Opozicija gubi jer pokušava da se preko stranaca dočepa vlasti u Srpskoj

0
36

HOĆE LI OPOZICIONIM PARTIJAMA SRPSKE „DOĆI GLAVE“ KOLABORACIJA SA SARAJEVOM I STRANCIMA?

Dragomir Anđelković

POSTIZBORNI period u Republici Srpskoj obeležavaju formiranje vlasti i osvrtanje opozicije koja, posle uzastopnog gubljenja izbora, već počinje da traži i ključ za sopstveno samoodržanje.

Prva opcija joj je Zapad, sa kojim je svih poslednjih godina tikve sadila. Ali, on joj nije isporučio obećanu vlast, a verovatno ni sve obećane pare, što ne čudi budući da se o mnogim zapadnim birokratama u stranim medijima govori kao o maherima za korupciju.

Druga opcija je promena politike, pošto je narod pokazao da će kazniti sve što nije suverenistički kurs bez obzira na poreklo stranke ili političara.

Šarović i Borenović još veruju da je za njih
dobro da budu dobri sa američkim kolonijalnim
egzekutorom Gabrijelom Eskobarom

Koja opoziciona partija ima kapaciteta za takav zaokret i da li je Dodikova pozicija zakovana sve dok funkcioniše nevidljivi trougao između muslimanskog Sarajeva, stranih ambasada i banjalučke prozapadne opozicije?

U tom kontekstu, hoće li se zapadne ambasade same odreći nekoga od Dodikovih protivnika, ili su im potrebni provereni ljudi za razne šeme izvlačenja zapadnog novca za daleko ličnije potrebe?

Korupcija i kriminal, koji su pokušali da pripišu Dodiku i da ga tim oružjem kao glavnim (do)tuku, može im se vratiti kao bumerang. Među poslednjim primerima prljanja biografije bio je i bračni par Menuti (Debora je zamenik američkog ambasadora Marfija, a Džonatan – zamenik Kristijana Šmita i supervizor za Brčko) koji je sumnjičen za marifetluke od Turske do Sarajeva.

Takvi, Dodiku, očito ne mogu ništa!

On je ključ našao u narodu!

A šta dalje sa opozicijom – o tome svoja viđenja za Fakte iznose ugledni analitičari iz Srbije i Srpske.

Opet su tvrdili da ih narod hoće
i da će sigurno pobediti

Evo ocena, ukazivanja, upozorenja i prognoza Dragomira Anđelkovića:

Opozicija je poražena teže nego na prošlim izborima, demoralisana i u rasulu jer su njeni lideri imali ogromna očekivanja da uz pomoć stranaca preuzmu vlast.

Da Vas podsetimo:  KAKO BI BILO "SUTRA", PRILIČNO SE VIDI IZ "DANAS"

Većina članova i simpatizera opozicionih stranaka ne podržava da se radi sa strancima, odnosno ne želi da se strancima plaća ceh za potporu stranačkim rukovodstvima. Pošto su čelnici doživeli neuspeh, sigurno će u članstvu i srednjem nivou funkcionera doći do većeg ispoljavanja nezadovoljstva.

Neko im je obećao uspeh, a na kraju se ispostavlja da su došli do neuspeha u saradnji sa strancima koji rade protiv interesa Republike Srpske. Čak i u PDP očekujem da bude pobune protiv nenacionalne politike.

SDS ima krajnje patriotsku bazu i ogroman broj simpatizera i članstvo na nacionalnoj liniji. Ovo bi moglo da bude početak odbacivanja onih na vrhu koji su stranku poveli van te linije, van korena.

Jelena Trivić voli i Kristijana
Šmita i Republiku Srpsku

Saradnja SDS i Dodika bila bi moguća na nacionalnim pozicijama, a čak i ako su konkurencija u cilju jačanja RS, to nije problem, jer je u parlamentarnom sistemu normalno da postoji opozicija.

Nije loše ni da SDS bude prava opozicija, koja bi se vratila korenima i ukazivala na nedostatke sistema, a svaki sistem ih ima. Ali, treba biti opozicija vlasti, a ne državi. Na žalost, mnogi u opoziciji su zbog stranaca radili protiv svoje zemlje.

I u zemljama koje nemaju problem sa Zapadom, koje nisu u interesnom sukobu sa njim, uvek je problem kad se neko oslanja na podršku stranaca. Stranci pružaju podršku isključivo radi sebe, a ne zbog opozicije.

Stranci samo iskoriste domaće političare, i to višestruko: politički i finansijski.

Politički tako što sebi obezbeđuju agente uticaja,a finansijski za takozvanu „vrtešku“ – to je sistem da stranci određena sredstva daju, a onda dobar deo uzimaju nazad od onih kojima su ih dali.

Čak su pokušali da (po instrukcijama za obojene revolucije)
proglase izbornu pobedu Jelene Trivić

U razvijenijim zapadnim zemljama je mnogo teško sprovesti korupciju. Ona se zato realizuje ili tako što se opoziciji i medijima pruža podrška kroz donacije i pomaže se neko, a zapravo se veliki deo toga novca deli sa tim ljudima i ne isporuči se onima koji treba da rade posao. To važi i za zemlje koje nemaju probleme sa Zapadom.

Da Vas podsetimo:  Slučaj kragujevačkog Fijata: Odsustvo saosećanja i srama

Stvari su znatno gore u zemljama koje Zapad ruši, kao, na primer, sa Srbijom, a naročito Republikom Srpskom.

Opozicija je tu u dvostrukom problemu. Sama je iskorišćena za tuđe političke igre, a sa druge strane, koriste je kao malj za rušenje svoje države.

Tragedija tih ljudi je što na kraju budu iskorišćeni,ostavljeni i odbačeni. Suoče se sa sudom istorije koji je krajnje nepovoljan. A posledice su često mnogo gore. Jer, isti ti zapadnjaci, koji ih danas podržavaju, u nekom momentu ih optuže za istu tu korupciju iza koje stoje zapadnjaci-manipulatori novcem.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime