Poslednju štafetu mladosti Josip Broz Tito primio je 1979. godine na stadionu JNA iz ruku Sanije Hiseni, napredne omladinke sa Kosmeta. Šok druže Tito, rekla je i nastavila na albanskom koji je i tada zvučao zlokobno. Čak 35 godina kasnije na istom stadionu, na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije, umesto štafete stigao je dron sa zastavom velike Albanije.
Poruku šta misli o suverenu Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj politici saopštio je nekadašnji premijerov omladinac direktno u kamere RTS – živopisnom rečenicom – Vučiću pederu! Kasnije je ceo stadion skandirao to isto sa još živopisnijim i psovkama obogaćenijim sloganima.
Šok za javnost, šok za premijera. Utakmica je prekinuta. Šta se zapravo dogodilo. Kako se bezbedonosni i medijski sistem raspao u samo jednom minutu? Pojava drona koji nešto nosi (kasnije utvrđeno da je zastava velike Albanije) posmatrana je kao da se Marsovci iskrcavaju na Zemlju. Reagovanje publike ukazivalo je da je reč o ozbiljnoj provokaciji, i umesto da obezbeđenje učini nešto, prepušteno je srpskim fudbalskim reprezentativcima da jure zastavu ne bi li je nekako oborili.
Albanski igrači reaguju, dolazi do incidenta, a onda kao na nekoj seoskoj utakmici upadaju navijači koji kreću da jure i biju albanske igrače. Nedostajalo je samo da se pojavi lokalni traktorista i preore igralište u znak protesta što se, inače, već dešavalo na nekim nižerazrednim utakmicama u Srbiji, ali na međunarodnoj i to visokog rizika i ovo je previše. Uz sve to u direktan prenos, u dva navrata, upada navijač sa već pomenutom porukom premijeru.
Sam premijer kaže da je blagovremeno upozorio predstavnike EU da će doći do provokacija ali možda je trebalo o tome i da obavesti doktora Nebojšu Stefanovića, ministra policije, koji ni nekoliko dana kasnije, ne shvata da je on jedan od najodgovornijih za skandal koji se odigrao na stadionu JNA. No, njemu se izgleda stalno gleda kroz prste jer je svoje obrazovanje (kažu regularno) sticao na Megatrendu. Da nije, odavno bi već dao ostavku ili bi ga onaj koji ga je tu doveo – smenio. Naravno, to se neće dogoditi.
Krivi će biti svi drugi samo ne oni koji su najodgovorniji, počev od premijera koji je čitavu svoju političku karijeru izgradio na mržnji i nasilju prema svima koji drugačije misle, ili su pak, druge vere ili nacije, nastojeći da Parlament jedne države postane vašarska šatra. Shvatio je da sa tom politikom nikad neće doći na vlast, pa je preko noći postao Evropejac. Ali to istinski nikad nije pomirio u svojoj glavi, a kako to tek da učine njegovi glasači i oni koji su navikli da ruše, tuku pedere, upadaju na stadione i prekidaju utakmice, skandiraju “ubij, zakolji da Šiptar ne postoji” ili “nož, žica Srebrenica”…
To su ljudi koji su odgajani na najradikalnijoj ideologiji sadašnjih upravljača našim sudbinama, koja se, nažalost, ne može nikakvim evropskim čarobnim štapićem preko noći promeniti. Sada se to Vučiću vraća kao bumerang. Kad gušite medijske i sve druge slobode, pišete autorske tekstove u najprizemnijem tabloidu, ne dozvoljavate da javnost zna da li ste oženjeni ili razvedeni, činite sve da se ne čuje ni jedna kritička misao, utičete da se ukidaju emisije poput Utiska nedelje, dozvoljavate da se degradiraju ljudi koji s pravom ukazuju da vlast ne ide u dobrom pravcu, onda umesto drugačijeg mišljenja i korisnih rasprava i kritika, dobijete onu transparentnu poruku u direktnom programu.
Evropska Srbija na brutalnu provokaciju Albanaca trebalo je da odgovori sa tri gola u njihovoj mreži. Njima nek ostane zastava velike Albanije, a nama velika tri boda uz najavu da ćemo im u Tirani pred njihovim navijačima uzeti još tri i da naše utakmice mogu samo da gledaju na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Da ih ponizimo fudbalski i na političku provokaciju odgovorimo sportski. Ali, to ne biva sa timom u kojem je najistureniji igrač Danko Lazović, ili sa FSS čiji je prvi čovek nesmenjivi Tole Karadžić. Onda imate ono što smo gledali pomenute večeri. Nasilje i primitivizam u slici i reči. Zarad jednog evropskog plusića zbog parade ponosa, dođe jedan ozbiljan minus zbog loše organizacije fudbalske utakmice. Uslediće i drugi. Jer već poniženom i obespravljenom narodu teško je objasniti zašto nam odjednom toliko smetaju šalovi UČK, a ne smeta što sa Hašimom Tačijem tvorcem i vođom te organizacije redovno sarađujemo i potpisujemo sve što se od nas traži.
Uefa će kaznama odrediti sudbinu našeg fudbalskog tima. Ono što se dogodilo pomenute večeri, u vremenu pred nama, odrediće sudbinu aktuelnog premijera i dužinu njegove vlasti, kao što je događaj na Čukur česmi odredio sudbinu Turaka u Srbiji.
Ili što bi rekao dr Nele Karajlić “ko igra za raju i zanemaruje taktiku završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku!”
Srđan Škoro
