HOĆE LI OPOZICIONIM PARTIJAMA SRPSKE „DOĆI GLAVE“ KOLABORACIJA SA SARAJEVOM I STRANCIMA?
POSTIZBORNI period u Republici Srpskoj obeležavaju formiranje vlasti i osvrtanje opozicije koja, posle uzastopnog gubljenja izbora, već počinje da traži i ključ za sopstveno samoodržanje.
Prva opcija joj je Zapad, sa kojim je svih poslednjih godina tikve sadila. Ali, on joj nije isporučio obećanu vlast, a verovatno ni sve obećane pare, što ne čudi budući da se o mnogim zapadnim birokratama u stranim medijima govori kao o maherima za korupciju.
Druga opcija je promena politike, pošto je narod pokazao da će kazniti sve što nije suverenistički kurs bez obzira na poreklo stranke ili političara.
dobro da budu dobri sa američkim kolonijalnim
egzekutorom Gabrijelom Eskobarom
Koja opoziciona partija ima kapaciteta za takav zaokret i da li je Dodikova pozicija zakovana sve dok funkcioniše nevidljivi trougao između muslimanskog Sarajeva, stranih ambasada i banjalučke prozapadne opozicije?
U tom kontekstu, hoće li se zapadne ambasade same odreći nekoga od Dodikovih protivnika, ili su im potrebni provereni ljudi za razne šeme izvlačenja zapadnog novca za daleko ličnije potrebe?
Korupcija i kriminal, koji su pokušali da pripišu Dodiku i da ga tim oružjem kao glavnim (do)tuku, može im se vratiti kao bumerang. Među poslednjim primerima prljanja biografije bio je i bračni par Menuti (Debora je zamenik američkog ambasadora Marfija, a Džonatan – zamenik Kristijana Šmita i supervizor za Brčko) koji je sumnjičen za marifetluke od Turske do Sarajeva.
Takvi, Dodiku, očito ne mogu ništa!
On je ključ našao u narodu!
A šta dalje sa opozicijom – o tome svoja viđenja za Fakte iznose ugledni analitičari iz Srbije i Srpske.
i da će sigurno pobediti
Evo ocena, ukazivanja, upozorenja i prognoza Dragomira Anđelkovića:
Opozicija je poražena teže nego na prošlim izborima, demoralisana i u rasulu jer su njeni lideri imali ogromna očekivanja da uz pomoć stranaca preuzmu vlast.
Većina članova i simpatizera opozicionih stranaka ne podržava da se radi sa strancima, odnosno ne želi da se strancima plaća ceh za potporu stranačkim rukovodstvima. Pošto su čelnici doživeli neuspeh, sigurno će u članstvu i srednjem nivou funkcionera doći do većeg ispoljavanja nezadovoljstva.
Neko im je obećao uspeh, a na kraju se ispostavlja da su došli do neuspeha u saradnji sa strancima koji rade protiv interesa Republike Srpske. Čak i u PDP očekujem da bude pobune protiv nenacionalne politike.
SDS ima krajnje patriotsku bazu i ogroman broj simpatizera i članstvo na nacionalnoj liniji. Ovo bi moglo da bude početak odbacivanja onih na vrhu koji su stranku poveli van te linije, van korena.
Šmita i Republiku Srpsku
Saradnja SDS i Dodika bila bi moguća na nacionalnim pozicijama, a čak i ako su konkurencija u cilju jačanja RS, to nije problem, jer je u parlamentarnom sistemu normalno da postoji opozicija.
Nije loše ni da SDS bude prava opozicija, koja bi se vratila korenima i ukazivala na nedostatke sistema, a svaki sistem ih ima. Ali, treba biti opozicija vlasti, a ne državi. Na žalost, mnogi u opoziciji su zbog stranaca radili protiv svoje zemlje.
I u zemljama koje nemaju problem sa Zapadom, koje nisu u interesnom sukobu sa njim, uvek je problem kad se neko oslanja na podršku stranaca. Stranci pružaju podršku isključivo radi sebe, a ne zbog opozicije.
Stranci samo iskoriste domaće političare, i to višestruko: politički i finansijski.
Politički tako što sebi obezbeđuju agente uticaja,a finansijski za takozvanu „vrtešku“ – to je sistem da stranci određena sredstva daju, a onda dobar deo uzimaju nazad od onih kojima su ih dali.
proglase izbornu pobedu Jelene Trivić
U razvijenijim zapadnim zemljama je mnogo teško sprovesti korupciju. Ona se zato realizuje ili tako što se opoziciji i medijima pruža podrška kroz donacije i pomaže se neko, a zapravo se veliki deo toga novca deli sa tim ljudima i ne isporuči se onima koji treba da rade posao. To važi i za zemlje koje nemaju probleme sa Zapadom.
Stvari su znatno gore u zemljama koje Zapad ruši, kao, na primer, sa Srbijom, a naročito Republikom Srpskom.
Opozicija je tu u dvostrukom problemu. Sama je iskorišćena za tuđe političke igre, a sa druge strane, koriste je kao malj za rušenje svoje države.
Tragedija tih ljudi je što na kraju budu iskorišćeni,ostavljeni i odbačeni. Suoče se sa sudom istorije koji je krajnje nepovoljan. A posledice su često mnogo gore. Jer, isti ti zapadnjaci, koji ih danas podržavaju, u nekom momentu ih optuže za istu tu korupciju iza koje stoje zapadnjaci-manipulatori novcem.
