Zemlja izlazećeg sunca i IMT

Japanski traktor na srpskoj zemlji

1
3968

japanski traktoriPronađem pre neki dan ovaj gore oglas na jednom srpskom portalu. Zašto mi je upao u oči i pobudio moje interesovanje?

Oglas se odnosi na polovne japanske traktore, koji se mogu kupiti ako se javite na ovaj oglas.

Koji je razlog da se pojavio ovaj oglas na srpskom portalu?

Očigledno je da su trgovci u dalekom Japanu čuli da je u Srbiji zatvorena nekada poznata fabrika traktora IMT.

Fabrike više nema, ali to nema veze. Srbi će sada da oru svoje njive japanskim polovnim traktorima. Nisu im valjali novi srpski traktori, pa zatvoriše fabriku koja je radila više od 50 godina i koja je napravila nekoliko stotina hiljada traktora od svog osnivanja. IMT traktori, doduše, malo ostareli, još uvek oru srpske njive i njive po bivšoj Jugoslaviji, kao i po nekim zemljama u Africi i Aziji. Nekada su bili dobri i Srbima i još po nekima iz celog sveta.

Da li se iko više seća „Ikarusa“, „21. maja“, „DMB“-a, „FOB“-a, „Frada“, „Teleoptika“, „Inse“, „Zmaja“, „IKL“-a, „Pupina“, „Precizne Mehanike“, „Borca“, „Rekorda“, „IMT“-a, „ILR“…

Ovde su nabrojane fabrike beogradskog basena i većinom su iz metalskog sektora. Neke su sigurno izostavljene. Zaborav čini svoje, pa i kod pisca ovih redova.

Kada bismo napravili spisak svih fabrika u Srbiji koje su uništene, rasprodate i pokradene u zadnjih petnaest godina, tek onda bismo shvatili kolike su razmere propadanja srpske privrede. Rekao bih, biblijske!

Koliko je ljudi radilo u tim fabrikama? Koliko inženjera, tehničara, majstora svih zanimanja i profila. Bilo je tu i ekonomista, pravnika, lekara…

I onda je došlo ovo neoliberalno kapitalističko vreme koje su Srbi rado prihvatili, ne razmišljajući šta će im se desiti. A desile su se ružne stvari, u tolikoj meri da je srpski narod, trenutno, na ivici opstanka.

Da Vas podsetimo:  Kosovski duhovni i ekološki izazov

Stranci otkupljuju srpske oranice, otvaraju trgovinske lance, Srbi im prave nove hale, grade infrastrukturu i daju novac da bi ti strani „investitori“ otvarali po Srbiji „fabrike“ koje zapošljavaju po 200-300 radnika. Sve to se predstavlja kao veliki uspeh Vlade ili partije na vlasti, bilo neke prošle ili sadašnje. Kolike su plate radnika, koliki profit prave investitori, koliko ostaje Srbiji, to niko ne zna. Obično kažu da su to poslovne tajne. Mada, neki tvrde da se zahvaljujući tim tajnama provuče dosta korupcije, lopovluka i raznih marifetluka, o kojima pošten svet pojma nema.

Zna se i poznato je da većina tih stranih „investitora“ tretira srpske radnike kao radnu snagu koja je tu da bude zadovoljna što rmbači za 30-tak hiljada dinara mesečno bez ikakvih ljudskih i sindikalnih prava. To poslovodstva kriju, a radnici ćute, jer se plaše otkaza. I to malo crkavice od plate nekima je poslednja šansa za opstanak, jer znaju da sledeći posao više neće naći, pogotovu ako se radi o malim mestima u Srbiji.

IMT-2050_01
Nekada ponos srpske industrije

Ovi, koji su ostali u Srbiji, znamo kako žive. Šta je sa onima koji su otišli iz Srbije, koji su se iselili i koji se, većina njih, nikada više neće vratiti.

To su mahom mladi i školovani ljudi, budućnost Srbije, koji nisu mogli da nađu perspektivu u Srbiji.

Mlad čovek se školuje da bi saznao i naučio, da bi počeo da radi, da stiče iskustva i znanja. Da bude svestan Sveta oko sebe, da ga procenjuje, da nađe svoje mesto u tom Svetu. Da stvori porodicu, potomke, da ostavi trag iza sebe, da zna da nije uludo protraćio vreme i život koji mu Bog podario.

Da Vas podsetimo:  Virus nepoverenja

Srbija se zato ispraznila i opustela. Sela su nam prazna i zaparložena. Tek po neko staračko domaćinstvo, koje će se ugasiti kroz neko vreme. Nema dece, nema škola, samo pustoš i oronula zemlja, koja stenje pod teretom samoće i tišine.

A pre neki dan reče jedna državna funkcionerka kako ne bi bilo loše, a i da bi bilo humano naseliti opustele delove Srbije izbeglicama iz Sirije,

Pakistana, Avganistana, koji su krenuli put Zapadne Evrope bežeći od rata u svojim zemljama. Da li je to rešenje? Da li će to Srbi dopustiti? Da li nam sledi turčenje na novi, moderan način, evropski, EU način?

Kako god, da li ćemo dopustiti da oni polovni japanski traktori sa početka priče preoru kosti naših predaka? Dokle smo spremni da budemo neodgovorni prema samima sebi, svojim precima i svojim potomcima?

Ili je više sasvim svejedno i nevažno?

Zeka Popović

Stanje stvari/ izvor: Zekaonica

1 KOMENTAR

  1. Razmere uništavanja srpske privrede jesu biblijske. Mislim da to niko više ne može da izračuna.
    Sveli smo se na bezličnu masu kojom političari manipulišu kako im se prohte bez ikakve zainteresovanosti za budućnost.
    Valjda je takva sudbina kolonije?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime