Nije nikakvo iznenađenje ako u „Utisku nedlje“, potpredsednik skoro odumrle Demokratske stranke Stefanović izjavi da je „Vučićevo saopštenje“ o smenama u policiji „šokantno“. Ili da čovek, koji je neposredno zamenio ubijenog premijera dr Đinđića, u istoj emisiji uporno ponavlja da je on „saopštavao, kao tadašnji premijer, ko je uhapšen“,a „Vučić – ko će biti uhapšen“. Osnovavši novu stranku, Živković je zaboravio na svoj DS i sada, sa još jednim iz te stranke, sedi u poslaničkim klupama, kao nečiji „prikačeni vagon uz glavnu kompoziciju“!
To je prva Srbija. Srbija slabašne opozicije. Opozicije koja kritikuju sve i svašta. A kada se zaboravi – i samu sebe.
Ipak, pravi šok je te iste večeri izazvala jedna druga emisija. Gledaoce je u nedelju manje šokriralo pojavljivanje Bratislava Dikovića, u generalskoj uniformi sa mnoštvom ordena, od tvrdnje voditelja da oni nisu imali gde da provere sve o čemu su pisali, jer su vesti dobijali iz samog vrha?! Nije baš bio jasan na koji vrh misli.
Bratislav Diković je ne samo pre smene, već i pre neki dan, bio na udarnim stranicama o aferama, uz „proverene trvrdnje“ da ima bar pet telohranitelja i nekoliko automobila?!
A čovek, mirno, bez trunke uzbuđenja je objasnio da je smenjen mimo zakona, da se nalazio pod „opservacijom“ svojih kolega“, opet mimo „pravila službe“ i da on, zapravo, i nije smenjen, već unapređen. A prilikom smene direktor policije je rekao: “Ovo je nešto što se nikad ne sme ponoviti. Nijedan pojedinac ne sme biti iznad sistema i države, niko ne može sebi dozvoliti da funkcioniše izvan sistema direkcije policije ako je u tom sistemu“.
Međutim,onog trenutka kada je autor „Teške reči“, tvrdio da nije imao gde da proveri o „tabloidnoj aferi sa žandarmerijom“, Diković je pao u drugi plan. Svakom normalnom gledaocu ili čitaocu je tog trenutka pala na um suluda misao – a zašto Diković nije doveden u redakciju i nije mu data prilika da kaže „svoju istinu“, kao što je to sinoć učinjeno na TV ekranu.
Dakle, to je druga Srbija. Srbija tabloida i Srbija dela medija poslušnika, koji se više ne drže prastarog pravila da se čuje i „druga strana“?!
I najzad, posle tvrdnje premijera da niko ne sme ni da spomene ime najvećeg narko-dilera u Beogradu, ali i izjave ministra policije da se o svima zna gde su i kuda se kreću, osvanuli su naslovi da je Kosmajac, taj narko- diler, prebegao, ne u neku zabitu afričku ili azijsku zemlju, već u Crnu Goru, navodeći čak i sat i minut, i granični prelaz gde autom i pratiocem izišao iz Srbije?!.
E, to je treća Srbija. Srbija koja je pod „opservacijom“ maltene svih stranih službi bezbednosti, sa stranim savetnicima u valjda svakom iole važnom ministarstvu, i u kojoj ambasadori nekoliko zemalja imaju ugledniji i veći prostor od bilo kakvog nagovešataja reformi, koje bi trebalo da nas izvuku iz sadašnje odista teške situacije.
Ulude su tvrdnje da su mediji pod pritiskom. Prava tema je – obezbediti da sistem deluje i da je istina jedino merilo i nezavisnog novinarstva i medijske poslušnosti. Diković je uzoran primer, ukoliko i on sutra ne bude smenjen.
Neki bi nabrojali i četvrtu Srbiju, jer bivši predsednik države Boris Tadić sada ubeđuje javnost da on nije suvereno vladao Srbijom, prebacujući krivicu na nekadašnjeg ministra policije Ivicu Dačića. Ali se taj „kalem“ ne prima u Srbiji. Od kada je Srbije – kum kumu je odrubljivao glavu, a najvoljeniji partneri su postojali krvni neprijatelji čim bi sišli sa vlasti.
Dakle, to se jednostavno ne broji, kao što svi počinjemo da zaboravljamo na upozorenja brojnih ekonomista sa početka ovog veka da će upravo ove godine koje sada preživljavamo, i bez katastrofalnih poplava, biit najteže, jer olako zaduživanje sada stiže na naplatu.
i na kraju je taj Diković otišao da glasa u Crnu Goru.A šta je on baš tamo tražio za vreme glasanja,da nije bio u kontroli izbora.inače treba čuti i drugu stranu i to uvek,al gde on bi kada su bili drugi u pitanju.more bagra je bagra.Jel no njega nazivaše drugi legija,tako se pričalo po Nišu.
Opozicija je u obavezi da kritikuje loša rešenja vlasti!Novinari,ili oni koji se bave tim poslom treba neprestano da ukazuju na zloupotrebe,korupciju,kriminal i da vlast non-stop kontrolišu.Svi oni koji predstavljaju Srbiju moraju polagati račune narodu.Spinovanje javnog mjenja sa navodnim ili stvarnim aferama bez konkretnih dokaza je zabava za dokone.Sunovrat ekonomije u kombinaciji sa nestručnim kadrom uništava i nadu za oporavak i opstanak.