Srpsko sokolsko društvo “Dušan Silni” u Dubrovniku (2)

0
2150

dusan silniNa skupštini Župe u Dubrovniku 8. marta 1914. izabrana je nova uprava. Izabrani su : starješina Mirko Komnenović; podstarješina Dr. Mato Gracić; tajnik Jovo Sekulović; blagajnik Petar Tošić; vođa Leso Kurtović i od svakog sokolskog društva po jedan član uprave. Odbornici : dr. Frano Kulišić, David Ljubiša, Dušan Suđić, Božo Milinović, Aleksandar Vidojević, Andro Balabušić, Dušan Crnogorčević, dr. Veselin Mrđen, dr. Miloš Martić, Antun Krekić. Za nadzornike Župe izabrani su : za Boku Kotorsku Bogomil Jovović, a za Gornju Dalmaciju Veljko Pokrajac. (29). Svoj poslednji slet Župa je održala na Dalmatinskom Kosovu kod crkve Lazarice, kraj Knina na Vidovdan 1914. Dušanovci su zajedno sa Srpskim sokolima iz Boke Kotorske korporativno otputovali 27. juna 1914. Velika masa naroda, koja se svake godine okupljala na Vidovdan, dočekala je sokole na stanici i toplo ih pozdravila. Na zajedničkom ručku kod crkve održani su patriotski govori. Po podne održana je javna vežba članstva, članica i podmlatka župe. U listu “Srpska Zora” o sletu : „Hiljadama naroda s krajine Kninske, Vrličke od Kistanja, Zadra Benkovca, Drniša iz Spljeta i Kaštela Šibenika, Skradina Obrovca, Sinja, Imotskoga iz Boke i Dubrovnika sa krajine Bosanske i iz Like okupiše se oko bratskih sokolskih četa i pomoliše se Bogu za izginulu braću hrabre kosovske Osvetnike. Na parastosu je skladno pjevalo pjevačko društvo „Srbadija“ iz Šibenika. Iza parastosa izvodili su sa uspjehom vježbe srpski i hrvatski sokoli uz pratnju Spljetske muzike.” (30) Na Sletu je Grga Anđelinović održao govor podeljen u 4 dela a svaki se završavao refrenom „Ne kličem zdravo ni meni ni vama, već onim junacima koji će skoro ginuti za narodno ujedinjenje“. Pri polasku žandarmerija je zabranila sve manifestacije i svirku muzike ne saopštivši nikome šta se u Sarajevu dogodilo. Na stanici Perković čulo se među sokolima “ubiše Ferdinanda”. Na Vidovdan 28. juna 1914. srpski sokoli iz Boke Kotorske organizovali su izlet u Budvu, gde su priredili javnu vežbu. Sem sokola iz Boke Kotorske na javnoj vežbi učestvovali su predstavnici dubrovačkog „Dušana Silnog”. Vežba se nije završila zbog glasa o ubistvu Ferdinanda. Sokoli su se mirno povukli. (31)

U borbi za Oslobođenje

U Dubrovniku je crna slutnja obuzimala građane koji su gledali policajce, žandare i finansijske stražare u neprestanom šaputanju sa nekim propalim licima. Bijaše jasno da su ih podsticali na nerede. Rasturiše u novine, pa i u službenu „Smotru dalmatinsku”, „da je u Dubrovniku takovo ogorčenje, da preti pogibelj nemira.” Vlast je 4 jula 1914. zakazala zadušnice za Franca Ferdinanda. Posebnim pozivom bila su pozvana sva mesna društva da sudeluju u zadušnicama u crkvi. Upravu „Dušana Silnog” pozvalo je poglavarstvo da sudeluje korporativno u odorama na zadušnicama. Uprava „Dušana Silnog” i Hrvatski soko zaključili su da učestvuju u zadušnicama sa po dva člana i bez odore. Sve državne, pokrajinske i mesne vlasti prisustvovale su zadušnicama. Iza zadušnica svi su bili ubeđeni da se nešto sprema. Najpre su počeli da se okupljaju pred opštinom seoski strelci, koje je organizovao austrijski kapetan Matičević. Njima su se bili pridružili oko 50 ljudi, u Dubrovniku nepoznatih. Bili su prljavi, odrpani a dobrim delom i pijani. Njima je održao govor Matičević, koji je završio : „Braćo, jesmo li složni ? “. Odgovorili su : „Jesmo, jesmo!”. Posle mise rulja je tražila da se skine srpska zastava sa opštine. Navalili su na vrata opštine da prodru u nju. Nijesu uspeli. Vrata bijahu jača od njih. Načelnik dr. Melko Čingrija nije hteo da pristane, pa je poklisaru upravne vlasti koja je podupirala rulju odgovorio da se sili ne može protiviti, ali da on zastavu ne skida. Po nalogu Renkina zastava je skinuta od raspaljene rulje. Gradonačelnik Melko Čingrija uzalud je tražio pomoć žandarmerije. Krenuvši u povorci, navali li su na srpske ustanove : Srpsku štampariju, „Dubrovačko Radničko društvo”, Srpsko Pjevačko društvo „Sloga”, Srpsku osnovnu školu, Maticu Srpsku, Srpsku Muziku, Srpsku štionicu i uredništvo „Dubrovnika”. Razbili su prozore kamenjem, otrgnuli su sa prozora društvene zastave, uništili pokučstvo u Srpskoj školi i u društvu „Sloga”. Rulja je posle toga napala Dom Dušana Silnog u Pilama. U „Spomenici 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku” istaknuto je : „Uz put skinuše nekoliko tabli sa dućana, napisanih ćirilicom. Ova rulja plaćenih bezkučnika i odrlija svom žestinom navali kamenjem na zgradu „Dušana Silnog”. Kada su se uverili da iz zgrade „Dušana Silnog” ne pucaju bombe, kako se u gradu pričalo, razbili su vrata. Frankovci su opustošili Dom Dušana Silnog, potopili društveni čamac, skinuli natpis Dušan Silni sa Doma, uništili nameštaj, slike, biblioteku i gimnastičke sprave bacili u more. Rulja je dva puta puštošila zgradu „Dušana Silnog”. Niko nije sprečavao rulju na tom njenom vandalskom pohodu. Pero Čingrija je obilazio grad i gledao zadovoljni podsmjeh ljudi čija je dužnost bila da slične postupke spreče. Istog dana kad je izvršen napad na zgradu „Dušana Silnog” detektivi su izvršili pretrese u stanu i radnji trgovca Miće Milišića. Njegovog sina Vojislava odveli su u poglavarstvo i saslušali, jer mu je bila nađen rubac sa srpskom trobojkom i grbom. Izvršen je pretres kod Uroša Jokanovića, člana sokola. (32) Zbog pretresa došlo je nekoliko detektiva, komesara, žandarma i finansa sa strane, osobito iz Zadra u Dubrovnik. Sve su premetačine izvršeno istovremeno. Ništa nisu našli, pa su svi istog dana otputovali natrag. Premetačine su izvršene kod Mata Gracića u Lapadu, u njegovom stanu; Dr. Frana Kulišića u stanu; Đilda Joba u stanu; Jova Tošovića, u stanu, knjižari i magacinima; Antonija Benusi, blagajnika Trgovačke banke, u stanu i kancelariji u stanu i u blagajni; Mite Pušibrka, činovnika „Srpske Zore”, u stanu i u kancelariji „Srpske Zore”; Krista Dominkovića, u stanu i u uredništvu „Dubrovnika”. Vršenje premetačina je izvršeno po zakonu, samo je učinjenja iznimka kod kuće Dominkovića. Pošto Dominković nije bio kod kuće, policija je prisilila staru sluškinju pod pretnjom da će je odvesti u tamnicu, da im otvori. Sa sobom su doveli jednog kovača, koji je otvarao ono što je bilo zaključano.Detektivi su tražili slike kralja Petra, pisma pisana ćirilicom, pa i najmanje uspomene iz Srbije. Dominković je u svom listu broj 22 od 23 jula 1914. komentarisao : „Ako se je mislilo na Kragujevačke bombe, bili bi ih jednako našli i u prisustvu domaćina kao i u njegovoj otsutnosti, a onako isto bi pošli praznih šaka.”. Uoči rata zatvoreno je preko 60 talaca iz Dubrovnika. (33)

Da Vas podsetimo:  SNS nikada nije koristila ničije članove porodice u političkoj borbi

Zabranjen je rad Srpske sokolske župe na Primorju u Herceg Novom i svim srpskim sokolskim društvima u Dalmaciji : Srpskom sokolskom društvu “Dušan Silni” u Dubrovniku, Srpskom sokolu u : Kninu, Kotoru, Bijeloj, Budvi, Đenoviću, Kaštel Lastvi, Risnu, Zadru i Herceg Novom. (34)
Dušan Silni bio je kao i sva nacionalna društva u Dubrovniku raspušten 25. jula 1914. Na dan objave rata nastao je lov na istaknute građane i sokole. Narodna straža sprovodila je uhapšene. Zabranjena je upotreba ćirilice. Delatnost Matice Srpske obustavljena je, a pregaoci zatvoreni. Uhapšeni su i stavljeni vojnoj vlasti “na raspoloženje kao taoci” …Ivo knez Vojnović, Ignjat Job, Vaso Piper, Aleksandar Kurtović, Božo Hope, … . Svi su odvedeni u šibensku tamnicu. Na gradskim zidinama 31. jula 1914. postavljen je oglas o taocima određenim za osiguranje vojničkih transporta, posebno željeznicom. Tamnice su bile pune pa su nove zatvorenike zatvarali u vojne tamnice u Gružu. Mobilisani sokoli bili su proglašeni za “politički sumnjive” i nad njima se vodio strogi nadzor. Policijski agenti preobučeni u “vojne dobrovoljce” pratili su “nepouzdane vojnike”. Uprkos tome prebegli su dušanovci Ljudevit Tajser, Božo Nardeli, Antun Suđa i Antun Korčulanin. Prva trojica prebegla su na italijanskoj fronti, a Antun Korčulanin na srpskom frontu, prešavši sa srpskom vojskom preko Albanije. Posle rata nosio je Albansku spomenicu.

U Cavtatu Niko Vragolov osuđen je 15 meseci tamnice. Taoci su bili Antun Bratić, Pero Zore, Đuro Lonza, Pero Matijašević, Antun Kušelj, … . Uhapšeni su bili Đuro Vragolov, Lele Miljan, Antun Moreti. Internirani su bili Božo Vragolov i Miho Malošević. (35) Slikar Ignjat Job uhapšen je u leto 1914. U zatvoru su taoci među kojima i Vaso Piper morali da mu pomažu zbog duševnih smetnji. Iz zatvora je, zahvaljujući prijatelju porodice, prebačen u duševnu bolnicu u Šibeniku. Njegov brat Cvijeto Job poginuo je kao dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. (36) Vaso Piper rođen je u Kotoru 1892. Zajedno sa porodicom prešao je u Dubrovnik. Bio je istaknuti član Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” i učesnik demonstracija 1913. u Dubrovniku. Zatvoren je 1914. kao taoc u Dubrovniku. Sa ostalim taocima iz Dubrovnika prebačen je u zatvor u Šibeniku. (37)

Srbi sa Primorja su nastojali da prebegnu i kao dobrovoljci stupe u vojske srpskih država. Mnogi nisu uspeli u tome. Milan Srzentić, rodom iz Budve, učio je je u Dubrovniku Nautičku školu. Bio je prednjak Srpskog sokola „Dušan Silni” u Dubrovniku. Prilikom streljanja u hercegnovskoj utvrdi Španjoli 17. septembra 1914. pomorski kapetan Milan Srzentić strgnuo je maramu i sa rukom na srcu doviknuo : „Ovako Srbin umire ! … Živjela Srbija”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu. Član Srpskog Sokola „Dušan Silni” Vaso Milišić spemao se na begstvo prema srpskoj granici, kada su ga izdali neki „drugovi”. Streljan je u 10. aprila 1915. u Ledenicama (Krivošije). Umro je sa poklikom : „Živio Kralj Petar ! Živjela Srbija !”. (38) Niko Kaput, iz Dubrovnika, borio se u odredu Vojislava Tankosića u odbrani Beograda. (39). Pero Goce-Gučetić je kao đak kotorske gimnazije bio izbačen iz svih škola monarhije zbog uvrede ćesara. Preselio se u Beograd i tu svršio gimnaziju. Za vreme balkanskih ratova borio se u redovima crnogorske vojske. U Prvom svetskom ratu zajedno sa Jobom, Midžorom i drugim dobrovoljcima borio se u četi Voje Tankosića. Prelaz preko Albanije uništio mu je zdravlje. Po preporuci Nikole Pašića Gučetić je poslan u Francusku na oporavak. (40)

Da Vas podsetimo:  Velike izborne manipulacije bez posledica

Maksim i Savo Mustur, članovi sokolskog društva u Đenoviću, prebegli su iz austrijske vojske u Srbiju 1914. i stupili u redove dobrovoljaca. (41) Stevan (Đurov) Mustur iz Đenovića je na početku Prvog svetskog rata prebegao u Srbiju i stupio u odred vojvode Vuka (Vojina Popovića). (42)
Mirko Komnenović je odmah po dolasku u Niš, posetio predsednika srpske vlade Nikolu Pašića i ministra Ljubu Jovanovića, sa rečima : „Dolazim kao dobrovoljac, bez rezerve da poslužim Srbiji”. Kao član misije za prikupljanje dobrovoljaca upućen je 24 jula 1915. iz Niša u Rusiju. Radio je u Rusiji među zarobljenicima i prebezima na organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa (43). Sokoli su pre dolaska srpskih oficira organizovali dobrovoljačke jedinice. Dobrovoljci su se uz velike napore posle revolucije u Rusiji prebacili na Solunski front. U članku „Iz minulih dana” objavljenom u listu „Dubrovnik” jedan dobrovoljac opisao je svoj put od Odese preko Murmanska do Solunskog fronta. U članku je istaknuto : „U praskozorje na Vidovdan 1916 godine, zadojen najsvetlijim idealima dugovanja svom narodu i jugoslovenskoj ideji, i ako vodnik puka glasovitog crnožutog šuckora, uspeo sam da sa cijelim vodom vojnika i četiri mitraljeza prebjegnem jednokrvnoj braći, a tim doprinesem od strane Slovinske Atine sjenku koristi pri stvaranju naše toliko željene otadžbine. …Ponosan sam što sam doživio da da budem vojnik Karađorđevića vojske, … ” (44).

Na dan Ujedinjenja, 1 decembra 1918. Bokelj Ljuba Jovanović, član srpske vlade i jedan od starešina Sokola, izjavio je : „Evo dana i časa na koji je mislilo i za koji je radilo, za koji je stradalo i za koji je živelo naše pleme. … Naš je narod današnjim delom doživeo najveći događaj svoje istorije … . .. Sve što smo u prošlosti imali, najbolje i najviše u plemenu našem, radilo je za ovaj veliki čin, koji je danas, evo, svršen“ (45).

Posle oslobođenja 1918. obnovljen je rad sokolskih društava na Primorju. Zbor Srpske sokolske župe na Primorju održan je 29. maja 1919. Kao predstavnik sokola iz Budve bio je prisutan David Ljubiša. (46)

Na Vidovdanskom sokolskom saboru održanom 28. i 29. juna 1919. u Novom Sadu sastali su se predratni sokoli koji su stigli iz streljačkih jaraka, ispod vešala, iz tamnica i kaznionica. Došli su vojnici, dobrovoljci i četnici. U članku “Sokolstvo i Prvi decembar” u „Sokolskom Glasniku” istaknuto je :„Samo onih nije bilo, koje su progutali grobovi, čije su kosti raznele bure i oluje i vukovi. … . Sva braća, koja su se očeličila u naporima i strahotama svetskog požara, visoko su digla barjak slovenskog sokolskog bratstva i na nj se svečano zakleli, izjavivši, da svi … Sokoli u svojoj slobodnoj otadžbini dobrovoljno stupaju u službu svoga naroda i svoje države sa svima telesnim i moralnim snagama”. (47) Na saboru u Novom Sadu svi sokolski savezi ujedinili su se u Sokolski Savez S.H.S. Ljuba Jovanović i Grga Anđelinović predstavljali su Srpsku sokolsku župu na Primorju u organizacionom odboru sabora. (48) U ime Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” iz Dubrovnika na saboru su učestvovali Aleksandar Kurtović, Ivo I. Matić i Vaso Piper. (49)

luka GružDubrovačko društvo Srpski soko „Dušan Silni” održalo je glavnu skupštinu 26. oktobra 1919. na kojoj je zaključeno da se društvo ujedini sa Hrvatskim sokolom. Održana je izvanredna glavna skupšina na kojoj su bile uprave i 217 članova oba društva. Predsedavao je dr. Luko Dražić, starosta Hrvatskog sokola a zapisničar je bio Vaso Piper, vođa dušanovačkog društva. Predsedavajući je saopštio zaključak Hrvatskog sokola, a Vaso Piper izvjestio o jednakom jednoglasnom zaključku Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” sa željom da tadašnja izvanredna skupština postavi temeljni kamen novom sokolskom društvu u Dubrovniku. (50)

Da Vas podsetimo:  Чедомир Антић: Како би Србијом ДАНАС владао кнез Милош Обреновић?

Sokolska društva Srpske sokolske župe na Primorju iz Dubrovnika i Boke Kotorske osnovala su Sokolsku župu Mostar 1920. zajedno sa društvima iz Hercegovine. Župska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28.marta 1920. Na skupštini je bilo 12 društava: Bileća, Čapljina, Dubrovnik, Gacko, Herceg Novi, Konjic, Mostar, Nevesinje, Opuzen, Risan, Stolac i Trebinje. Posle skupštine pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata.(51)

Prva srpska gimnastička društva na Primorju osnovana su 1907, Srpsko gimnastičko društvo „Dušan Silni“ u Dubrovniku i Srpski Soko u Kninu. Osnivanje gimnastičkih društava bio je novi vid zajedničkog rada pregalaca i omladine u borbi za ujedinjenje srpskog naroda. Najaktivnije srpsko gimnastičko društvo bilo je u Dubrovniku. Rad na osnivanju sokolskih društava u Boki bio je spor zbog ne prihvatanja statuta od strane vlasti i apatije stanovništva. Da bi potpomogli osnivanje novih društava dušanovci iz Dubrovnika su priređivali izlete po dubrovačkoj okolini, u Cavtat i Boku Kotorsku. Sa osnivanjem sokolskih društava u Boki Kotorskoj došlo je do osnovanja Srpske sokolske župe na Primorju u Herceg Novom 1912. Nezvanično Župa je sebe smatrala delom Saveza sokolskih društava Dušan Silni u Beogradu. Župa je priredila sletove 1913. u Dubrovniku i na Dalmatinskom Kosovu kraj Knina na Vidovdan 1914. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata rad Župe je zabranjen. Srpsko sokolsko društvo Dušan Silni bilo je kao i sva srpska nacionalna društva u Dubrovniku raspušteno 25. jula 1914. Sokoli su nastojali da prebegnu u Srbiju i Crnu Goru da bi se borili kao dobrovoljci. Po oslobođenju 1918. Župa je obnovila rad.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Srpsko sokolsko društvo “Dušan Silni” u Dubrovniku (1)

_____________________

Napomene:

29. „Soko”, Njujork, Maj 1914, br. 5, God. IV, str. 110; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.38;
30. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.38; „Proslava na Dalmatinskom Kosovu kod Knina”, „Srpska Zora“, 1 (15) jula 1914, br.9, Bokeška štamparija u Kotoru, str. 2;
31. „Soko na Jadranu”, Split, Januar-April 1936, br.1- 4, str. 36 ; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 23, 39;
32. „Demonstracije u Dubrovniku“, „Ilustrovani list, br.29, God. I, 18 srpnja 1914, Zagreb, str. 1; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.39, 40; „Pero Čingrija”, „Rad”, Dubrovnik, 23. jula 1921, br. 86 i 87, str. 2;
33. „Premetačine”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29 jula 1939, br. 30, str. 3,4; ,,Gospara Lamba s Jejevice povrh Dubrovnika Gospođi Mari poslanica”, (4)„Dubrovnik”, Dubrovnik, 8 jula 1939, br. 27, str. 3;
34. Dragan Klarić, „Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, „Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;
35. K. Milutinović, „Matica Srpska u Dubrovniku“, „Jugoslovenski književni leksikon”, Matica Srpska, Novi Sad, 1971, str. 313;„Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 40, 41, 42;
36. Ljubica Miljković, „Ignjat Job”, Beograd, 2013, str. 3, 24;
37. Milan Ž.Živanović, „Dubrovnik u borbi za Ujedinjenje”, Beograd, 1962, str. 279, 285;
38. „Poštujući heroizam i žrtvu pionera naše Slobode”, „Dubrovačka tribuna”, Dubrovnik, 19. septembra 1934, br. 262, str. 1;
39. M.P., „Vojislav Tankosić”,„Dubrovnik”, Kotor –Dubrovnik, 2. novembra 1940, br.43, str.2-3;
40. „Dubrovačke vijesti“, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 5 februara 1938, br. 5, str. 3;
41. „Sokolski glasnik”, Zagreb 1920, br.3, God. II, str.107;
42. Nebojša Rašo, „Srpski soko Prilozi za istoriju Sokolstva”, Knjiga prva, Herceg-Novi, 2011, str. 7;
43. Jovo N. Vlahović, „Član misije srpske vlade u Rusiji”, „Dobrovoljački glasnik“, br.28, God. XVI, Beograd, Decembar 2006, str.202;
44. Milo Cvetić, „Iz minulih dana”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 12 juni 1937, br. 20, str.2-3;
45. „Oko Sokolovo“, Beograd, 1. decembar 1936, br.1, str. 1;
46. Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, „Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;
47. E.L. Gangl, “Sokolstvo i Prvi decembar”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 3;
48. Nebojša Rašo, „Srpski Soko Herceg Novi”, Herceg Novi, 2008, str. 46;
49. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 52;
50. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 53;
51. „Župa Mostar, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1.jula 1929,God.XI, br.13 str.12;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime