Uvod u predizbornu rovovsku borbu u Srpskoj

5
913
Milorad Dodik/Foto: printskrin Youtube

Četiri meseca uoči izbora, u Republici Srpskoj konačno su poznata sva imena kandidata dva vodeća srpska politička bloka za ključne funkcije, predsednika Srpske i srpskog člana Predsedništva BiH. Za ovu drugu funkciju SNSD je potvrdio kandidaturu aktuelnog predsednika RS Milorada Dodika, dok je suparnički Savez za promene kandidovao aktuelnog srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića. Pre neki dan SNSD je jednoglasno izabrao i svog kandidata za predsednika Srpske, aktuelnu premijerku Željku Cvijanović, dok je SzP kandidovao vođu SDS-a Vukotu Govedaricu.

Još ranije je SNSD sklopio sporazum sa dosadašnjim koalicionim partnerima DNS-om Marka Pavića i socijalistima Petra Đokića o podršci kandidatima SNSD-a, pri čemu je DNS-u obećano, u slučaju pobede, pravo prvog izbora na jednu od sledećih funkcija: premijera RS, predsednika Narodne skupštine RS ili predsedavajućeg Saveta ministara BiH(funkcija koja u narednih četiri godine pripada predstavniku RS). S druge strane, u SzP-u će, u slučaju njihove pobede, funkcija premijera RS ili predsednika Narodne skupštine obećana je NDP-u Dragana Čavića.

Dakle, u slučaju pobede Dodika i Cvijanovićeve, jasno je da će koalicija SNSD-DNS-SP ponovo formirati Vladu RS, s tom razlikom što bi DNS imao značajnije učešće u izvršnoj vlasti nego do sada, naravno ukoliko se ispune njihova očekivanja od najmanje 10 odsto osvojenih glasova. S druge strane, u slučaju pobede Ivanića i Govedarice, SzP će biti nadomak formiranja nove Vlade RS,s tim da će im najverovatnije za taj posao biti potrebna podrška DNS-a. Prosto rečeno, ni SNSD ni SzP ne mogu računati na apsolutnu poslaničku većinu u Narodnoj skupštini RS bez DNS-a, sem ukoliko se u narednih četiri meseca ne dogodi veliki preokret među glasačima, prema kome bi se većina dosadašnjih glasača DNS-a predomislila i dala glasove što strankama jednog, što drugog političkog bloka. Takav preokret bio bi ravan političkom čudu, a da u takva čuda ne veruju ni u SNSD-u ni u SDS-u, govori nekoliko već poznatih činjenica.

Prva je da je SNSD obećao DNS-u jednu od dve najznačnije funkcije u RS u zamenu za podršku Dodiku i Cvijanovićevoj. Druga činjenica je da „Ujedinjena Srpska“ Nenada Stevandića, bliska Dodiku, ne može na izborima „oteti“ DNS-u značajan broj glasova i zameniti DNS u koaliciji sa SNSD-om i socijalistima. Treća činjenica, važna za SDS, jeste da su svi viđeniji poslanici te stranke, osim Stevandića, koji istupili iz SDS-a – prešli upravo u DNS. Otuda je moguće da će im prebezi možda odneti deo glasova, ne toliko da SDS ne ponovi rezultat sa izbora od pre četiri godine, ali može uticati da ne postignu značajno bolji rezultat, sem ukoliko ne animiraju u svoju korist deo izbornih apstinenata. U DNS-u, opet, očigledno računaju da će im dobro doći svaki glas kako bi premašili svoj rezultat sa prošlih izbora, pa otuda su SDS-ovi prebezi poput Ognjena Tadića i Darka Banjca, u DNS-u odmah dobili značajne funkcije.

Da Vas podsetimo:  Traže odštetu, pozivaju se na Crnu Goru, a evo šta još hoće…

I pored toga – to je četvrta važna činjenica – u SDS-u se, u svojim opozicionim napadima na politiku Vlade RS, maltene nisu doticali DNS-a: oštrica kritike bila je upućivana gotovo isključivo prema SNSD-u i povremeno prema socijalistima. Ove dve poslednje činjenice upućuju da u SzP-u računaju da, ako Govedarica bude predsednik RS, bez DNS-a neće moći formirati Vladu. Kao što to neće moći učiniti ni SNSD ni socijalisti, samo što će, ako Cvijanovićeva pobedi Govedaricu, DNS sasvim sigurno ostati u dosadašnjoj koaliciji, naravno pod uslovom da SNSD ispuni predizborno obećanje koje im je dao.

No, ako Govedarica pobedi Cvijanovićevu, DNS bi za prilazak SzP-u sasvim izvesno tražio u izvršnoj vlasti isto ono što im je obećao SNSD, čime bi onda Čavićev NDP mogao ostati uskraćen za poziciju premijera RS. Međutim, kako izvršna vlast u RS nosi puno benefita, svi bi mogli da budu namireni kroz niz drugih funkcija, kao što se i do sada događalo u koaliciji SNSD-DNS-SP: kad god bi Pavić nečim bio nezadovoljan, Dodik bi nalazio načina da DNS-u „ustupi“ neku „profitabilnu“ funkciju u javnim preduzećima. Pavić je to do sada uglavnom vešto koristio da „maršem kroz institucije RS“ ojača svoju stranku na terenu po već oprobanoj matrici korišćenja javnih institucija za širenje stranačke moći i uticaja.

Tako je u sadašnjoj, trinaestogodišnjoj koaliciji sa SNSD-om i socijalistima, DNS samo povećavao broj glasova, nikada naglo, već malo po malo. Ipak, njihov cilj da će sada porasti na čitavih 15 odsto čini se preteran i u javnosti više služi da uveri neopredeljene i apstinente da je baš DNS stranka koja će biti najveći dobitnik narednih izbora. Izvesno je, pak, da oni računaju da će to isto postati i sa 10 odsto glasova, ukoliko Govedarica postane predsednik RS. Zato ne bi trebalo da čudi ni ako deo glasača DNS-a, sa takvim uverenjem, na biralištima da glas upravo Govedarici, a ne Cvijanovićevoj, kako centrala bude naložila.

Da Vas podsetimo:  Zašto je Sarajevo u strahu od rezervista iz Srpske

Ipak, ne treba isključiti ni scenario po kome bi, i u slučaju da Govedarica pobedi Cvijanovićevu, Dodik izgubi od Ivanića, a SNSD uspe da zajedno sa socijalistima zadrži oko 40 poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini RS, Dodik pokuša da se vrati na mesto premijera RS. On tu mogućnost nije isključio ni ako bude izabran za srpskog člana Predsedništva BiH, jer postoji i ustavna i zakonska mogućnost da podnese ostavku na tu funkciju, a da njegovo mesto preuzme neko od poslanika SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH. Ta računica ne treba da čudi, jer moć i uticaj koji omogućava položaj premijera RS daleko prevazilazi moć i uticaj srpskog člana Predsedništva BiH. Zato će, u slučaju da izgubi od Ivanića, Dodika teško bilo ko moći da zaustavi u pokušaju da preuzme funkciju premijera RS, naravno pod uslovom da SNSD makar zadrži dosadašnji broj poslanika. No, to će mu biti teško da ostvari ako Govedarica bude predsednik RS, a SzP i DNS u zbiru budu imali apsolutnu poslaničku većinu i SzP bude izašao u susret zahtevima koje DNS ispostavi za formiranje vlade sa SzP-om.

Zato će izbori za predsednika RS biti presudni za podelu moći i uticaja u izvršnoj vlasti u RS, a biće svakako mnogo neizvesniji negoli izbori za poslanike u Narodnoj skupštini RS. Biće teško prognozirati ko će biti novi predsednik RS i sedam dana pred izbore u oktobru, tim pre što su i izbori pre četiri godine završeni tesnim rezultatom: Dodik je Tadića pobedio za svega 1,5 odsto glasova, baš kao i Ivanić Cvijanovićevu. Cvijanovićevoj će sada trebati dosta truda da ubedi više od 50 odsto glasača da je njena vlada u protekle četiri godine bila solidna, ali ni Govedarici neće trebati ništa manje napora da uveri većinu glasača da je ta vlada bila loša, a da će on kao predsednik RS biti garant bolje izvršne vlasti u Srpskoj.

Na strani Cvijanovićeve je snažnija stranačka organizacija SNSD-a u odnosu na SDS i PDP, kao i brojnije glasačko telo SNSD-a u banjalučkoj regiji kao najmnogobrojnijoj izbornoj jedinici u RS. Ako joj pritom prijedorska regija, kao uporište DNS-a, donese osetniju prevagu nad Govedaricom, onda SzP-u neće biti lako da te gubitke nadoknadi glasovima u svojim uporištima u Doboju i Bijeljini. Ako, pritom, Zvornik i dalje ostane jako uporište SNSD-a, na prostoru Istočnog Sarajeva SzP će morati dobro da se potrudi da amortizuje manjak glasova u zvorničkoj regiji, te da u istočnoj Hercegovini barem osvoji podjednak broj glasova kao SNSD i njihovi koalicioni partneri.

A upravo ti neopredeljeni birači i apstinenti mogli bi na kraju doneti odlučujuću prevagu u oba duela, za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Zato u naredna četiri meseca do izbora sledi rovovska borba, u kojoj će u oba srpska politička bloka „ginuti“ za osvajanje svakog procenta na „ničijoj zemlji“ u biračkom telu

Dodiku, kao daleko popularnijem, biće lakše nego Cvijanovićevoj i on se u ovom trenutku može smatrati favoritom u odnosu na Ivanića, ali Dodikova slobodna procena da on već sada ima i do 100.000 glasova prednosti nad Ivanićem je, najblaže rečeno – preterana. Pored toga, gurajući Cvijanovićevu u prvi plan, Dodik je u svoje ruke uzeo dvosekli mač: hvaleći vladu Cvijanovićeve – koju neopredeljeni birači i apstinenti teško da doživljavaju kao uspešnu – Dodik će više odmoći samom sebi u duelu sa Ivanićem, nego što će pomoći Cvijanovićevoj u njenom duelu sa Govedaricom. Dodikov „sudar“ sa Ivanićem i celim SzP-om će svakako obilovati Dodikovim optužbama za „izdaju“, ali u SzP-u su već sada uvereni da u te optužbe ne veruje više od 15 odsto Dodikovih birača. A sam Ivanić veruje da mu takve optužbe nikako ne mogu naškoditi, opisujući svoju ulogu u protekle četiri godine kao političko delovanje u pravcu odbrane interesa RS unutar BiH. Na šta, opet, Dodik odgovara da bi on još snažnije to činio kao srpski član Predsedništva BiH. No, Dodikovo ostavljanje mogućnosti da će odstupiti sa te funkcije, ako bude izabran, da bi ponovo bio premijer RS, može mu se vratiti kao bumerang iz pravca dela birača koji do poslednjeg dana budu razmišljali da li da daju glas njemu ili Ivaniću. A upravo ti neopredeljeni birači i apstinenti mogli bi na kraju doneti odlučujuću prevagu u oba duela, za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Zato u naredna četiri meseca do izbora sledi rovovska borba, u kojoj će u oba srpska politička bloka „ginuti“ za osvajanje svakog procenta na „ničijoj zemlji“ u biračkom telu.

Da Vas podsetimo:  Skopska platforma

Slobodan Durmanović

nspm.rs

5 KOMENTARA

  1. @pera 31. Maj 2018. at 10:53
    Apsolutno ste u pravu. Milorad Dodik je dosao na vlast uz pomoc NATO transportera i tadasnje drzavne sekretarke babuskare Madlen Olbrajt posle smene prvog predsednika republike Srpske dr Radovana Karadzica. Prilikom bombardovanja zlocinacke NATO (USA) agresije, clan Dodikovog SNSD-a, ministar u njegovoj koalicionoj vladi, propali novinar Rajko Vasic je od bijeljinske RTV BN trazio da ne prenosi – reemituje prvi kanal program Ratiotelevizije Srbije o stravicnim zlocinima NATO satrapa Klintona i Blera i njihovih satelita. U to vreme RTS I je emitovan i preko izraelskog satelita, ali su ga Izraelci prekinuli na zahtev Klintonove administracije. Milorad Dodik nije dozvoljavao, niti organizovao u Banjaluci nikakve demonstracije sto NATO avioni polecu sa tuzlanskog aerodroma Dubrave i prelecu teritoriju Republike Srpske bacajuci bombe granate sa osiromasenim uranijum na srpske gradove i ruse mostove i ubijaju srpsku nejac. Istina, patrioti u Banjaluci su se samoorganizovali i zapalili americki konzulat u Banjaluci. Neposredno pred poslednje izbore u Americi MUP Reoublike Srpske je u gradu Banja Luka izveo zajednicku vezbu pretpostavljenog sprecavanja teroristickog napada islamskih terorista na novosagradjenu zgradu americkog konzulata u kojoj je antidiverzantska jedinica MUP-a RS sparingovala Amerikancima. Godine 2006. Milorad Dodik je naredio tadasnjem ministru unutrasnjih poslova, Stanislavu Cadji da antidiverzantska jedinica MUP-a Republike Srpske demolira prostorije redakcije predstavnistva – urednistva ROSSIA TODAY u Banjoj Luci. Tom prilikom Dodikova policija je uhapsila glavnog urednika tog ruskog TV studija, koji je oslobodjen na zahtev Ruske Dume. To je Milorad Dodik, „veliki Srbin“! Vidi detalje:

    http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=61414&U-Palestini-unisteno-dopisnistvo-RT,-kao-u-Banjaluci-2006

    У Палестини уништено дописништво РТ, као у Бањалуци 2006
    Објављено: 23.06.2014.год.
    Преузмите краћи линк
    Напади на медије

    Рамала, Палестина – У Палестини су специјалне израелске снаге безбедности упале у просторије дописништва РТ у граду Рамала. Специјалци су разбили врата, изломили намештај и извршили насилно одузимање рачунарске и комуникационе опреме, видео архива, документације, као и личних ствари запослених. Поред допсиништва РТ, на мети упада изрелских снага безбедности су биле и редакције других палестинских и арапских медија, које се налазе у истој згради.

    Дописник РТ Јафа Стети је изјавила да су просторије после упада видно оштећене, да је прекинута интернет комуникација, одузет видео архив. Врата на дописништву су уништена, а на варварски начин су одузети рачунари, хард дискови и комуникациона опрема.

    По информацијама РТ, Израелска војска је обавестила канал РТ, да он није био мета напада већ компанија Палмедиа, која сарађује са покретом Хамас.

    Идентична ситуација се догодила у Бањалуци 2006. године када је антитерористичка јединица МУП-а РС насилно упала у дописништво РТ и однела комплетну опрему, видео архив, рачунаре, дискове и документацију. Одузета је и документација Српско-Руског братства „Мост“. Изговор за варварски упад је био „вођење разговора дописништва РТ путем интернета“. У то време, политички врх Републике Српске је био антируски, а налог за упад специјалне јединице у допсиништво РТ у Бањалуци је дао тадашњи министар МУП РС, Станислав Чађо. Исти министар је водио нелегалну истрагу против особа које су штампале и носиле портрете Владимира Путина у Бањалуци. Подршку том нелегалном чину су дали Жељко Копања, власник таблоида „Фокус“ , Драгомир Бабић, руководилац америчке НВО и власник јавне куће у Бањалуци. Директор дописништва РТ је тада одведен у притвор, али је пуштен после реакције Комитета за Безбедност Државне Думе РФ.

    Данашња политички врх РС жели отварање канала РТ на руском језику у Бањалуци, али РТ то не жели да учини јер опрема која је одузета током упада 2006. године се води као „изгорела у пожару у Бањалучком суду“. РТ има сазнања, да је опрема и документација прослеђена западним менторима, где се и сада налази.

    РТ је и поред таквих напада, ипак успела да постане најгледанија страна информативна телевизија у Републици Српској, као и на Балкану.

    Александар Лукин,

    A sa kim se to „Srbin“ Milorad Dodik u Republici Srpskoj slaze? Samo sa sobom i „blajburgovcem“ Hrvatom Draganom Covicem iz Mostara. Slagao se sa

  2. Milorade Srbine čuvaj se Srba za ostale barem znaš da su nam neprijatelji. Srbijom vladaju hrvatsko ustaške sluge koje cenzurišu istinu o hrvatima zločincima i uništavaju Srbe i Srbiju.Danas ustaše-hrvati pucali po izbegličkoj deci u srpskojLlici u mestu Srb očito umislili da su tio srpska deca koju su vekovima klali uz pomoć eu i vatikana. Ukrajinski fašisti isto kao i Hrvati fašisti i nacisti.Hrvati ti ustaše nacisti i fašisti koljači i ubojice izvežbani na Srbima u tri rata gde su Srbe s 48% u Hrvatskoj sveli na ispod 4% . Koji su hrabro jurišali s nemcima na Staljingrad u ubijali Ruse samo zato što su pravoslavni kao Srbi. Ti ubojice i koljači s kojima se eu ponosi i sve im dopušta nekažnjeno krenuli su ubijeti decu izbeglica. Pre par meseci naterali djevojčicu pod vlak sad deci razneli lica a eu podržava svoje kolhače. Ptobudite se Srbi i čuvajte se katoličko-protestanske evrope to je zlo koje vekovima uništava naš narod. Nijhov je recept pokatoličavanja preuzeo Stepinac a i grkokatolici širom sveta su zlo koje radi ta banda nad pravoslavnim narodima sveta. Sad će eu još da ih i nagradi kao i uvek, eu ubojice hrvati: https://net.hr/danas/crna-kronika/jedno-je-dijete-ranjeno-u-lice-drugo-u-ruku-policija-pucala-na-kombi-s-migrantima-oglasio-se-i-plenkovic-zao-mi-je/
    Drugo se od ustaško fašističko nacističke Hrvatske poju podržava EU nije moglo ni očekivati.Širite ovu istinu po fejsu, tviteru, portalima, forumima, među sobom srpskim rodoljubima i gde god stignete.Srbija je u medijskom mraku i blokadi.

    • @samo istina 31. Maj 2018. at 18:02

      Nije Dodik to sto mislis. Treba malo bolje da se informises. Ko zna ko su ustasko hrvatske sluge u Republici Srpskoj?

      http://nebojsavukanovic.info/kako-su-dodik-i-vasic-1999-zabranjivali-rts-i-zabili-noz-u-ledja-srbiji/

      Kako su Dodik i Vasić 1999. zabranjivali RTS i zabili nož u leđa Srbiji?
      3 meseca prije

      Srbi slabo pamte i brzo zaboravljaju, pa ih zbog toga treba stalno podsjećati. Milorad Dodik prisustvovao je u Aleksincu obilježavanju 19 godina od početka agresije NATO-a na Srbiju, a domaća javnost nažalost je dobrim dijelom zaboravila kakvu su ulogu on i njegova Vlada imali u proljeće 1999. godine. Dodik sada priča protiv NATO pakta i navodno se protivi članstvu , iako su njegovi kadrovi Nebojša Radmanović i Ana Trišić Babić Dodik napravili ključne korake u približavanju BiH članstvu u sjeverno-atlanskoj vojnom savezu. Dodik je uz pomoć Amerikanaca i tenkova NATO-a postao premijer 1998. i zbog toga je balkanski dašak svježine na početku bombardovanja morao da ih slijepo sluša, vraća dugove svojim mentorima na zapadu i zabije nož u leđa Srbiji, prethodno prekidajući platni promet, ukidajući dinar i jačajući centralnu vlast na nivou BiH.

      Da se u tim teškim vremenima Vlada Republike Srpske ponašala čudno i često zabijala nož u leđa braći sa druge strane Drine svjedoči i Uredba kojom je tadašnji ministar informisanja u Dodikovoj Vladi Majko Vasić svim televizijama u Republici Srpskoj zabranio da prenose program Radio-televizije Srbije! Odluku je donijela Nezavisna komisija za medije Republike Srpske, što je izazvalo ogorčenje javnosti i novinara. Pored zabrane prenošenje vijesti i priloga RTS-a, ministar Vasić zabranio je televizijskim kućama da izvještavaju i prate stranačke aktivnosti, konferencije za štampu i izjave političara, sa obrazloženjem da Vlada stavlja moratorijum na stranačke aktivnosti kako bi se spriječila polarizacija društva! Predsjednik Udruženja novinara Republike Srpske 1999. godine Branislav Božić uputio je tada Dopis vladinoj Komisiji za medije u kome izražava negodovanje zbog odluke da se lokalnim televizijskim stanicama u Srpskoj zabrani reemitovanje programa RTS-a, te pokušaje da se administrativnim mjerama pokuša izvršiti cenzura medija i pritisak na javno mjenje. Božić poručuje da nikakve cenzure ne mogu zaustaviti informaciju, te posebno naglašava neprincipjelnost jer vladina Komisija nije zabranila emitovanje programa vodećih svjetskih televizijskih kuća čije su države izvršile agresiju na Srbiju!

      Nakon što je naredio da se prekine preuzimanje programa i vijesti RTS-a, ministar informisanja Rajko Vasić prijetio je neposlušnim novinarima i medijima koji nisu bili pod njegovom i Dodikovom kontrolom. Tako je 29-og marta 1999. gostujući u programu Srpske radio-televizije (iz koje je kasnije nastao RTRS) Vasić zaprijetio pojedinim privatnim televizijama da će im blokirati opremu i oduzeti dozvole za rad ukoliko se ne budu pridržavali njegovih gebelsovkih uredbi, i ako nastave da snimaju proteste građana koji su se okupljali širom Srpske kako bi pružili podršku braći u SR Jugoslaviji.

      Glavni urednici medijskih kuća nisu poklekli pred prijetnjama i Vasiću su uputili oštar protest zbog mjera kojima se pokušava zavesti stroga cenzura. Tako je glavni urednik BNTV Vlado Trišić u Dopisu Rajku Vasiću 30.3.1999. odbacio optužbe da BNTV podstiče nasilje, i pita se zbog čega ministru informisanja smeta izvještavanje sa protesta bijeljinskih studenata koji su izašli na ulicu kako bi izrazili protest protiv bombardovanja Srbije, i da li treba zatvrati oči pred događajima i činjenicama, što nije ni profesionalno ni patriotski. Trišić se takođe pita Vasića da li mu smeta što BNTV prenosi neke emisije RTS-a, i smatra li da o bombardovanju bolje izvještavaju novinari iz Londona, Pariza, Vašingtona?

      U Arhivi Republike Srpske može se pronaći još mnogo dokumenata koji pokazuju kakav su sraman izdajnički odnos Milorad Dodik i njegova Vlada imali prema Srbiji i SR Jugoslaviji u teškim vremenima tokom NATO agresije i bombardovanja. Dodik je morao da vrati dug NATO-u, na čijim je tenkovima došao na vlast godina dana prije početka bombardovanja Srbije, i zbog toga je na početku agresije na SRJ dozvolio da televizije u Republici Srpskoj prenose vijesti CNN-a i BBC-a, ali mu je smetalo izvještavanje RTS-a i beogradskih televizija.

      Po nalogu svojih zapadnih mentora Dodik je preko ministra informisanja Rajka Vasića vršio pritisak na medije u Republici Srpskoj da ne prate proteste građana i ne prenose program RTS-a, bojkotuju sve aktivnosti stranaka i političara koji su izražavali protest i nezadovoljstvo zbog bombardovanja, ali se tražilo prenošenje mitinga koalicije „Sloga“. Cilj je bio da se selektivnim informisanjem smanji nezadovoljstvo građana Srpske, kako vojnici NATO-a i SFOR ne bi eventualno imali neke neprijatnosti.

      Naš narod nažalost često doživljava amnezije i brzo zaboravlja važne činjenice. Ponašanje Dodika, Rajka Vasića i njihovih saradnika tokom NATO agresije na Srbiju pokazuje o kakvim se lažnim patriotima radi. Pragmatično prilagođavanje i manipulacija narodom, koji ima kratko pamćenje, omogućila mu je da poslije dugih 19 godina i dalje bude na vlasti, a demografski, finansijski i privredni slom Srpske pokazuju kakvi su rezultati njihove duge vladavine koja je prešla u unutrašnju okupaciju.

      Nebojša Vukanović

    • @@samo istina 31. Maj 2018. at 18:02, prosudite sami:

      Dokumenti o izdaji Srbije Milorada Dodika i njegovog ministra informisanja Rajka Vasica

      Rajko Vasic i Milorad Dodik
      http://nebojsavukanovic.info/wp-content/uploads/2018/03/dodik-vasic.jpg

      Madlen Olbrajt i ponizni rukoljubac Milorad Dodik
      http://nebojsavukanovic.info/wp-content/uploads/2018/03/dodik-albright-500×282.jpg
      Zahtev Rajka Vasica za cenzuru vesti iz Srbije
      http://nebojsavukanovic.info/wp-content/uploads/2018/03/Cenzura-Rajka-Vasica-367×500.jpg

      Odgovor predsednika udruzenja novinara Republike Srpske Branislava Bozica ministru informisanja Rajku Vasicu
      http://nebojsavukanovic.info/wp-content/uploads/2018/03/BOZIC-UNRS-odgovor-Vasicu-390×500.jpg

      Odgovor vlasnika i glavnog urednika rtvbn Vlade Trisica ministru Rajku Vasicu
      http://nebojsavukanovic.info/wp-content/uploads/2018/03/30-mart-TVBN-2-361×500.jpg

      Odgovor urednistva banjaluckog BIG radija Rajku Vasicu
      http://nebojsavukanovic.info/wp-content/uploads/2018/03/Dopis-BIG-radio-371×500.jpg

  3. Slicno kao u Srbiji….sibicarenje ,,demokratija,, uvezena i placena dolarima. Stavaranje bezbroj partija i NVO. Sve u svemu osnovna ideja i cilj je samo da bude jos gore Srbima. Ne daj boze da se Srbi sloze, i NIKAKO DA SE SPOJI SA maticom SRBIJOM.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime