Godina izbornog raspleta u RS

0
364
Foto: nspm.rs

Iako će opšti izbori u BiH biti održani tek u oktobru, predizborna kampanja je davno počela. Startne pozicije u Republici Srpskoj se još zauzimaju, a nije najjasnije ni ko će sa koje pozicije krenuti u izbornu trku.

U opozicionoj koaliciji Savez za promene (SzP), koju čine Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP) i Narodni demokratski pokret (NDP) najavljuju da će imati zajedničke kandidate za dve najvažnije funkcije – predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH, ali dogovor o imenima kandidata još nije postignut. S druge strane, u vladajućoj koaliciji Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, Socijalističke partije (SP) Petra Đokića i Demokratskog narodnog saveza (DNS) Marka Pavića još nije dogovoreno da li će za pomenute dve funkcije imati zajedničke kandidate, ponajpre zbog rivalstva SNSD-a i DNS-a.

Najpoželjnija udavača i/ili nekoliko mladoženja

U DNS-u nikako ne odustaju od namere da njihov kandidat bude zajednički kandidat vladajuće koalicije za predsednika RS, a da SNSD da zajedničkog kandidata za srpskog člana Predsedništva BiH. Dodik je, pak, izričit u nameri da njegova partija da kandidate u ime cele koalicije za obe funkcije, s tim da ne otkriva da li će se on sam kandidovati za Predsedništvo BiH, pošto, po Ustavu RS, više ne može da bude predsednik Srpske. A spekulacije da, umesto toga, sebe vidi kao premijera RS nakon narednih izbora niti potvrđuje, niti demantuje.

Istini za volju, to i nije u mogućnosti da učini, jer njegova eventualna namera da bude premijer teško može biti ostvarena bez čvrstog dogovora sa DNS-om o već pomenutim kandidaturama. Prosto, Dodik ne može sa sigurnošću da tvrdi da bi SNSD i SP mogli na izborima osvojiti natpolovičnu većinu u Narodnoj skupštini RS bez DNS-a, a uz pomoć manjih partija koje su nastale istupanjem nekoliko poslanika SDS-a iz te stranke nakon izbora 2014. godine, poput Ujedinjene Srpske Nenada Stevandića i Uspešne Srpske Zlatka Maksimovića. Ukoliko ovi pređu cenzus i osvoje bar 4-5 poslanika na račun SzP-a.

Takođe, ni u SzP-u ne mogu da tvrde da bi, bez DNS-a, sigurno mogli okupiti većinu u Narodnoj skupštini RS – ni ako im partije njihovih bivših poslanika ne “otmu” nijedan poslanički mandat na sledećim izborima, ni ako im priđe Narodna stranka – ako i ona pređe cenzus – koju vodi još jedan SDS-ov disident Ognjen Tadić uz podršku nekadašnjeg predsednika RS i bivšeg radikalskog prvaka Nikole Poplašena.

Čini se da je tandem Tadić-Poplašen nešto bliži postizbornom savezništvu sa SzP-om, uprkos Tadićevim oštrim kritikama na račun SDS-a prilikom istupanja iz te stranke, te naknadnom predstavljanju da je podjednako udaljen od SzP-a i SNSD-a. Bivši radikalski tandem najbliži je, kako stvari sada stoje, nekoj vrsti savezništva sa Pavićevim DNS-om, koji je postao najpoželjnija udavača na političkoj sceni u Srpskoj, sa mirazom za koji se misli da može biti još veći posle izbora.

DNS sebe najradije vidi kao momka za ženidbu u punoj snazi koji će biti u prilici da sam sebi bira nevestu, računajući da će glasački kapital, s kojim će ući u politički brak, sigurno biti veći u oktobru negoli sada. Ali, DNS nije jedini mladoženja: njihovo očekivanje da će im broj glasova porasti ne mora se nužno ispuniti, baš zbog pojave SDS-ovih disidenata, a ponajpre zbog Stevandićeve stranke s kojom su već ušli u politički rat, tvrdeći da im ta stranka otima članstvo na terenu. Stevandićeva stranka je u vlasti RS, ali daleko je bliža SNSD-u nego DNS-u, Maksimovićeva stranka je negde između, dok su vanparlamentarni Tadićevi “narodnjaci” bliži DNS-u nego SDS-u. Sve tri stranke bivših SDS-ovaca mogle bi da “ukradu” približno podjednak broj glasova od SDS-a i DNS-a: ukoliko taj zahvat bude skroman, to se neće osetiti ni u DNS-u, ni u SDS-u, ali ako na taj račun osvoje makar i po jednog poslanika, finiš trke za budućeg premijera mogao bi da bude još zanimljiviji.

Ako Dodik sebe postavi na čelo poslaničke liste kandidata SNSD-a i predstavi kao premijerskog kandidata, ta lista bi verovatno mogla da računa na kojeg poslanika više, ali tu računicu bi mogao da pokvari poraz SNSD-ovog kandidata za predsednika RS od kandidata SzP-a. Naravno, ozbiljnu prognozu o pobedniku/poraženom neće biti moguće dati ni za nekoliko meseci, kada budu poznata imena kandidata na obe strane, već možda tek kada DNS odluči kojem će se jatu prikloniti.

Najizvesnije ostaje da će DNS biti tas na vagi između dva suprostavljena politička bloka, a iz te pretpostavke možda će se izvoditi i računica o izgledima kandidata za predsednika RS. Ukoliko DNS odluči da samostalno izađe sa svojim kandidatom, on sasvim sigurno neće pobediti, ali će možda moći da značajno pomrsi račune kandidatima SNSD-a i SzP-a.

Borba za “plen”: tri opcije

Zbog toga, nije nemoguće ni da SNSD i SzP pre ili kasnije uđu u pregovore o podršci upravo kandidatu DNS-a, u zamenu za mesto premijera iz svojih redova i podršku DNS-a svom kandidatu za srpskog člana Predsedništva BiH. Druga, izglednija opcija je da oba bloka DNS-u ponude mesto budućeg premijera RS, u zamenu za DNS-ovu podršku svojim kandidatima za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Obe opcije može da “pokvari” jedino unutarstranačka računica u samom DNS-u, po kojoj ne bi podržali kandidate niti jednog od dva bloka, već bi sačekali da čuju ime budućeg predsednika RS i zatim mu ponudili svoje “dobre usluge” za sastavljanje Vlade RS,pri čemu bi mesto premijera bio njihov ključni zahtev. To će se svakako dogoditi ukoliko se buduća vlada ne bude nikako mogla sastaviti bez poslanika DNS-a, sem ako iz tog jata pobednicima “zafali” tek dva-tri preletača.

Blok čiji kandidat bude “osvojio” funkciju predsednika RS imaće, svakako, pravo prvog poteza za sastav Vlade RS, a ujedno i najizglednije šanse da formira Vladu. Zato će proces izbora predsedničkih kandidata na obe strane biti veoma pažljivo vođen, a teško da će biti završen u naredna dva meseca. Za sada se u javnosti, u vidu “probnih balona”, kao potencijalni kandidati SNSD-a pominju sadašnja premijerka Željka Cvijanović i Dodikov savetnik Siniša Karan, a povremeno i potpredsednik SNSD-a i bivši srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Na isti način kao potencijalni kandidati SzP-a pominju se sadašnji srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić, predsednik SDS-a Vukota Govedarica i potpredsednik SDS-a i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović, a povremeno se pominje i ime Mladena Bosića, bivšeg predsednika SDS-a i aktuelnog zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

Sasvim je izgledno da su neka od ovih imena i u “bubnju” iz koga će se izvlačiti kandidati za srpskog člana Predsedništva BiH, pa je, tim pre, teško nagađati koga će dva bloka kandidovati za predsednika Srpske. Ta funkcija ima mnogo veću težinu na političkoj sceni Srpske i BiH, noseći sa sobom daleko značajniji potencijal za podelu najvećeg “plena”, tj. izvršne vlasti u Srpskoj.

Baš zbog zadržavanja dela tog “plena” s vremena na vreme izbijaju varnice između SNSD-a i DNS-a unutar aktuelne Vlade RS, pri čemu se DNS u nekoliko navrata, praktično, stavljao na stranu SzP-a. Dodik je zatim tražio ostavku jednog od DNS-ovih ministara, pa protestovao zbog DNS-ovog koaliranja sa SzP-om u nekim opštinama, da bi nedugo zatim Dodik i Pavić objavili da je vladajuća koalicija stabilna. Što ne bi trebalo da čudi: Paviću se ne napušta vlast i ne prelazi u opoziciju, jer bi time izgubio poluge moći i uticaj u institucijama RS, čime bi – kako očigledno veruje – oslabio svoju startnu poziciju na narednim izborima; a Dodik Pavića ne “pušta niz vodu”, jer bi time Vlada RS izgubila skupštinsku većinu i dobila još jednog neugodnog protivnika. Tako DNS o(p)staje u vlasti sa SNSD-om, povremeno se ponašajući kao opozicija toj istoj vlasti, a Dodik nastoji da unutar DNS-a pridobije saveznike SNSD-u za naredne izbore, pokušavajući ujedno da ojača uticaj dosta privrženije “Ujedinjene Srpske”, očigledno uveren da ta stranka može “oteti” deo birača DNS-a na narednim izborima.

Utom će stići i izborni rasplet, pa će se konačno saznati ko je ko na političkoj sceni u Srpskoj: ko je najpoželjnija udavača, ko je momak za ženidbu u punoj snazi, a ko ocvali mladoženja kojeg je vreme pregazilo.

Slobodan Durmanović

nspm.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime