Ubeđivanje već ubeđenih i ohrabrivanje dokazano hrabrih…

0
384

Razočarenje zbog neispunjenih očekivanja, utoliko je veće ukoliko su očekivanja veća. Vredno pažnje, pošto se razočarenje kao neugodno psihičko stanje, ispoljava drukčijim ponašanjem! Banalna istina koju su potvrdili i razočarani birači, koji su na vlast doveli naprednjake…

U tom smislu dragoceno je “spuštanje lopte” Dragoljuba Mićunovića. Treba se čuvati nerealnih očekivanja, vlast se ne osvaja ni jednim mitingom ni protestnim šetnjama iz nedelje u nedelju, nego sporo i mukotrpno! U demokratiji, bilo kakva da je… Prihvatajući mitinge i šetnje kao takođe svojstvene demokratiji i vodeći računa o “trenutku”, veliki poznavalac politike nije govorio ni o slabije poznatom: neželjenim posledicama željenog (okupljanja i “šetnji”).

Pored onog što se želi i od čega je nešto ostvareno, neželjeno se već ispoljava. Održava se dubok jaz, između birača vlasti i birača opozicije! Mnogo ozbiljnije od “soliranja” unutar opozicije, vođenja računa o “pozicioniranju” na budućim izborima. Kad god budu bili… Čak se produbljuje! Nužno, nečim se mora čuvati energija od nedelje do nedelje. Za praktično isti cilj (“Dole Vučić!”), od “Stop krvavim košuljama!”, preko “Ostavke!”, do novog sastava REM-a i “slobodnih zona”. (Sve blaže i blaže, i sve ignorisano od vlasti!).

Praktično i istim govornicima jer govore o istom, sve više i skoro istim rečima! “Protestantima”, ni slučajno odanih svakodnevnom radu kao istoimeni pripadnici odgovarajuće konfesije, mora se ponuditi “još” pored šetnje (usto nikako po čistom vazduhu), zadovoljstva što su skupa, i deo velike grupe. Biti “Jedan od pet miliona” i nije veliko zadovoljstvo! (Vidi se udaljenost i od jednog). Šta, ako ne ono najlakše: “malo više istog”?

Obratimo pažnju: govori se sve temperamentnije, sa sve zvučnijim pa i uvredljivijim epitetima na račun vlasti i onog ko je oličava! (Prvi govornici, u koje u svom gradu spada i pisac ovih redova, danas bi bili izviždani. Ili odslušani reda radi). Šta kad se takvi “izređaju”? Ali, donekle i indirektno, tako se govori i na račun njihovih birača. Kojih je isuviše mnogo, ako lažu aktuelne sondaže ne lažu prošli izborni rezultati..

Bez nikako malog dela njih koji bi “promenio mišljenje”, nema govora o budućem izbornom uspehu! S tim što promeni mišljenja prethodi promena pozitivnog stava prema vlasti, odnosno onom ko je oličava. Nimalo laka, emotivno i baš ostrašćeno govorenje protiv njih, ni slučajno nije dovoljno. Eventualno, deluje na takozvanu emotivnu (ekspresivnu) komponentu stava. Ona se temelji na saznajnoj, koju malo ili nimalo ne “nagriza” stalno ponavljanje istih reči, pa ni istih informacija. Ukoliko se uopšte radi o njima! Govorenje je očigledno namenjeno prisutnima, ubeđivanje je već ubeđenih, rad je na tzv. saglasnoj promeni stava: jačanju već postojećeg pozitivnog stava prema opoziciji, i negativnog prema vlasti. Potrebna je nesaglasna promena: pozitivnog stava birača vlasti u negativan, odnosno negativnog prema opoziciji u pozitivan! Malo verovatna, “napad đonom” na stav zbog koga su glasali i to više puta, napad je na njihovo samopoštovanje. Poziv da sebi priznaju, kako su bili “slepi kod očiju!”. Pa i upozorenje da sledbenike onih koji će biti “lustrirani” (“vešala” je vlast vrlo umesno iskoristila), ne čeka ništa ružičasto.

Kad dođe do promene vlasti slediće i deoba “masti, slasti i časti”, a oni će stajati na kraju reda. Na početku, kad krenu otpuštanja sa posla! Indirektno, govorenje ide i na račun razočaranih koji nisu izašli na prethodne izbore. I  bez njihovog izlaska nema pobede! “Neopredeljeni” ili “beli listići”, mahom su ranije bili i te kako opredeljeni, tako da nisu indiferentni, imaju stav. Prema ubedljivo starim opozicionarima, negativan! Zato sada ne učestvuju u šetnjama, nisu sigurni da će “ovi otići, a oni se neće vratiti”. Njima i nezainteresovanima za politiku (kad glasaju to je mahom za vlast), direktno se poručuje da “nisu hrabri”, čekaju da “vide ko pobeđuje!”. Indirektno: nemaju šta da očekuju vidljivo i opipljivo, posle “pobede”.

Neželjena posledica je i održavanje i produbljivanje jaza između opozicije, i svačijih ili svih birača! Opozicija je opsednuta vlašću, stalno okrenuta samo njoj, sa tretmanom birača kao “nužnog zla”. Mitingom i šetnjama ne menja se pristup biračima, nema govora o “idenju od vrata do vrata”, bar do poštanskih sandučića. “Mreže” nisu dovoljne i ako zanemarimo broj onih koji ih ne koriste, nisu zamena dragocenom “ličnom  kontaktu!”.

Ponavljamo da se (veoma složen) stav, ne “napada” frontalno, nego korak po korak. I teško ga je promeniti delovanjem drukčijeg od sebe, usto sa strane. Ovde se to stalno čini: dođite na naš skup, slušajte onog koga nikad niste i nećete više videti..! Uz dodatnu neželjenu  posledicu i rizik: da govornici, sve češće isti i idući iz grada u grad, izgrađuju sopstveni imidž više od imidža stranke za koju se pretpostavlja da su “njeni”. Što se da iskoristiti za neku buduću “grupu građana”, “pokret”, pa i klasičnu stranku. Doduše van svoje sredine, u kojoj  se zato i “ne koriste” slični i domaći… Ali sve češće govornici su i stranački ljudi, a stranaka je dobrom delu građana, “pun kufer!”.

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime