U članku koji prenosimo sa portala Fonda strateške kulture, autor licitira brojem pokradenih glasova, kao da je važno da li je prevarom uzeto 30.000, 90.000 ili 300.000 glasova. Krađa je evidentna i time su prethodni izbori bili neregularni i nezakoniti, i kao takvi, oni bi se u svakom sistemu gde vlada pravna država morali poništiti i ponoviti. Takođe, sasvim je irelevantno da li su protivkandidati predstavnici politike „kolonizatora“, odnosno da li su oni isto što i sam Vučić.
Ono što gospodin Pavlović, čini se, ne vidi ili ne želi da vidi, jeste to da građani Srbije (ukoliko sebi žele dobro) ni po koju cenu ne smeju dopustiti da ovakvi režirani izbori i ovoga puta prođu nekažnjeno. Cela vlada na čelu s Vučićem morala bi da da ostavku (što je i jedan od zahteva demonstranta), tako da bi se ceo izborni proces mogao ponoviti, ali po novom izbornom zakonu, precizno uređenom biračkom spisku i uz potpuno oslobađanje medija.
Proces demokratizacije i oslobađanja društva od parazitske vlasti nije jednokratan. To je proces koji traje i koji će se nastaviti u budućnosti. Ipak, nikakvog pomaka u demokratizaciji srpskog društva neće biti, ukoliko se dopusti da sada na vlasti ostanu oni koji su na nepošten način (uz okovane medije, državni novac i prevare pri glasanju) navodno dobili ove izbore. To se nikako ne bi smelo dogoditi, ako želimo da naše društvo krene putem istinske demokratizacije. Oni koji su očiglednom zloupotrebom medija i državnih resursa, to jeste, prevarom zadržali (iznova uzurpirali) vlast, morali bi danas da odstupe (milom ili pod pritiskom protesta), da bi to bio nauk za vremena koja dolaze – što je i osnovni uslov za bolju i normalniju budućnost Srbije.
D.G.
Vučić je pobedio u prvom krugu
Da bi se osporila pobeda Vučića u prvom krugu, potrebno je da se dokaže da je na njegovom kontu neosnovano dodato oko 300.000 glasova. Ukupno ima 49 prigovora i ako bi svi bili osnovani i ako bi svi ti glasovi pripali drugima a nijedan Vučiću, opet bi to bilo samo oko 30.000 glasova.
Od ukupno glasalih na Kosovu i Metohiji Vučić je dobio manje od 40.000 glasova. Od toga neka je polovina neistinita, a nije, ali neka bude za potrebe ove analize, to je sa prethodnih 30.000, ukupno sada 50.000.
I u Raškoj oblasti neka je ubačeno i 10.000 glasova za Vučića, to je u zbiru 60.000. I na svakom drugom mestu u Srbiji, bukvalno neka bude na svakom preostalom mestu, bez izuzetka, po 3-4 glasa, to je još 30.000. Sveukupno maksimalna zamisliva krađa na ovim izborima je mogla da bude, teorijski, 90.000 glasova. A treba njegov rezultat argumentovano smanjiti za 300.000. Dakle, ni blizu. Vučić je pobedio. I kao svakom pobedniku treba mu čestitati.
Da li to znači da je sve što je prethodilo danu za glasanje dobro ili prihvatljivo? Nikako. Ne samo da je veoma loše, nego je u pojedinim elementima i nezakonito. Tako da sada zaista treba izvršiti pritisak da se za prve naredne izbore obezbede znatno bolji uslovi. Ne može se tražiti Vučićeva ostavka, mislim može, ali je sasvim neosnovano i društveno štetno, ali se itekako mora zahtevati bolji izborni okvir. Do koga se opet mora doći na način koji garantuje najširi konsenzus, daleko iznad vladajuće grupacije i uz učešće šire stručne i zainteresovane javnosti, izvan partija uopšte.
Tačna je bila procena da je izlaznost od oko 60% ključna za drugi krug, odnosno da bez tolike izlaznosti drugi krug predsedničkih izbora nije verovatan. Gotovo celu razliku između ostvarene izlaznosti od oko 54,5% i poželjnih oko 60% čine glasači Šešelja i SPS koji za razliku od parlamentranih izbora sada nisu izašli na glasanje. Podrška Putina Vučiću je za njih bila odlučujuća. Ne podržavaju Vučića, ali ako ga Putin podržava, onda neće ni da glasaju protiv Vučića.
Vučić pobedu u prvom krugu bukvalno duguje Putinu. I odmah mu se zahvalio. Primio je Mekejna, arhineprijatelja Rusije, Putina i Srbije. I uz najljubazniju atmosferu je Vučić omogućio Mekejnu da istakne kako Putin truje decu gasovima u Siriji, kako su ove oblasti izazivači svetskih ratova i kako je Rusija pokušala državni udar u Crnoj Gori. Jedva čekam da čujem da li će Vučić prilikom prve zvanične posete nekog iz Rusije sve te inventivne ideje Mekejna umeti da pravilno akcentuje sagovornicima na ruskom jeziku. Mekejn je radikalna Hilari Klinton bez polovine njene inteligencije, koji nedostatak zamenjuje spektakularnim lažima koje izgovara. Pa dobro, mi kažemo kako seješ tako ćeš i žnjeti. Ali i ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se olupaju.
Nad Vučićem se otvorila „ozonska rupa“ u vidu velikog poraza u Beogradu i Novom Sadu. Cela vladajuća koalicija je poražena u dve, po broju glasača najveće, a po uticaju najvažnije celine. Vučić je ostvario rezultat od oko 44-45%. Što opet znači da je u ostatku Srbije njegov rezultat preko 60%. Takva razlika nikada nije postojala. Obično se rezultat na nivou Beograda razlikuje za 1-2% od rezultata južno od Save i Dunava, a rezultat u Novom Sadu za 1-2% od rezultata u ostatku Vojvodine. Sada je ta razlika 15%! Kako je do toga došlo? Tri su faktora:
A) U Beogradu i Novom Sadu se najviše koristi internet i odmah je uticaj RTS i Pinka na birače manji,
B) u ta dva grada živi najveći broj penzionera sa penzijama preko 24.000 dinara mesečno, koji u značajnom delu ne glasaju za Vučića i
V) to su veliki razvijeni gradovi za srpske kriterijume i tu ljudi veruju da je moguće zaraditi i ako nisi u SNS. U ostatku Srbije je tako loše da građani stvarno veruju da moraju da glasaju za SNS da bi neki novac Vučić usmerio u njihovo obdanište ili da bi se neki put asfaltirao. I imaju razloga što tako veruju. Lokalni SNS-ovci im kažu otprilike: „Sad je prilika da se istaknemo u Srbiji kao neko ko podržava Vučića i onda ja mogu da idem u Beograd da mu se ‘hvatam za kvaku’ i molim da nam nešto da. Ako glasate za druge, kako da idem da molim“. U Beogradu i Novom Sadu to ima uticaja, ali znatno manjeg.
Kad se ta dva grada pokrenu, a pokrenula su se, onda je kraj svakoj vlasti, pa i Vučićevoj blizu. Ali ne zato što su to glasovi pristojnih ljudi, mnogo su mi draži penzioneri koji preživljavaju nekako sa 24.000 dinara mesečno i glasaju za Vučića od „pristojnih“. Glasači Vučića su takođe pristojni ljudi, osim naravno partijske kamarile, ali svi ostali su itekako pristojan svet.
Pitanje je šta treba uraditi kako se građani „i ovog puta“ ne bi razočarali. A prema razvoju situacije sva je prilika da će im se upravo razočarenje dogoditi. Jedini lek je da se shvati protiv koga se treba boriti. A to je strani kolonizator sa zapada. Normalno je zato biti protiv Vučića, ali ne treba gajiti iluzije da će se u položaju nas kao kolonizovanih, čitaj modernih robova i Srbije kao kolonije nešto promeniti ako se ne promeni spoljna politika Srbije. Aktere na političkoj sceni koji su protiv Vučića, ali nisu protiv kolonizatora, jednostavno prepoznajemo kada uporedimo njihove stavove sa Vučićevim oko Kosova i Metohije, NATO, EU, ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Tipični predstavnici takve politke su Janković i Jeremić (tu se ja ne slažem sa Antonićem – onoga ko je bio vlast ne tumačiš prema izjavama u predizbornoj kampanji nego prema onome što je i kako je radio dok je bio vlast).
Za njih ja ne brinem. Brinem za znatan deo građana koji to danas ne razumeju. Ono što nedostaje je dobar izbor na strani suštinski oslobodilačke politike u Srbiji. Pre dve godine sam probao da objasnim da se mora ići sa novim, ali su mi rekli da nemam pojma i da je sve već prisutno dovoljno dobro. I šta sad? Hoćemo izgubiti još dve godine i dozvoliti da kolonizator kao alternativu Vučiću predstavi svoje sledeće fantastično-okrepljujuće-isceljujuće izdanje stranih interesa? Ja se nadam da nećemo.
Branko Pavlović
www.fsksrb.ru
