Imam previše godina, a premalo nerava da bih pratila Skupštinu. Glupava obraćanja i neinspirativne ekspozee – još manje. Ipak, sve vreme pokušavam da razjasnim, kad su su se ono kod nas prvi put pojavili političari?
Sve je, zapravo, krenulo od drugova boraca koji su upravljali zemljom, ali to nisu smatrali politikom. Za njih je to bio revolucionarni zadatak. Čovek, na takvom zadatku, poznavao se po kačketu. Kožnom. A moglo je i od štofa. Uz takav kačket, najbolje je pasovao mantil, šinjel do zemlje. Onda su borce zamenili aktivisti, koji su delovali po mesnim zajednicama. Skupljali su podatke, ali i staru hartiju. Naročito su se na tom poslu isticale žene. One su to, da su žene, osećale kao greh, te su se masovno odavale puštanju brkova. Nosile su sive kostime i belu bluzu. Za gaće – ne znam. Aktivista se, pak, prepoznavao po crnoj akten-tašni, u kojoj je nosio kiflu sa salamom i materijale.
Sledeću etapu na putu do političara, obeležili su kadrovi. Oni su bili naše najveće bogatstvo. Preferirali su odela od gardena. Zato što se mnogo gužvaju. A izgužvnost je kod kadrova bio dokaz njihovog danonoćnog pregalaštva. Na reverima su nosili značke, a na nogama cipele, blatnjave i braon, jer su odela bila plava. Od kadrova su postali rukovodioci. Ti su najradije nosili službena kola sa šoferom. Bili su picnuti: najbolji engleski štofovi, plus istočno-nemački kroj, plus češki ukus za boje, jednako rumunska elegancija. Kada se sastanu na plenumu, dvorana se sivila. Rukovodioci se nisu družili sa običnim svetom. Imali su svoje kafane i klubove, lovišta, pola mora samo za njih. Do nesloge među rukovodiocima, dolazilo je često. Jer, jedni su voleli prasetinu, drugi jagnjetinu. Odela nisu nosili na hemijsko, samo su ih, kad se skroz omaste, menjali kod nadležne konfekcije. Isto su radili i sastanovima. Od silnih selidbi, sasvim su se izgubili.
I tako smo došli do današnjeg doba, koje karakterišu – političari! Moderni političar se pravi od raznih materijala: Najviše od bivših drugova, aktivista, kadrova i rukovodilaca, od bivšeg maoiste, bivšeg generala, anarhiste, policijskih doušnika, od bivših ljudi i žena. Deci je, za sada, zabranjeno da se bave politikom pa se, dok ne porastu i stasaju za politiku, odaju biznisu i narkomaniji. Političar je naša jedina civilizacijska tvorevina, koja se vidi golim okom: sve sam armani, versaće, lagerfild, audi… Ali je to, zapravo, osoba u skupom odelu koja se naliva alkoholom i tovi hranom iz budžeta, a živi u stančugama i viletinama kupljenim krađom naših para, glumi skromnost a rasipa se na sve načine. On je transvestit! Smešan je, ali se mi ubismo od plača. Naš današnji političar se deli na vlast i opoziciju.
Formalno!
Realno, na jednoj strani su vlast i opozicija, na drugoj je ON. Smešniji od svakog strip junaka, veštiji od najboljeg cirkuskog klovna. Hipnotizer , koji ih drži pod kontrolom. I kome peze, i jedni i drugi. U zavisnosti od kvote, dobiti i procenta. U tom mutljagu, teško da se može razaznati išta drugo osim razvojnih puteva raznih Bora Šnajdera, išta osim iskonske egoističnosti onih koji su hteli da postanu kalifi, umesto kalifa, unište jedni druge, a ne sistem vlasti protiv kojeg su sve svi, šatro, zalagali.
Na kraju su uništili sopstven narod, naprosto, postali smo “utvare, vatre, nar“ . Doveli su nas do paklenog stanja da pametan čovek, suprotno ljudskoj prirodi, mora da ostavi svaku nadu. Ima li kraja njihovom bahaćenju i našem strpljenju? Jer, nepodnošljiva je lakoća njihovog postojanja.
Jelena Maksimović
Kolumnista
