ali i nemuštog Andreja Kozirjeva, ministra spoljnih poslova Rusije.

Zašto isti recept ne bi primenili i sad? Zato podrška sportistima da pobeđuju. Sve ostao nije sport.

Nenad Zorić

rs.sputniknews.com


__________________________

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime