Vilibald Erić, čovek koji je premijeru rekao – NE

0
17064

Ko su sluge jednog gospodara

U vreme transformacije iz ostrašćenog radikalskog nacionaliste u evro-atlantskog fanatika, Aleksandru Vučiću je mnogo značila podrška Vilibalda Erića. Obrazovan, urban, bogat i politički nekompromitovan, televizijski producent, imao je imidž kakav je bio potreban Vučiću. Genezu turbulentnog odnosa, koji je počeo iskrenim prijateljstvom a završio se ostavkom na članstvo u Glavnom odboru SNS-a, Erić opisuje u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid

Vilibald www.tvbest.rs
Vilibald Erić

– Nas su spojila deca, Danilo i moji sinovi Andrej i Aleksandar. Zajedno su trenirali košarku u Zvezdinoj školi. Danilo je bio ćutljivo dete, upečatljivo velikih dobrih crnih očiju. Bodreći moju decu, bodrio sam i njega. Tako sam upoznao njegove roditelje i počeli smo porodično da se viđamo. Kroz ta viđanja i roditeljska druženja upoznao sam Aleksandra Vučića kao brižnog oca, shvatajući istinsku ljubav koju je gajio prema svojoj deci. Ja sam 2003. god prebrodio veliku krizu zbog mog najstarijeg sina Igora, koji je bio oboleo od galopirajućeg kancera (osteosarcoma).

Izuzetno teška i tužna priča koja me je uverila u Božiju ljubav i njenu moć. Samo zahvaljući krugu prijatelja, Igor je posle teške operacije i ugradnje veštačke kosti noge sa 23 metastaze, za samo tri meseca preživeo najstrašniju bolest! Zbog toga sam se posvetio ljubavi prema porodici i prijateljima, gde su se našli i Vučići. Na večeri u restoranu „Đorđe“, 2007. godine, pored Vučića i moje supruge, našao se i novinar zagrebačkog „Starta“, Hrvoje H. kome je Aleksandar dao intervju. Tada sam ga prvi put slušao šta i kako govori. Ceo život sam proveo u politici, a nikad se nisam bavio politikom, jer sam radio kao montažer, realizator, reditelj, televizijski producent.

Emitovao sam i montirao na hiljade dnevnika, reportaža, priloga, emisija, serija, tv filmova… pokušavajući što vernije da prezentujem gledaocu istinu. Tad sam mu predložio da napravimo stranku SRP (Socijalističku Radničku Partiju) koju bi on vodio, a ja finansirao sa početnih 200.000 evra. Istinski se iznenadio ali nije mogao da mi da odgovor na moje argumente zašto bi to trebalo uraditi. Prilika se ukazala 2008. godine raspadom SRS. Tako smo započeli naš pohod ka boljem sutra, zaustavljanju kriminala i korupcije, istinske pravde, opstanku Kosova i Metohije u Srbiji, ujedinjenju svih Srba bez obzira na veru, poboljšanju standarda itd.

Na žalost, shvatio sam da njegove vrline postaju njegove mane, posebno upornost. Kad počne nešto da radi, želi da to uradi sam. Na mestu premijera takve osobine i način rada nije dozvoljen, jer sve tada postaje lično i sve se rešava lično. Dolazi do domino efekta, da se na premijera svi pozivaju i sve se završava bez prigovora jer – ON je lično naredio. Carska se ne poriče?

To je otvorilo put svim njegovim licemernim kumovima, prijateljima, familiji, svima onima kojima je ostao dužan, da otimaju vrednosti i postavljaju svoje ljude u sistem. Početkom 2008, posle par meseci u SNS-u, rekao sam mu da moramo napraviti vladu u senci, jer je samo timski posao rešenje za vladu! Tražio sam da se svi Saveti postave prema toj vladi i da se budući ministri pripremaju za tu funkciju. Ja nikada ništa nisam tražio za sebe, funkciju, fotelju, titulu, članstvo! Čak nisam bio ni član SNS do mog povratka 2010. godine kada me je on naterao i postavio u Glavni odbor SNS! Sve sam podredio njemu i njegovom uspehu, svaki moj savet, ideju, misao…Bili su usmereni na to kako on i SNS da se podignu i okupe što više ljudi oko sebe.

Početkom te godine sam otišao, jer sam shvatio da me prodao svom partneru Đilasu. Razočaran tom činjenicom, ja sam se sklonio šest meseci. Tada sam doživeo veliku tragediju, gubitak svog prvenca, sina Igora. Preminuo je od leukemije pokušavajući da sam pobedi tako opaku bolest. Tako to rade muškarci u mojoj familiji. Na pomenu su se pojavili moji bivši prijatelji i Aleksandar, i tada sam im sve oprostio! Na žalost, nisu razumeli moju dušu kao moje žrtvovanje, ljubav i želju za istinskom promenom društva – tvrdi Vilibald Erić, koji sebe opisuje kao „Davida koji je bacio kamen na Golijata“.

Kada ste shvatili da Vučić nema prijatelje, nego samo mušterije?

– Bliska saradnja i partnerstvo sa Đilasom i Mikijem Rakićem nisu mi tada bili spojivi. Prosto mi je bilo neshvatljivo da su mu prijatelji! Čak sam ga upozoravao da će mu doći glave. Nisam shvatao da je spreman da kleči zbog moći i vlasti. Preko Nikole Petrovića mi je 2012. poslao ponudu da osnujemo našu televiziju, kako je Nikola nazvao – Bunker TV. Nikola mi je tada rekao da je on praktično treći čovek stranke i da hoće samnom da napravi TV. Ja se nisam slagao sa tim gerilskim konceptom, smatrajući da je totalno amaterski i da nema budućnost jer nema ni publiku ni program. Nikola nije hteo da mi kaže ko ga je poslao. Znao sam da je to Vučić, tad sam shvatio da mu nisam prijatelj! Nikolu, mog mlađeg brata (tako sam ga tada zvao i smatrao), ispratio sam iz kuće i od tada više ne razgovaramo.

Kako ste se snašli u tom okruženju, među kumovima i slugama?

– Sa ove vremenske distance, vrlo loše. Ispao sam naivan i glup, što meni kao poslovnom čoveku sa sedom kosom i bradom ne dolikuje. Sve sam shvatio pred izbore 2012. godine, ali je tad već sve bilo kasno. Moja istinska vera u ideju i ideologiju za bolju budućnost naše dece me je odvela na stranputicu i slepilo, da ne prepoznajem znake i događaje koji su mi govorili o prevari. Prijateljska ljubav, lojalnost i moja etika držali su me vezanog za njih, to je trajalo sve do sredine 2013. kada je Zorana Mihajlović progovorila u ime svih njih, pakošću i zlom prema meni. Oterao sam je od sebe kao prijatelja, shvativši da je napravila nekoliko afera i krupnih grešaka svojim poltronstvom, potpisujući svesno štetne ugovore i donoseći loše odluke. To nisam mogao da im oprostim.

Da Vas podsetimo:  Bicikl - državni neprijatelj u doba korone?

Zar Vam nije smetalo što se u Glavnom odboru nalazi, recimo, Petar Panić, a na stranačke odluke odlučujući uticaj ima Nikola Petrović?

– Ja sam dugo razmišljao o svom statusu i ulozi u stranci, shvatajući ipak da je najbolje da ostanem u stranci i da direktno pokušam da učinim sve da SNS ostane na putu ideje i ideologije koju smo zacrtali. Razmišljao sam šta narod time dobija. Nije mi bilo jasno zašto se tu nalaze neki ljudi i čudne osobe, ali sam ja bio zagovornik ideje, na početku, da sve prihvatimo i zaboravimo na prošlost, tj. da svima damo šansu! Oni su je iskoristili na najgori mogući način, krađom, aferama, obmanama, pretvarajući sebe u faraone, ograđujući se od naroda, obećavajući i lažući da bi produžili vreme na pijedestalu moći. Eliminisali su svakoga ko je mislio i ponašao se drugačije, nisu birali sredstva.

Tvrdite da je „moć dozvoljena samo onima koji kleče“. Ko najbolje i najčešće kleči?

– Ja sam čovek koji iz ljubavi prema bližnjem rado kleknem i spreman sam da mu operem i noge ako treba! Nisam nikada razumeo ljubav prema sebi, koja opravdava klečanje iz interesa! Ako je prvi čovek stranke spreman da to čini, jasno je da mu je i najbliža okolina takva. Oni su spremni na sve, za moć, za vlast, za svoj lični interes! Tu su sad i sve poluge vlasti, policija, BIA, sudstvo, tužilaštvo, javna preduzeća…Razočaran sam duboko koliko su lobiji, pojedinci, organizovali sistem zbog ličnih interesa, posebno funkcionera koji su na mestima gde se štiti država. Skoro svi su postali sluge jednog gospodara. Moje duboko razočarenje su ministri oko Vučića, jer nekolicini sam pomogao da dođu na taj položaj. Pokušavao sam im pomoći, ali oni su odbijali pomoć, jer o svojoj sudbini nisu odlučivali ništa sami (Goran Knežević, Bata Gašić, Zorana Mihajlović…). Takođe sam se razočarao u dva čoveka iz BIA, o kojima kruži glas kao poštenim patriotama. Moja saznanja su suprotna, na žalost, jedan mi je bio veliki drug, koji se zbog ličnih ambicija i interesa u službi, podredio Vučiću.

Zašto ste napustili SNS? Šta je bila kap koja je prelila čašu?

– Kad je Vučić, 2014. godine, postao premijer, smatrao sam da je napokon slobodan i da ima moć da uradi sve za narod! Na sednici GO u Novom Sadu prilikom rasprave o izboru vlade izgovorio je da je odluka o njenom formiranju donešena pod pritiskom i ucenama? Tog momenta mi se potpuno profilisala njegova ličnost, bilo mi ga žao. Upitao sam se šta ću ja ovde, sa ljudima bez slobode, karaktera i dostojanstva? To je tinjalo u meni sve do događaja koji su prethodili UDARU, koji je promovisao Dragan Vučićević – Infolaž. Tada sam doneo definitivnu odluku da ja ne želim da učestvujem u tim Gebelsovim igrama, ucenama, podmićivanjima, otimanju i kupovini medija.

U Srbiji sloboda medija ne postoji, a time ni borba protiv kriminala i korupcije! Sve je bilo uzaludno, sve ove godine su bačene, jer su se Alibaba i 40 dahija polakomili zbog vlasti, moći, novca i niskih strasti. Prodaja i izdaja srpskog naroda i države je u najžešćem zamahu.

Da li ste Vučića obaveštavali o svojim primedbama na njegov i na rad stranke? Kakve odgovore ste dobijali?

– Svaki put kada sam ga sreo govorio sam mu o aferama kumova i prijatelja, tvrdeći mu da će na kraju on platiti sve, čak i zbog sto evra koje je uzeo neki službenik iz njegove administracije! Govorio mi je da se odrekao svih onih koji su uzimali novac, a pozivali se na njega i da on nema nigde tajni račun, na kome se nalazi oteti novac. Slatko sam se nasmejao i rekao mu da mora da kaže i njihova imena. Ja znam da ih on zna, ali bez toga, kao da nije rekao ništa!

Da li ste kritike iznosili i na sednicama Glavnog odbora? Kako su reagovale Vaše kolege?

– Ja sam na sednici GO SNS 2013, pred prvu rekonstrukciju vlade, javno kritikovao Vučića zbog prividne rekonstrukcije. Ostavke ministara odbrane Vučića i Kneževićeva su bile zaslužene, zbog njihovih grešaka, a na koje sam upozoravao, dok su ostavke za ministra Bratislava Petkovića i Alisu Marićku predložene zbog njihove nesposobnosti, ja sam rekao nemogućnosti da bilo šta urade. Rekonstrukcija je morala biti temeljna i kadrirana ljudima iz struke, što je on i sam priznao, rekavši da nije imao dovoljno odlučnosti.Tom prilikom sam se osvrnuo i na rad stranke i konstatovao da ona bukvalno ne postoji i da niko u Centralu ne dolazi?

Ja sam izašao iz moje kancelarije, jer nije bilo svrhe više da dolazim. Bio sam predsednik Odbora za medije SNS i na to mesto me je postavio Tomislav Nikolić. Kasnije sam shvatio, da me je to mesto koštalo gubitka mogućnosti učestvovanja u vlasti, prihvatio sam nešto što Vučiću nije odgovaralo, to je njegovo mesto. Tada je on priznao to neaktivno stanje stranke, pod izgovorom da se posvetio radu u vladi i obećao je da će u budućnosti više dolaziti u Centralu i obilaziti lokalne odbore. Takođe sam spomenuo afere u vladi, sporne ugovore, štetne tendere, tražeći odgovornost i imena ljudi koji su ih prouzrokovali, a članovi su stranke, vlade, javnih preduzeća! Tražio sam to da nas sutra opozicija ne bi prozivala zbog našeg kriminala i korupcije, da ih mi sami javno prozovemo. Kada sam završio izlaganje i kritiku, nije bilo aplauza. Niko se nije usudio da tapše rukama ali kad sam seo, svi su počeli da mi čestitaju na hrabrosti.Smatram da prijatelju sve treba reći u oči, ma koliko ga to bolelo. Posle par govornika GO se ubrzo završio, Vučić je dobio pritisak pa je sednica bila prekinuta.

Kakve komentare dobijate od bivših stranačkih kolega po Vašem odlasku iz SNS-a?

– Meni su lično važni komentari običnih ljudi iz stranke, na sreću oni su tako ohrabrujući i pozitivni. Svi oni znaju da sam bio bogat čovek kad sam došao u stranku i da ništa nisam tražio. Ostali znaju dobro ko sam ja i ne odgovara im da sam tu, jer bih sprečio krađu i korupciju. Laži i priče izmišljaju ljudi oko Vučića i time mu daju razlog da veruje i da je ubeđen da sve dobro funkcioniše.

Da Vas podsetimo:  Najveći srpski neprijatelji nisu ni Hrvati, ni Englezi ni Nemci, nego sami ”Srbi”

Kakva su Vam saznanja, da li u SNS ima pojedinaca koji ne podržavaju Vučićev način vođenja stranke i države? Ko su oni i zašto ćute?

– Vučić voli da se kolege međusobno retorički grizu i pljuju, tj. urušavaju. Takvim duelima on sklanja nepodobne članove. Posebno ga ne podržavaju stručni ljudi, koji razumeju ekonomiju i biznis, ali koji nemaju instinkt političara za laktanje i sukobljavanje. Ćute jer očekuju da će se neko od Vučićevih obećanja za funkciju obistiniti i da će imati priliku da pokažu šta znaju?

Zašto funkcioneri SNS-a ćutke prelaze preko svih afera u kojima glavne uloge imaju braća Vučić, Nikola Petrović, Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Goran Veselinović i ostali pripadnici dvorske svite?

– Ko može da sumnja u reč i pravdu Vođe? Ko može da odlučuje bilo šta osim vođe? Ko sme da iznese istinu vođi i da time bude eliminisan? Samo dva su čoveka postojala, Nikola Petrović i Vilibald Erić. Aleksandar Vučić voli svog brata Andreja, oprašta mu greške i štiti ga bez obzira da li je u pravu. Slično se ponašao i sa ljudima koje je smatrao prijateljima, štiti ih preuzimajući krivicu na sebe, patetično govoreći da se svesno žrtvuje. Međutim, istim tim prijateljima zna i da podmetne afere, tako što na njih prebaci odgovornost. Ja sam eliminisan zbog mog neprihvatanja gluposti i loših i nestručnih ljudi. U mojoj eliminaciji su učestvovali Nikola Petrović i svi njegovi prijatelji koje je doveo i postavio u vladi.

On je jedini koji je odlučivao čak i o privatnom životu vođe, čineći kardinalne greške, razvod i venčanje po hitnom postupku u jednom danu, sa lošim utiskom koji se ne može izbrisati iz sećanja. Vođa mu je i to oprostio, mislim da je to zbog dnevnika u koji Nikola sve zapisuje. Moje savete je ignorisao kao i projekte, koje je stopirao u tišini, sa večitim odgovorom kako nema vremena, ja bih dodao ni znanja! Objašnjavao sam mu šta i kako razmišljaju ljudi u poslovnom svetu, nije razumeo, nije slušao ili je jednostavno ignorisao, sve mu se obilo o glavu! Upozorenje i objašnjenje da Mubadala neće raditi projekat „Beograd na vodi“ je saslušao sa osmehom, to se desilo posle šest meseci, uz dosta neobičan i oštar potez šeika. Kao i upozorenje zašto Miša Beko nije dobar za mesto generalnog direktora Železnice Srbije i šta će mu se desiti. Desilo se posle 23 dana od kada sam mu poslao SMS. Tada mi je čak SMS-om poručio da se on (Milan Beko) barem ne pretvara da mu je prijatelj. Na pres-konferenciji pitao sam Beka šta ga to kvalifikuje za to mesto, osim budžeta od 120 miliona evra koji traži od države. Sada Beko plaća svoje prijateljstvo, da bi imao obezbeđenje i zaštitu za sebe i porodicu.

Da li znate kako je Vučić reagovao kad je saznao da ste mu preko Tvitera vratili člansku kartu?

– Na Tviteru sam objavio ostavku na mesto predsednika Odbora za medije SNS i članstvo u GO SNS, pošto sam čuo da okolo priča da sam plaćenik Aleksandra Rodića. Vučić dobro zna da ja nikad nisam od njega lično uzeo ništa, da ne postoji niko ko može da me plati da uradim stvari suprotne mom ubeđenju. Smatrao sam da je dovoljno da ostavim kovertu u njegovom poštanskom sandučetu. Sujeta, bes i ljubomora je progovorila iz njega, jer ja sam slobodan čovek, pun ljubavi, dostojanstva, bez mržnje prema njemu ili bilo kome. Međutim ja sam ponosan brđanin i neću dozvoliti nikome da me vređa lažima.

Da li Vas je nazvao i pokušao da ubedi da promenite odluku? Ako nije, šta biste mu rekli da je to uradio?

– Ne nije, a da bi mogao bilo šta reći, morao bi da kaže -izvini! To je ljudima nečiste savesti, koji greše i lažu, jako teško. Ja sam to njemu već rekao u mojoj SMS poruci poslatoj 29. novembra 2015 godine: „Vi se sami uništavate.Vi ste ti koji uništavaju budućnost naše dece! Zašto sam pokušavao da vas vratim na put rečima, to je moja zabluda da u vama ima ljubavi za druge! Ljubav i dušu sam video odavno u tebi,ali su je okovali pohlepa, laži, moć, niske strasti. Vrati se ljubavi i bićeš ono što treba. Izvinićeš mi se, ali ja tvoju ljubav ne trebam, trebam tvoju ljubav za sve druge, za narod!“

Tvrdite da dobijate pretnje. Ko Vam preti i da li ste pretnje prijavili policiji?

– Susreti s bivšim prijateljima na mestima gde izlazim, prijateljske preporuke, saveti i priče o moćnom premijeru i njegovim kumovima su stalna metodologija. Pretnje telefonom, pozivima kasno noću, posebno botova preko Tvitera koji ne prezaju da upotrebe najružnije i preteće reči.

Da li ste zabrinuti za svoju bezbednost?

– Što se mene tiče i ranije sam imao sličnu situaciju, gde su čak angažovali BIA i VBA, kao privatni servis. Ja mogu uvek ponoviti šta sam rekao bilo kome u lice. Nije me strah, niti će biti, od tih prevaranata, lažova i kriminalaca. Braniću se svim sredstvima i nikome neću oprostiti, do poslednjeg daha, do poslednje kapi krvi. Nije me strah da poginem, ako time mogu da doprinesem da ovaj narod bude slobodan!

Saša Mirković je u otvorenom pismu optužio Vučića da ima privatnu policiju, vojsku, sudove, batinaše… Da li je to tačno?

– Svima je jasno šta se dešava, da – tačno je. Moja saznanja su slična Sašinim, prosto je neverovatno da ljudi koji se pozivaju na međusobno uvažavanje i toleranciju, kad se okrenete od njih, pozivaju na vašu diskreditaciju i eliminaciju. Zašto je tužilac zamenjen, pogledajte kako se završavaju sudski sporovi, pogledajte kako se organizuje policija, kako se postavljaju ljudi u najvažnijim institucijama, itd… Videćete mnogo propusta i shvatićete da su oni svesni i podređeni jednom centru, jednom čoveku, Vučiću.

Da Vas podsetimo:  Bure Bejruta na Balkanu

Na Tviteru ste napisali da „umetnost vladanja nije u retorici, spletkama, lažima i ubistvima“. Uz pretpostavku da se to odnosi na aktuelnog gospodara Srbije, na koje „spletke, laži i ubistva“ mislite?

– Političar kakav je Vučić,sa karijerom dugom 25 godina, ne sme da dozvoli da ima repove i nerešene afere za sobom! On je morao da raščisti situacije- sto muslimana za jednog Srbina, Šešeljevu retoriku koju je i sam izgovarao, a Šešelj će biti sad verovatno osuđen, pretnje Ćuruviji pre njegove eliminacije, strujnu mafiju Vojina i Vuka, Gebelsove metode informisanja 1999, politiku za vreme Miloševićeva, podršku i odricanje od Ratka Mladića, Karadžića, Caneta Subotića, nameštanje izbora, lažnih praznih listića 2012.godine, uzimanje za pravo da se postavi kao vlasnik „Politike“, rasprodajom zemlje i dobara strancima, tako što preko noći menja zakone, poklanjanje projekta „Beograd na vodi“ strancu, bez i jednog argumenta i štetom za državu od preko 2,5 milijarde evra, zašto su u svim aferama u poslednje četiri godine umešani njegovi kumovi i prijatelji, itd.

Još 2009. godine Vučić mi je rekao da će, čim dođe na vlast, smeniti Aleksandra Tijanića i na mesto direktora RTS-a postaviti Vas. Prošle godine ste se kandidovali na tu funkciju, ali niste dobili Vučićevu podršku. Zašto?

– Mnogi pominju moju kanditaturu za generalnog direktora RTS-a kao razlog za odlazak iz SNS-a. Moram ih razočarati, to je moja sreća, jer nisam došao u mogućnost da izgubim svoju duhovnost, dostojanstvo, ljubav za bližnje, humanost i milosrđe. Moja želja je bila da pomognem RTS-u sa produkcijom koju bih obnovio. Otišao sam po njegovu saglasnost i odobrenje, kao predsednik Odbora za medije i to sam dobio. Pošto sam razumeo situaciju, nisam hteo da predam moje papire i studiju o RTS-u, ali Vučić je insistirao! Tri puta sam odbijao! Zašto je insistirao? Da bi dao kredibilitet Bujketu, a mene ispljuvao preko svojih novina, govoreći (lažući) kako sam prijatelj Zorane Mihajlović i kako je Bujoševića doveo na to mesto Šolak? Da bi dobio besplatnu studiju i pomogao Bujoševiću da podigne RTS uz dogovor o taksi? Studija je ocenjena kao najinteresantnija, ali to nije bilo dovoljno, struka i znanje nisu važni, žuti blok i Vučić su doneli odluku da je to posilni Bujošević, vodeći se ličnim interesima tj partnerstvu.

Posle četiri godine strahovlade, neispunjenih obećanja, brutalnih prevara i zloupotrebe, kako je moguće da Vučić opet pobedi na izborima?

– Gebels je promovisao svog vođu i doveo ga na vlast i vladao je 25 godina! Metoda i pristup su isti, samo mekši, bez šovinizma i izraženog nacionalizma, ali sa beskrajnim ispiranjem mozgova i nametanjem svoje priče. Rezultat tog marketinga je da četvrtina biračkog tela vlada Srbijom i to ona najsiromašnija, većinom bez posla i penzioneri. Njima je data poslednja nada za bolje sutra. Budućnost koja se obećava je jako blizu, samo što nije stigla, ali neki tamo žuti, plavi, crveni, ne dozvoljavaju da se to desi. Imamo sve elemente za dobru kampanju u kojoj je AMON RA (Aleksandar Vučić) jedini Bog koji će nas spasiti, nahraniti, izlečiti, prosvetliti. Na žalost, realnost je drugačija, da je mogao on bi to do sada uradio. Da je znao, ne bi uzimao od drugih i molio za pomoć od raznih domaćih i stranih stručnjaka. Da je imao, ne bi se dešavala ovaka beskrupulozna pljačka narodne i državne imovine.

Vi ističete da je „Srbiji potrebna nova grupacija akademskih i sposobnih ljudi, pre svega patriota“. Da li postoje takvi i zašto se ne suprotstavljaju naprednjačkoj pošasti?

– Na prvoj rekonstrukciji vlade sam govorio o stručnjacima koji nisu mogli da se angažuju. Stručnjak radi za novac ili iz ljubavi prema poslu, zemlji. Meni nije bilo jasno, kako ne postoji način da se izađe u susret tim zahtevima, jer bez tih ljudi nema reformi. Setite se njegovog promovisanja „Maršalovog plana“, ko je taj projekat mogao sprovesti i kako? Posle toga smo videli mnogo projekata koji su prošli slično, nikada više nismo čuli za njih. Predlagao sam da se postojeći iskusni stručnjaci angažuju na edukaciji mladih, tj.da treba pokrenuti kulturnu revoluciju i time pospešiti kreativnu ekonomiju! Dokaz za to je IT sektor koji zarađuje 250 miliona dolara godišnje, bez pomoći države! To je jedini put ako nemate dovoljno novca da ih platite, ali koji traje duže. Naravno vođa zna sve najbolje, uzaludno je govoriti ako te neko ne čuje, a drugi ne smeju?

Uveren sam da Vučić neće, posle izbornog poraza, kad god da se on desi, mirno predati vlast. Pošto ste ga dobro upoznali, šta mislite, da li je moj strah opravdan?

– Mediji su ključna poluga demokratizacije jednog društva, koji su gotovo svi pod potpunom kontrolom vlasti, što je detektovano i u Briselu. Izbori u takvim medijskim okolnostima se ne mogu nazvati demokratskim! Od Miloševićevog vremena potpune uzurpacije državne televizije u propagandne svrhe, 1999.godine, nije viđena takva zloupotreba medija, kakva je danas sa televizijom Pink. Uticaj na deo biračke populacije koja još uvek ne zna za koga bi glasala, i da li namerava da izađe na izbore, je veliki. U ovoj izbornoj kampanji biće sve dozvoljeno! Svim silama se borim da više ne bude bratske krvi na ulicama Beograda i Srbije. Srpski narod zaslužuje mnogo više od ovakve vlasti i od ovakvog čoveka. Na žalost kako stoje stvari, posebno sa ovom hop-cup međunarodnom politikom, ova vlast nas vodi u sunovrat ekonomije, kulture, etike, ljubavi i međusobnih odnosa. Videli smo koliko je unazadio Miloševićev režim državu, sada vidimo da nas Vučić unazađuje još više.

Razgovarao: Predrag Popović

Tabloid

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime