Srbija u totalitarnom sistemu

0
2159

totalitarizamSloboda izražavanja, nezavisni mediji ne postoje. Postoje pretnje, zastrašivanja, ucene, hapšenja koje su deo naše svakodnevne realnosti. Razlog je jasan, režim ne dozvoljava da se govori ili piše o istini, jer njima to ne odgovara. Takvo postupanje je nedopustivo u 21. veku. Narušavaju nam osnovno ljudsko pravo.

Najviši sloj u organizaciji totalitarnih pokreta je onaj uski krug oko Vođe.

Današnja atmosfera u Srbiji je jako teška. Ekonomska recesija je uzela danak, narod sve lošije živi, tako da je sasvim jasno da je to dovodi do sve većeg neraspoloženja prema režimu, ali i činjenica da je ovo najgori režim u istoriji Srbije. Mislim da je i sam režim svestan da mu dolazi kraj. To i jeste glavni razlog nervoze režima.

Poznato je da nijedan režim nije savršen pa čak ni demokratija koja se u ovom trenutku smatra za najbolji. U istoriji svake države smenjuju se periodi prosperiteta, mira, stabilnosti i period neizvesnosti, haosa i rasula. U toku ovog drugog perioda dolazi do promene sistema vlasti iz demokratskog u totalitarni ili neki drugi nedemokratski. Totalitarizam je prirodan deo jednog ciklusa smenjivanja vlasti i sisitema u jednoj državi. Danas nema naroda koji trenutno živi u demokratskom društvu, a da predhodno nije živeo u nekom nedemokratskom. Demokratija ne bi bila to što jeste da nije totalitarnih, autokratskih, i drugih nedemokratskih sistema. Najbolji primer za to predstavlja Nemačka koja je iz demkoratije prešla u totalitarizam 1933. kada je Hitler pobedio na izborima. Totalitaran režim je bio svrgnut 1945. nakon poraza Nemačke u ratu, ali se istočni deo zemlje koji je bio pod Sovjetskom okupacijom našao pod totalitarnom vlašću koja je bila zbačena tek nakon ujedinjenja i slobodnih izbora 1990. godine. Totalitarizam se definiše kao moderni oblik despotizma koji uz pomoć terora teži da uspostavi apsolutnu vlast na svim područijima ličnog i društvenog života svakog pojedinca. Upravo na teroru, totalitarne države su temeljile svoju vlast i pomoću njega vladajuću ideologiju pretvarale u stvarnost. Totalitarizam je često bio zamenjivan tiranijom. Tiranija nema zakone već vlada samovolja jednog čoveka (tiranina) dok u totalitarnom sistemu vlada teror umesto zakona i ustava koji su usvojeni.

Da Vas podsetimo:  Neizvesni savezi - Srpska opozicija nakon izbora

Svaki totalitarni režim poseduje:

Službenu ideologiju koja obuhvata sve aspekte čovekovog života i kojoj se priklanja svako ko u tom društvu živi. Poznat je podatak da je u Nacističkoj Nemačkoj čak devedeset procenata stanovništva podržavala tu ideologiju;

Jednu hijerarhijski organizovanu vladajuću partiju (jedna partija ima monopol nad ostalim partijama) kojom upravlja jedan čovek (diktator). Vladajuća partija je propagirala ideologiju koju su svi sledili i slepo je se držali, tako da ideologija postaje državna istina;

Sistem policijske kontrole koju u interesu partijskih vođa podržava ali i nadzire vladajuću partiju, a vrši represiju pored iskaznih neprijatelja i na potpuno proizvoljne subjekte; Svaka subjektivna greška pojedinca je i ideološka greška koja se politizuje da bi dala prostor za delovanje terora. To znači da je svako neslaganje sa propagiranom ideologijom biće najstožije kažnjeno.

Centralna kontrola nad celim privrednim životom. Država diktira propast privrednih grana, a tržište nije bilo regulisano ponudom i potražnjom već od strane države;

Država ima kontrolu nad svim sredstvima komunikacija: radiom, televizijom i štampom. Zarad uspostavljanja totalitarnog režima pored terora presudna je i propaganda. Smatra se da masu treba osvajati tim putem.

Propaganda i organizacija više nisu dovoljne da bi vlast mogla nesmetano da tvrdi da je nemoguće zapravo moguće, da je neverovatno u stvari istinito, da neka sumanuta logika postoji. Svaka informacija koja procuri sa druge, netotalitarne strane, za totalitarnu dominaciju predstavlja veću opasnost nego što je neprijateljska propaganda to bila za totalitarni pokret. Borba za totalnu dominaciju nad stanovništvom države, eliminisanje svake netotalitarne stvarnosti, svojstveno je svim totalitarnim režimima. Ako ne teže vladavini nad svim građanima kao konačnom cilju, sasvim je verovatno da će izgubiti i ono moći sto su već prigrabili.

Da Vas podsetimo:  Napali vladiku što renovira dvor, a smeta im i Stefan Nemanja

Totalitarizam na vlasti koristi kompletan državni aparat za ostvarenje svojih dugoročnih ciljeva, pokazujući da je sve moguće i da mogu da rade šta oni žele i kada žele.

Totalitarni režim je masovna organizacija atomizovanih, izolovanih pojedinaca. Od ostalih partija i pokreta razlikuju se po tome što zahtevaju totalnu, neograničenu, bezuslovnu i nepokolebljivu lojalnost svakog pojedinačnog člana. Ovaj zahtev vođe totalitarnih pokreta postavljaju i pre no što dođu na vlast i organizuju se po totalitarnim principima, a potkrepljuju ga tvrdnjom da će njihovi rezultati biti najbolji i po prvi put u istoriji.

Tamo, pak, gde totalitarnoj vlasti nije prethodio totalitaran pokret, taj pokret valja organizovati naknadno, a uslovi za njegovo jačanje moraju se stvoriti veštačkim putem, kako bi totalna lojalnost – psihološki osnov totalne dominacije – uopšte bila moguća. Takva lojalnost može da se očekuje samo od potpuno izolovanog pojedinca koji, budući bez ikakvih društvenih spona, bez porodice, prijatelja, drugova, pa čak i pukih poznanika, osećaj da za njega ipak ima mesta „pod suncem“ izvodi iz pripadnosti pokretu, iz članstva u partiji.

Danijela Ružičić

http://danijelaruzicic.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime