Menja se „krvna slika“ i etnički sastav cele Evrope

1
1416

  • Nestaje sigurno bela Evropa. Nastaje li neka nova afričko-azijska Evropa sa drugim ciljevima?
  • EU se sve više deli, puca po šavovima i naziru se tri-četiri kruga zemalja na koje će se raspasti. Interes da EU postoji imaju sada samo preplaćeni samoizabrani lideri EU
  • Zapadni blok, ili “staru Evropu”, bi činile Nemačka, Francuska, Austrija, V. Britanija, Španija, Portugalija, Italija, Švedska, Norveška i Finska
  • Drugorazredni blok ili neku labavu zajednicu istočoevropskih država činile bi Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska
  • U grupu trećerazrednih, marginalnih zemalja po značaju u Evropi našle bi se Srbija, zajedno sa drugim balkanskim zemljama: BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Albanijom -savezu kome bi pripadale i Grčka, Bugarska i Rumunija
  • SAD, NATO i Soroš i druge moćne multinacionalne NVO sa bogatim fondovima „guraju“ i dalje masovni dolazak muslimanskih migranata koje vide kao nove vojnike NATO
  • Zašto nastaje naglo pražnjenje prostora Jugoistočne Evrope
  • Srbija je sve manje dobro mesto čak i za pristojan život

Uveliko birokratizovana Evropska unija se pred našim očima drastično urušava i pored velike želje onih koji od nje profitiraju, a to je njen ogromni administrativni aparat (desetine hiljada) sa funkcionerima (nekoliko hiljada) koje niko nikada nije izabrao i koji na funkcijama ostaju decenijama sa platama od 10 do 35 hiljada evra mesečno.

Neslaganja oko toga kako treba da funkcioniše i deluje Evropska Unija u oblasti spoljne politike i posebno u oblasti odbrane i bezbednosti, treba li da ima svoju vojsku, svoju jedinstvenu migracionu politiku (jer je dolazak miliona emigranata uveliko posvađao evropske zemlje) ,treba li EU dalje da se širi i prima nove države-članice… samo su neke od važnih tema kojima se zemlje EU dugo bave i koje ne mogu da reše.

Krupna neslaganja oko ovih pitanja između 28 država članica dovela su EU do slabljenja jedinstva unutar zajednice, a potom i do krize u odnosima koja traje već skoro celu deceniju. Formiralo se tako „uže jezgro“ sastavljeno od Nemačke i Francuske koje uglavnom nameće ostalim članicama politiku EU u mnogim oblastima.

EU se sve više deli, puca po šavovima i naziru se tri-četiri kruga zemalja na koje će se raspasti. Interes da EU postoji imaju sada samo preplaćeni samoizabrani lideri EU, koje građani Evrope nepotrebno skupo plaćaju kao i sve preskupe i neefikasne institucije EU od Brisela do evropskog parlamenta u Strazburu.

Prema istraživanjima i analizama Instituta Stratfor i agencije CIA taj Zapadni blok, ili “staru Evropu”, bi činile Nemačka, Francuska, Austrija, V. Britanija, Španija, Portugalija, Italija, Švedska, Norveška i Finska. Ove zemlje katoličke Evrope bile bi, po prognozama imperijalista iz SAD, pod kontrolom Amerike. Americi taj scenario raspada i odgovora jer lakše uspostavlja čvršću kontrolu nad manjim grupama zemalja.

A većina ostalih zemalja sadašnje EU činile bi, po raspadu EU, taj drugorazredni blok ili neku labavu zajednicu država u kojima bi bile Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, s tim što bi ove zemlje EU (nekada najvećim delom članice Varšavskog pakta) postale drugi glavni američki vojni oslonac u Evropi.

Da Vas podsetimo:  Amnesti internešenel o Srbiji: Nekažnjeni ratni zločini, napadi na medije, diskriminacija

Virus „Bregzita“ se širi Evropom

Velika Britanija je u svoj toj dugogodišnjoj krizi donela odluku na referendumu 2016. da napusti EU što je dodatno oslabilo zajednicu evropskih država i dovelo u pitanje njen dalji opstanak i smisao. Odlazak „Gordog Albiona“ ovih dana se i formalno finalizuje potpisanim sporazumima sa EU, a i neke druge zemlje počinju da razmišljaju o opstanku u EU, tačnije o izlasku iz nje. Fama „Bregzita“ se kao virus gripa širi Evropom.

Takvi glasovi javljaju se sve češće i snažnije i u Italiji, a odnedavno i u Francuskoj. Čak i bez jedne od ove dve države jasno je da bi se EU odmah raspala i nestala. Ta mogućnost je sve realnija.

S treće strane, sve veće nezadovoljstvo svojim neravnopravnim, položajem u EU iskazuju i Mađarska, ali i Poljska, Slovačka, Češka i druge zemlje iz Istočnog dela Evrope: Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Grčka. Svaka od ovih zemalja iz svojih razloga (uglavnom se malo pitaju i ne odlučuju) EU doživljava sve manje kao svoju kuću.

Senzacionalno otkriće u 21. veku da ključne velike kompanije u Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Belgiji, Holandiji, Danskoj… u zemljama „stare-zapadne, uže“ Evrope , godinama proizvode nekvalitetnu, lošiju robu za ostale zemlje- članice EU i sve druge države uticala je na snažan pad entuzijazma i optimizma za EU i donela duboko razočaranje u fer odnose ne samo kod stanovništva, već i kod vlasti ovih zemalja. Javnosti i vlasti Slovačke, Češke, Hrvatske i Mađarska bile su užasnute saznanjem da su tretirane kao zemlje „drugog reda“, kojima sledi škart roba.

Balkanske zemlje u „savezu pravoslavnih zemalja“

U grupu trećerazrednih, marginalnih zemalja po značaju u Evropi spadaju balkanske zemlje koje neće moći da stignu do članstva u EU. Tako će se Srbija, zajedno sa drugim balkanskim zemljama: BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Albanijom naći u ovoj grupi-savezu kome bi pripadale i Grčka, Bugarska i Rumunija, prognoziraju analitičari Straforda i CIA. Nastala bi nova zajednica „pravoslavnih“ zemalja, premda nije jasno kako bi se u tu „skladnu“ zajednicu uklopila Albanija i BiH.

Uz to, uža Zapadna Evropa naglo stari, populacija je sve starija i nedostaje joj i mladih i s druge strane nema dovoljno radne snage. U pitanju se potrebe za milionima novih radnika svih struka, od najprostijih radnika za fizičke poslove do srednjeobrazovanih medicinskih kadorova za negu sve većeg broja starih i iznemoglih po staračkim domovima i bolnicama (ali i kućne nege) pa do visoko-obrazovanih profila svih struka. Samo Nemačkoj, po sopstvenim analizama i procenama nedostaje oko milion radnika u narednih nekoliko godina, a slično je i u Francuskoj, Danskoj, Holandiji…

I pored milion nekontrolisano primljenih uglavnom vrlo mladih izbeglica sa Bliskog i Srednjeg Istoka i iz Azije i Afrike u poslednjih tri godine Nemačka i dalje vapi za radnom snagom! S druge strane, SAD, NATO i Soroš i još neke moćne multinacionalne NVO sa bogatim fondovima „guraju“ masovni dolazak muslimanskih migranata koje oni vide pre svega kao nove vojnike NATO za koju godinu u planiranom pohodu na Rusiju.

Da Vas podsetimo:  Zašto svi ćute o zločinima u Pivskim Dolima i selu Velika?

Od milion i 200.000 hiljada izbeglih u Evropu od rata u Siriji, Iraku i Avganistanu, ali i migranata iz siromašnog Pakistana, Irana i afričkih zemalja Tunisa, Eritreje, Konga, Libije, Malija, Maroka do sada se oko pola miliona obučilo ili obučava za neki posao i naučilo ili uči nemački, francuski, holandski, italijanski, španski, norveški, švedski… Stručnjaci ocenjuju da je iznenađujuće veliki broj integrisanih i onih koji već rade… Ali, uvezeni su i ozbiljni problemi: porastao je kriminal svih vrsta, pljačke i posebno silovanja žena. Broj terorističkih akcija u kojima su od strane nekih emigranata, pripadnika džihadista masovno ubijani nevini građani na ulicama evropskih gradova je zapanjio građane Evrope u uneo strah i nesigurnost u svakodnevni život.

Ti napadi doprineli su stvaranju snažnog antiemigrantskog raspoloženja u celoj Evropi, od Norveške, preko Nemačke, Francuske, Italije i Španije do Austrije, Mađarske, Slovenije i Hrvatske… Ali izbeglice iz Afrike i Azije i dalje nadiru… nastaje neka nova Evropa.

Na takvom talasu raspoloženja i ljutnje, besa građana ojačale su desničarske partije u većini evropskih zemalja. Reakcija je bila da su na izborima veliki broj glasova dobijali i dobijaju oni koji zagovaraju prestanak stihijskog dolaska emigranata u njihove države.

Posledica je bila i slabljenje položaja ondašnjih vlada i vlasti u mnogim zemljama , posebno najuticajnije liderke Angele Merkel, koja velikim delom upravo zbog migranstvske krize odlazi ovih dana sa političke scene Nemačke i EU, gde je imala dominantan politički uticaj.

Lice Evrope dramatično menjaju ove migracije, posebno iz muslimanskih zemalja. Prema statističkim prognozama i analizama muslimanska populacija u Evropi do 2025. godine će se povećati sa 22 do čak 37 procenata, što bi dodatno moglo da poveća tenzije na Starom kontinentu. Svake godine samo od emigranata, koji su od polovine 2015. do polovine 2016, preplavili zemlje Evrope i naselili se, rađa se 40.000 beba, što je još 120.000 novih stanovnika Starog kontinenta za poslednje tri godine. Bela Evropa se gasi, a rađa se nova afričko-azijska!

Naglo pražnjenje prostora Jugoistočne Evrope

Slobodniji uslovi u zemljama EU za useljenje i dolazak na rad, u „pečalbu“ dovodi do naglog pražnjenja prostora iz država centralne i jugoistočne Evrope, slikovitije rečeno do odlaska velikog broja mladih stručnjaka, kao i celih porodica. Privučeni povoljnim ponudama i visokim platama i pozivima iz Nemačke, Francuske, Danske, Belgije, Holandije, Luksemburga, a i skandinavskih zemalja mladi školovani ljudi u najboljim godinama (u fertilnom dobu) odlaze iz Hrvatske, Rumunije, Bugarske,Grčke a posebno iz Makedonije, Srbije, Albanije, BiH sve više u zemlje Zapadne Evrope.

Da Vas podsetimo:  Monument srpske istorije, svetionik prošlosti i beleg srpskog mita

Tako najbogatije zemlje uže Evrope bez dinara dotacija dobijaju gotove stručnjake, visokoprofilisane i školovane kadrove. A ekonomski jaz između tih zemalja i ostalih zemalja Evrope raste, razlika u životnom standardu je sve veća i veća. Šarena je laža da ima boljeg života posle ulaska u EU, to osećaju i Bugari, Rumuni, ali i Hrvati i drugi.

Zato se sada dešava da i neke zemlje Centralne Evrope, inače članice EU, a posebno zemlje Istočne Evrope (među njima i Srbija) imaju sve krupniji problem jer im sve više nedostaju visokokvalifikovani radnici svih struka, vozači, zanatlije svih vrsta, medicinski radnici i lekari…čak i obični građevinski radnici.

Uz to, opada natalitet u svim ovim zemljama i perspektive razvoja društva se smanjuju. Migranti iz Azije, sa Bliskog istoka i Afrike postaće poželjni i u Srbiji i zemljama Balkana i Jugoiostočne Evrope. Nema ko da radi proste, grube fizičke poslove, a i zanatlija “majstora“ je sve manje…Generalno nema dovoljno mladih ljudi u reproduktivnom dobu, a nema ih ni u dobu rada i stvaranja…

Zašto mladi hrle iz Srbije u tuđinu

Perspektive za zemlje Balkana su sumorne: u BiH i Albaniji oko 32 odsto mlade populacije želi da napustiti zemlju, a sledi Makedonija sa 30 odsto. USrbiji oko 25 odsto školovane mlađe populacije želi da se iseli. Iz Rumunije 22 odsto školovanih građana želi da ode, Mađarske 16, Bugarske 12 odsto, a iz Hrvatske gde je proteklih godina bio pravi „stampedo“ mladih u zemlje EU – sedam odsto želi da ode. Sa Kosova i Metohije čak 42 odsto želi da ode, a već je ogroman broj mladih otišao i oni su rekorderi po nezadovoljstvu životom.

Menja se i menjaće se ubrzano, sve su prilike, „krvna slika“ , etnički sastav cele Evrope pa i Balkanskog poluostrva. EU će otići u istoriju kao neuspešan projekat. Prema prognozama statističara u narednim decenijama neke države će rasti i jačati na tlu Evrope , a druge sa svojim narodima nestajati. Među ovim drugima, ugroženima je i Srbija.

Koliko i čime ona sama sebi može pomoći u ovakoj realno lošoj i vrlo neperspektivnoj situaciji sve manje će zavisiti od mera koje će vlast preduzimati na duži rok da spreči nacionalno poniranje i fizičko nestajanje.
Nepreduzimanje odgovarajućih mera na vreme ima sada dugoročno negativne posledice po državu Srbiju i njen opstanak. Zakasnila je vladajuća elita da rešava ovaj problem i mladi hrle više no ikada u tuđinu, jer ne vide ekonomski boljitak ni perspektivnu karijeru ni na puškomet.

Porazne su informacije iz istraživanja da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti 25 odsto populacije između 15 i 29 godina (neki analize tvrde i znatno više), kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez namere o povratku u otadžbinu.

Srbija je sve manje dobro mesto čak i za pristojan život.

Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs

1 KOMENTAR

  1. neke države će rasti i jačati na tlu Evrope , a druge sa svojim narodima nestajati. Među ovim drugima, ugroženima je i Srbija. -Срби не желе да се множе, а за то нам нису криви Шиптари.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime