Zloupotrebe Fonda za nauku Republike Srbije u dodeli sredstava projekta «PROMIS» (1)
- Fond za nauku je podelio pristrasno i neadekvatno u okviru «PROMIS» poziva za mlade istraživače ni manje ni više, nego 9 miliona evra[1] za 59 projekata sa ukupno 320 istraživača.
- Srednja starost rukovodilaca ovih projekta 37,7 godina, a da je samo devetoro njih bilo mlađe od 35 godina, što je u projektnom ciklusu 2011-2015 godine bila gornja granica do koje se učesnicima priznavalo da su mladi. Očigledno je da o starosnoj strukturi «mladih» istraživača uprava Fonda za nauku, koja je dodelila sredstva, nije uopšte vodila računa. Tim je obesmišljen jedan od glavnih ciljeva Konkursa da se stimuliše rad mladih, a ne sredovečnih, ili čak ocvalih, naučnih istraživača.
- Detaljna provera ovih “srećnih” dobitnika je suviše često ukazivala na posredne, ili čak veoma neposredne veze, sa članovima Naučnog saveta, Upravnog odbora Fonda i v. d. direktorom FondaMilicom Đurić Jovičić, što daje dovoljno elemenata za više nego osnovanu sumnju da je većina dobitnika projekata, kako po pojedincima tako i po institucijama, ugovorena još pre nego što je konkurs i raspisan.
- Preovladale su lobističke, privatne, porodične i nepotističke veze, rečju interesne i koruptivne šeme, a zadnja rupa na svirali je bilo proklamovano: «jačanje profesionalnih kapaciteta mladih (izuzetnih, izvrsnih) istraživača u ranoj fazi karijere».
- Ogroman novac je dat na raspolaganje pogrešnim, ili prestarelim ljudima i prevashodno slabim i nikakvim naučnicima.
- Trebalo bi po hitnom postupku promeniti sve rukovodeće organe Fonda za nauku, koji su svojim dosadašnjim radom obesmislili i sam postojanje ovakvog fonda.
Leta 2019. godine je posredstvom Ministarstva za nauku objavljen konkurs pod nazivom «PROMIS»: “Program namenjen izvrsnim projektima mladih istraživača, u ranoj fazi karijere”. Bilo je predviđeno (i ostvareno je u međuvremenu) da se najbolje ocenjenim projektima na ovom Konkursu dodeli oko 9 miliona evra, a taj novac Vlada Republike Srbije je uzela podižući inostrani kredit!?
U Aktu o ciljevima ovog Programa pisalo je da su njegovi najvažniji zadaci: “uključivanje izvrsnih mladih istraživača u naučnoistraživački rad, jačanje profesionalnih kapaciteta mladih istraživača u ranoj fazi karijere, osposobljavanje mladih doktora nauka za rukovođenje projektima, osposobljavanje mladih istraživača za konkurisanje za druge istraživačke i razvojne projekte na nacionalnom i međunarodnom nivou, posebno u Evropskoj Uniji, kreiranje novih projektnih timova, podrška izvrsnim idejama i podrška naučnoistraživačkom radu koji će pozitivno uticati na društvo i privredu.”
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Knjiga PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU
se može kupiti u knjižari: Plavi krug, Majke Jevrosime 2/A ,11103 Beograd, 011/3241 325; i u knjižari – antikvarijatu “Mala Akademija”, Đure Jakšića br. 4, Beograd, 011/3282365 .
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Rezultati ovog konkursa su postali poznati javnosti početkom marta ove 2020. godine. Obradivši 80% projekata koji su osvojili finansiranje, 47 od 59 ukupno dodeljenih u okviru «Promis-a», utvrdio sam da je srednja starost rukovodilaca ovih projekta 37,7 godina, a da je samo devetoro njih bilo mlađe od 35 godina, što je u projektnom ciklusu 2011-2015. godine bila gornja granica do koje se učesnicima priznavalo da su mladi. Očigledno je da o starosnoj strukturi «mladih» istraživača uprava Fonda za nauku, koja je dodelila sredstva, nije uopšte vodila računa. Tim je obesmišljen jedan od glavnih ciljeva Konkursa da se stimuliše rad mladih, a ne sredovečnih, ili čak ocvalih, naučnih istraživača.
Delu naučne javnosti je ovog leta, i u poslednjih pola godine, detaljno predstavljeno ovo pristrasno i neadekvatno dodeljivanje projekata u okviru «Promis» poziva za mlade istraživače. Fond za nauku je podelio ni manje ni više, nego 9 miliona evra za 59 projekata sa ukupno 320 istraživača (oko 2,66% od ukupnog broja finansiranih istraživača). To su, za naše prilike, veoma obilati projekti: najviše do 200.000,00 evra, na dve godine i za ograničen broj učesnika (do pet istraživača pored rukovodioca projekta). Predviđeno je da će čak 70 % tog novca biti moguće izdvajati kao bogati dodatak na osnovne plate (koje ovi odabrani dobitnici već primaju (uzimaju), zajedno sa svim ostalim istraživačima, na osnovu naučnog zvanja, a u okviru predviđenog institucionalnog finansiranja).
Lako je odabrati neke od najupečatljivijih ludosti u obilju raskalašnosti i rasipništva koji na dovoljno ubedljiv način odslikavaju odsustvo moralnih kočnica i alavost vodećih ljudi iz Fonda za nauku, koji su taj suludi PROMIS konkurs organizovali i toliko neprikriveno i drsko sproveli u delo.
Detaljna provera 47 “srećnih” dobitnika je suviše često ukazivala na posredne, ili čak veoma neposredne veze, sa članovima Naučnog saveta, Upravnog odbora Fonda i v. d. direktorom FondaMilicom Đurić Jovičić, što daje dovoljno elemenata za više nego osnovanu sumnju da je većina dobitnika projekata, kako po pojedincima tako i po institucijama, ugovorena još pre nego što je konkurs i raspisan.
Preovladale su lobističke, privatne, porodične i nepotističke veze, rečju interesne i koruptivne šeme, a zadnja rupa na svirali je bilo proklamovano i ponavljano: «jačanje profesionalnih kapaciteta mladih (izuzetnih, izvrsnih) istraživača u ranoj fazi karijere». A bombastične parole, koje su isticane u zvaničnim dokumentima Konkursa i javnim nastupima zvaničnika Fonda i resornog ministarstva, pokazale su se lažnim i nikog ne obavezujućim.
Isto tako, mučno je i to koliko su iz resornog ministarstva kao i rukovodeći organi Fonda beskrupulozno nezainteresovani, i koliko im je strano svako razmišljanje i briga, za stvarno stanje u kome danas žive i rade naučni radnici i istraživači u Srbiji.
Ističem da «Promis» konkurs, navodno za mlade (kako kažu «izuzetne, izvrsne») uopšte nije trebalo organizovati. Na osnovu svih saznanja izgledno je da će se na kraju pokazati da je preko 95% ovog novca potrošeno uzalud i da za to niko neće odgovarati. Najgore od svega je to što je ogroman novac dat u ruke pogrešnim ljudima i mnogim slabim (lošim) naučnicima što veoma destimulišuće deluje na vredne i časne naučne radnike.
Na stranu činjenica da nijedna država, u bližoj i daljoj okolini Srbije (a ni bilo gde u svetu), do sada nije dizala kredite za nauku. Jedini način da se ovom zlu kod nas stane na put je da se zakonom zabrani podizanje bilo kakvih kredita za unapređenje nauke i inovacija. Isto tako trebalo bi po hitnom postupku ukinuti Fond za nauku, koji je dosadašnjim radom pokazao svoju štetnost za nauku i naučni rad u Srbiji. Do sada nadležni organi nisu reagovali.
O ovom velikom i do sada nezabeleženom skandalu u srpskoj nauci, kome je kumovao Vladimir Popović, doskorašnji državni sekretar u Ministarstvu nauke, sa elementima kršenja zakona i mnogim kriminalnim postupcima, prikupio sam glavnu dokumentaciju i pre nekoliko meseci napisao knjigu «PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU» u kojoj sam detaljno obradio i opisao nepravilnosti i mnoge propuste, mane i greške u 47 (od ukupno 59) projekata koji su odabrani za finansiranje.
U ovom tekstu (u dva dela) izneću podatke, informacije i ocene, analize i komentare na odabranih 15-tak projekata zbog kojih bi trebalo da se zgrozei pobune svi mladi naučnici, koji se ozbiljno bave naukom u Srbiji, (a i drugi intelektualci i sav običan svet).A zbog načina na koji su kako i kome dodelili silne milione -kompletno rukovodstvo Fonda za nauku bi trebalo razjuriti. Ni krivična istraga, pri ovakvom radu, ne bi smela da izostane.
Srećne kuvarice i kuvari iz Novoga Sada
Dobili su ukupno 339.093,66 evra
Daleko najveća bestidnost je dodeljivanje projekta, vrednog 163.694,35 evra, u okviru PROMIS konkursa za mlade talentovane početnike, Aleksandri Mišan, (46 godina) starom naučnom savetniku „Naučnog instituta za prehrambene tehnogije“ iz Novog Sada. Važno je napomenuti, da u Naučnom savetu Fonda za nauku sedi bivši oficir, sada prestareli viši naučni saradnik, Nebojša Ilić (58)[2], koji je iz iste institucije iz koje je i sredovečna Aleksandra Mišan. Ni po kojim kriterijuma (sem ovakvih i sličnih klanovskih veza) ona nije mogla da osvoji sredstva na ovom PROMIS konkursu: Niti je mlada, niti perspektivna, niti u ranoj fazi karijere…
Pored Aleksandre Mišan projekat u iznosu od oko 175. 000 evra je dobio i sredovečni Miroslav Hadnađev (41 godina ) zaposlen u istom Institutu. Štaviše, svi oni pripadaju istom centru tog Instituta: Istraživačkom centru za tehnologiju biljnih prehrambenih proizvoda. Sve troje ovih “višegodišnjih držalaca naučnih projekata” su po zvaničnim pokazateljima ispodprosečni naučnici, a pomenuta dva dobitnika-rukovodioca ni po kom parametru nisu zaslužili da dobiju tako ‘prebogate’ projekte (vidi str. 139-148 knjige F. Vukalovića). Tajna njihovog uspeha je izgleda u «pravilnoj» umreženosti (Hadnađev se dobro slagao i koautorovao sa pomoćnicima ministara Viktorom Nedovićem i Brankom Bugarskim). A verovatno i u političkom angažmanu Aleksandre Mišan u “spontanom” pokretu “Jedan od pet miliona”. Aleksandra nije samo šetala sa ovim “opozicionarima”, ona pokazuje se, jako voli daleka i egzotična putovanja.
Zrele “Zvezde naše hrane”: bračni par
Miroslav Hadnađev i Tamara Dapčević Hadnađev
Imajući to u vidu, Mišankini “fanovi” iz srpskog Fonda za nauku,i Ministarstva, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Nebojša Ilić, član Naučnog saveta Fonda, su se hrabro i nesebično izborili da joj, dva meseca po dobijanju Promis projekta, , dodele i vaučer za Australiju u okviru “Programa saradnje srpske nauke s dijasporom”. Za ovaj program piše da je usmeren “na uspostavljanje naučne saradnje, razmenu znanja, zajednički rad na projektima, radovima, istraživanjima i patentima i na planiranje i širenje mreže saradnje između istraživača iz Srbije i naučnika iz dijaspore”.
Čak dve sredovečne gospođe iz Novoga Sada A. Mišan 46 i Jelica Simeunović, 44 godine (prof. sa Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerzieta u Novom Sadu) su dobile“vaučere za razmenu znanja-projekte”, koji će im omogućiti da idu na dalek put (putovanje iz snova) kod istog čoveka (prof. Miloša Tanurdžića) u Brisbejn u Australiji. Trajanje projekata je do godinu dana, a maksimalni iznos pojedinačnih projekata je u vrednosti do 10.000,00 evra. Čime li su ovo zaslužile?
Zbog potpunosti da još samo napomenemo da je Miroslav Hadnađev, u sve razširenijem nepotističkom maniru bez skrupula i opušteno, na ovaj projekat smestio i svoju suprugu Tamaru Dapčević Hadnađev (40 godina), iz istog Instituta. Imaće ovi «mladunci» dovoljno dodatnog novca da maksimalno ‘ugoje’ svoje mesečne plate dve godine!
«Naši» komandanti: general akademik Miodrag Čolić
Ovo što ću sada izložiti tiče se vojnog lica, koje ima čin generala Vojske Republike Srbije i akademijski dodatak koji sleduje redovnim članovima Srpske Akademije nauka, po imenu Miodrag Čolić. Po zvanjima i naučnoj biografiji većina bi se kladila da se radi o pravoj moralnoj i stručnoj gromadi. A meni se čini da njegov postupak, koji ću dalje opisati, zaslužuje ne manju osudu od postupanja ‘mlade naučne babe’ Aleksandre Mišan, prilikom konkurisanja za putovanje u Australiju.
General i akademik Miodrag Čolić je aktuelni član Naučnog saveta Fonda za nauku, redovni član Odeljenja medicinskih nauka SANU, nekadašnji Načelnik Instituta za medicinska istraživanja VMA i nekadašnji član Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj Republike Srbije. Akademik Čolić je progurao PROMIS projekat Sergeju Tomiću, 36 godina, svom ne baš mladom i «izuzetnom» đaku iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) sa kojim, prema Web of Science, potpisuje četrdeset (40) zajedničkih, većinom ‘kolhoz’, radova!
Na nekim od tih radova se na spisku koautora pojavljuju ljudi s Tehnološko metalurškog fakulteta (TMF) i među njima sadašnji dekan tog fakulteta Petar Uskoković koji, zajedno sa bivšim dekanom istog fakulteta (i sadašnjom rektorkom Ivankom Popović), grudima brani i svim silama sabotira sve pokušaje da se protiv Đorđa Janaćkovića pokrene punopravni postupak zbog dobro argumentovanih optužbi za neetičko ponašanje, pred Etičkim odborom Beogradskog Univerziteta[3]. Đorđe Janaćković je bivši dekan TMF i član Naučnog saveta Fonda za nauku koji odlučuje o svim projektima Fonda.
Ovih dana je do mene konačno dospeo i deo “supertajnog materijala” na kome su pobrojani svi učesnici dobitnih PROMIS projekata. Poslednje, počasno mesto na listi “mladih” učesnika projekta Sergeja Tomića: “NOVI IMUNOTERAPEUTSKI PRISTUPI ZA AUTOIMUNE BOLESTI KORIŠĆENJEM IMUNIH ĆELIJA MIELOIDSKOG SOJA POBUĐENIH NANOMATERIJALIMA”, krasi ime dugogodišnjeg ‘sinekurca’ Miodraga Čolića, generala.
Miodrag Čolić ima 67 godina i trebalo bi da je već uplovio u mirne penzionerske vode. Penzija mu sigurno nije mala, da ne pominjemo obilni akademijski dodatak i sinekuru u Fondu za nauku. Ne mogaše ovaj akademik da ne zgrabi “još čašicu rakije” od ovih kreditnih para namenjenih mladima.
Đe će ti duša, đenerale srpski? Pročitaj đenerale (na 75. strani moje knjige) ono što o bitangama piše, pravi srpski akademik Milovan Danojlić i još uvek vojnik na srpskom etičkom frontu (u koji su se duboko uklinile zapadne đavolje falange) . Kad pročitaš i razmisliš, još nije kasno da to plaćeno mesto prepustiš nekom mlađem iz Instituta za primenu nuklearne energije (na primer, nekom ko porodicu izdržava).
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Bitange zaboravile na obzir i stid
«Tako se u igri zamenjivanja istine i laži, u dugom procesu odustajanja od svih vrednosti i izvesnosti, stvorio jedan tip primitivnog nihiliste, kome ništa pod kapom nebeskom nije sveto, i koji ni sebe više ne uzima ozbiljno. On je okrenuo leđa svakom višem zakonu i redu, zaboravio obzir i stid, i radostan u svojoj izopačenosti, ponajviše izaziva neku čudnu nelagodu. Čini mi se da mu najbolje pristoji naziv bitange.
Ta reč kod nas nema preteško značenje, a pokriva i jednu vrstu moralne zapuštenosti i podivljalosti. Do juče ono i onako, danas ovo i ovako, a šta će i s kim sutra, videće već. Uvek na površini kako dolikuje peni. Nema veze i nema problema, lako ćemo i nije važno. Tako je kako je, i kako jeste, tako treba da bude.
Jer je društvo, bez sumnje, zagađeno svo
Njemu je čisto i svetlo jedino dno,
Dok najjači otrov i najgora štroka
Na nj padaju odozgo, s visoka…
Opomenuo nas je svojevremeno de Nerval…
Odlomak iz knjige M. Danojlića »Teško je buđenje»
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Nije ovde kraj priče o Miodragu Čoliću. Neko površniji, od pisca ovih redova, bi verovatno propustio da primeti da je na spisku saradnika pomenutog projekta i Dušica Stojanović (duboko zagazila u šestu deceniju života), takođe naučna veteranka, sa Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu.
Proverom se lako može ustanoviti da Dušica ima koatorske radove, kako sa Đorđem Janaćkovićem (desetak na broju), tako i sa dekanom Petrom Uskokovićem (čak 41 rad na Web of Scince). Zar iko može posumnjati da Janaćković (član Naučnog saveta Fonda) nije svim silama podržavao Sergeja Tomića, a da Čolić (član Naučnog saveta Fonda) to isto nije radio kad su u pitanju bili Janaćkovićevi favoriti?
Pa Đorđe Janaćković i Miodrag Čolić su stari, u mnogim “naučnim bitkama” prekaljeni, borci i koautori. Evo jednog od njihovih zajedničkih kolhoznih radova koje potpisuje ‘desetina’ dobro udruženih i čvrsto povezanih kolhoznika, među kojima je čak i jedan Letonac.[4]
Bivši dekani Tehnološko Metalurškog fakulteta: prof. dr Ivanka Popović i prof. dr Đorđe Janaćković su u velikim dilovima sa isprepletanim interesima
………………………………..
dr Filip Rake Vukajlović
naučni savetnik Instituta “Vinča” u penziji
Izvor: Između Sna i Jave
[1] Ovo je novac izdvojen iz kredita podignutog kod Svetske banke 2019. godine, s ciljem da se podrži rad Fonda za nauku, u iznosu od 48 miliona dolara, a zakonom o Fondu je predviđeno da se sredstva obezbeđuju samo iz budžeta i donatorskih izvora ( podvukao autor) .
[2]Ovaj “Istraživački centar”, jedan od dva dela Naučnog instituta za prehrambene tehnologije, ima: 11 naučnih savetnika, 6 viših naučnih saradnika, 19 naučnih saradnika, 5 istraživača i 7 istraživača pripravnika. Četrdeset osam (48) za tehnologije biljnih prehrambenih proizvoda. Da li su svi oni na budžetu? Viši naučni saradnik Nebojša Ilić, pomoćnik direktora svog instituta za međunarodnu saradnju; Obrazovanje: Diplomirani inženjer tehnologije, Tehnička vojna akademija, Zagreb,1985; Magistratura, Prirodoslovno-matematički fakultet, Zagreb, 1991; Doktorat, Univerzitet Merilenda, SAD, 2000.
[3]Optužbe su za plagijat, mada se u knjizi: PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU, na strani 277 citiraju još ozbiljniji prekršaji u vezi sa Janaćkovićem, njegovom mamom i jednim inovacionim projektom (tada vrednim 40 hiljada evra, koji mu je, pored ostalih, overila i Ivanka Popović 2010. godine, tada dekan TMF).
[4]The effect of grain size on the biocompatibility, cell-materials interface, and mechanical properties of microwave-sintered bioceramics; By:Veljovic, D (Veljovic, Djordje)[ 1 ] ; Colic, M(Colic, Miodrag)[2 ] ; Kojic, V (Kojic, Vesna)[ 3 ] ; Bogdanovic, G (Bogdanovic, Gordana)[ 3 ] ; Kojic, Z (Kojic, Zvezdana)[ 4 ] ; Banjac, A (Banjac, Andrijana)[ 5 ] ; Palcevskis, E(Palcevskis, Eriks)[ 6 ] ; Petrovic, R (Petrovic, Rada)[ 1 ] ; Janackovic, D (Janackovic, Djordje)[ 1 ] ; View Web of Science Researcher ID and ORCID; JOURNAL OF BIOMEDICAL MATERIALS RESEARCH PART A ; Volume: 100A , Issue: 11,Pages: 3059-3070,DOI:10.1002/jbm.a.34225, Published: NOV 2012
