Upravo sam pročitao tekst Vedrane Rudan – „Molimo javnost za privatnost” (preporučujem), pa ne zamerite ako mi se omakne neka u njenom stilu, pomenuh ovde i Njegoša a hoću da pišem o vaskolikoj srpskoj pameti – Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti – SANU, koja li će tu papazjanija na kraju da ispadne.
SANU pusti gde me sad zadesi … da za početak izigravam Njegoša, a Vedranu ću posle na kraju kad ih sve poteram (ove što spavaju) u pizdu lepu materinu.
Znate li poštovani građaani, vi koji plaćate SANU, da je to po njuhovom statutu „najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji“, „od posebnog nacionalnog značaja“, „koja primernim naučnim i umetničkim radom svojih članova i njihovim učešćem u radu obrazovnih, naučnih i umetničkih ustanova, doprinosi privrednom i kulturnom razvoju i ugledu Republike Srbije.“
Znate li poštovani građani koji su to primeri njihovog doprinosa privrednom i kulturnom razvoju i ugledu Republike Srbije, sem ako se pod tim ne podrazumeva – u prvrednom smislu, da smo „deset i dvadeset puta uspešniji“ od razvijenih zemalja Zapada, a u kultutnom smislu ono što nam nude Pink, Hepi i dr, a caruje na ovom prostoru – Parovi, Zadruge i sl.
A znate li poštovani građani da prema sajtu SANU „u ovom trenutku ima 99 redovnih, 32 dopisna, 103 inostrana i 13 članova van radnog sastava“.
Da li ste poštovani građani primetili, sem časnih izuzetaka – Dušana Teodorovića, veoma, predsednika Vladimira Kostića, povremeno i Ljubomira Simovića, u poslednje vreme (po mojim saznanjima, pa se izvinjavam onima koje neopravdano ne pomenuh), doprinos onih preostalih – njh preko dvesta „privrednom i kulturnom razvoju i ugledu Republike Srbije.“
Postoji i Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Tim zakonom uređena su i primanja cenjenih akademika. Oni, po Zakonu, pored plate (ako su još uvek u radnom odnosu) ili penzije, primaju i akademsku nagradu. Nagrada redovnog člana iznosi dve i po, a dopisnog dve prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, što bi prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku – neto zarada 58.892 dinara, za redovnog člana iznosulo 147.230 (neto), odnosno oko 230.000 (bruto), a za dopisnog člana 117.784 (neto), odnosno oko 180.000 dinara (bruto) dinara mesečno.
Naravno, tu su i onih „103 inostrana i 13 članova van radnog sastava“, a „u izvršavanju zadataka Akademije učestvuju, pored njenih članova, i drugi naučnici, istaknuti stručnjaci i umetnici čija se prava i dužnosti uređuju Statutom i opštim aktima Akademije“ (član 16. Zakona).
Dragi akademici, diko naša, vi koji „doprinosite privrednom i kulturnom razvoju i ugledu Republike Srbije“, nek su vam srećne te pare koje građani Srbije svakog meseca izdvajaju za vas i u zdravlju i dugo da ih tečete, ali oglasite se i pomozite ovom narodu u ovim teškim trnucima da neke stvari razume i da se prema njima odredi. Zaboravite na strah – da vam ova vlast, ako im se zamerite, te apanaže ne ukine ili smanji. Zaboravite i na vašu političku opredeljenost. Dobrodošla su svačija mišljenja – onih „pravomislećih“, da nam pomognu da shvatimo neke poteze ove vlasti, kao i onih „krivomislećih“ da ovom narodu objasne zašto ometaaju vlast u njenim izvanrednim naporima – i reziltatima, dakako, u vođenju ove zemlje. Nemojte da nas dovodite u poziciju da vam kažemo, da se plata po Ustavu daje za obavljeni rad – pokažite ga!
Mnogo sam, dragi akademici, uozbiljio ovu stvar, a moja malenkost ne pretenduje da će ovom pričom pokrenuti vašu sadašnju neozbiljnost, pa zato – obećah to na početku, moram da pomenem i onu „šašavu“ Vedranu Rudan, koju svi volimo i da vas na kraju, u njenom stilu pozdravim – Dragi akademici nosite se u krasan q… (prim. autora: ne znam gde će me Vedrana zbog ove šifre na kraju oterati – gde ja da se nosim).
Dragiša Čolić
