Da li su izbori jako blizu ili ćemo sačekati proleće? Hoće li se opozicija ujediniti puno ili malo? Deo opozicije je izneo zvanične zahteve za održavanje izbora do kraja godine – da li će se to zaista desiti ostaje nam da vidimo. U svakom slučaju ukoliko razmišljate o izborima budite uvereni da niste jedini sa puno pitanja i malo odgovora.
Licitacija o terminima budućih izbora u Srbiji nije neuobičajena stvar. Srpska napredna stranka došla je na vlast 2012. godine, a od tada je organizovano četiri izbora za Narodnu skupštinu, od čega su tri puta bili vanredni parlamentarni izbori. Jedino se skupštinski saziv formiran 2016. održao ceo mandat. Ne treba posebno isticati da povodi za raspisivanje vanrednih izbora nisu bili nestabilnost ili previranja unutar vladajuće koalicije. SNS sve ove godine ima ubedljivu većinu – Vučić izbore na nacionalnom nivou koristi taktički, posebno ako je potrebno „pokriti“ neke izbore na lokalu, gde je SNS znatno ranjiviji.
Po sili zakona redovni izbori moraju da se održe najkasnije u prvoj polovini sledeće godine u gradskim opštinama u Beogradu, velikom broj gradova i opština po celoj Srbiji, te pokrajinski izbori u Vojvodini.
Poslednji parlamentarni izbori održani su 2022. i sva je prilika da ni ovaj saziv Narodne skupštine neće izdržati pun mandat. Licitira se o terminu vanrednih izbora, spominju se decembar i prva polovina 2024. Bilo kako bilo, novi vanredni parlamentarni izbori su izvesni, a i ovoga puta deluje da će uzrok za raspisivanje biti pokrivanje lokalnih, koje ovoga puta SNS može da izgubi.
Pre svega, radi se o nekoliko (centralnih) beogradskih opština,1 u kojima deluje da će opozicione snage preuzeti vlast. U par drugih gradskih opština2 situacija je „pola-pola“, te je svaki glas važan i Vučiću je bitno da se što manje priča isključivo o lokalnim temama. Cilj mu je da, koristeći ličnu harizmu i velika nacionalna pitanja, lokalne probleme, nestručnost i korupciju naprednjačkog kadra na najnižim nivoima vlasti stavi u drugi plan.
I opozicija je, posle dužeg vremena, proaktivna povodom ove teme. Nedavno je iznela zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja godine. Kao što je navedeno, izvesno je da će se raspisati vanredni parlamentarni izbori, a opozicija želi da njihovo raspisivanje bude predstavljeno kao Vučićev iznuđen potez, te da ih razdvoji od redovnih lokalnih izbora. Opoziciji bi najviše odgovaralo potpuno razdvajanje izbora, odnosno da se održe samo lokalni izbori. Uz to, vanredni izbori na nivou glavnog grada su poželjna, ali malo verovatna opcija za opoziciju. Najverovatnije će se desiti ono što najviše odgovara vlastima – spajanje parlamentarnih i lokalnih izbora, bez beogradskih. Na opoziciji je da ohrabri svoje birače i predstavi da je i raspisivanje parlamentarnih izbora plod pritiska i protesta.
Protesti i predizborna preslagivanja
Kada je reč o protestima „Srbija protiv nasilja“, nema sumnje da će značajno uticati na predstojeće parlamentarne izbore, posebno kada se radi o preslagivanjima unutar opozicione partijske scene. Na prethodnim parlamentarnim izborima, opozicija je izašla u više kolona, od kojih su pojedine imale programsku osnovu. Desnica je izašla u nekoliko izbornih koalicija, a tri liste su uspele da preskoče izborni prag od 3%.3
Protesti „Srbija protiv nasilja“ započeti su nakon dve velike tragedije početkom maja. Tehnički organizatori su poslaničke grupe dela opozicionih stranaka. Tu su: Demokratska stranka, Narodna stranka,4 Pravac Evropa, Zajedno-Moramo5 i Zeleno-levi front. Desnica se od samih početaka protesta ne oglašava previše povodom demonstracija, niti je formalno podržala ili učestvovala u organizaciji nekih od šetnji.
Narodna stranka Vuka Jeremića je krajem leta predložila je proširivanje kruga organizatora i pozivanje desničarskih stranaka. Ovaj predlog, odbijen od ostalih organizatora, desio se u kontekstu odvajanja značajnog dela stranke i formiranja Narodnog pokreta Srbije i trebalo je da posluži kao otvaranje maneverskog prostora NS za bližu saradnju sa ostatkom desnice.
Jedino je poslanički klub Dveri, u početku, izrazio želju da se priključi i podržao proteste, ali do organizacione saradnje nikada nije došlo. Zavetnici i Novi DSS se drže po strani. Deluje da je desnica ovoga puta uspešno skrajnuta od strane ostatka opozicije, te da ne uspeva da nametne svoje teme u prvi plan, kao što je to bio slučaj pre prethodnih izbora.
Unutar „građanske“ opozicije izašlo se u dve kolone na prethodnim parlamentarnim izborima. Jednu listu, Ujedinjeni za pobedu Srbije, čiji je stožer bila Stranka slobode i pravde činile su stranke uglavnom nastale cepanjem Demokratske stranke, a koje se samoidentifikuju od desnog do levog centra. Drugu listu činila je programski profilisana zeleno leva koalicija Moramo.
Otkako su započeti protesti, a traju već dvadeset nedelja, postoji pritisak za ukrupnjavanjem i eventualnim izlaskom celokupne opozicije6 koja organizuje proteste na jednoj listi. Iako su za prethodne izbore istraživanja javnog mnjenja pokazivala da izlaskom u jednoj koloni opozicija gubi, te da mnogi birači nisu spremni za kompromise i pre biraju apstinenciju nego jednu listu, deluje da ovoga puta dolazi do promena. Dvadeset nedelja protestovanja motivisalo je mnoge da se okrenu toj ideji. U takvim okolnostima, očekuje se i da će na desnici doći do određenih ukrupnjavanja.
Ipak, ovde treba biti pažljiv. Osim toga što politiku stranaka ne bi trebalo da diktiraju istraživanja javnog mnjenja, valja imati na umu i da se stavovi javnog mnjenja mogu brzo promeniti – trenutno možda zaista veći deo građana smatra da je jedna lista dobro rešenje. No, što izbori budu bili kasnije, a vrlo moguće da će do njih proći i 7-8 meseci, javljaju se različite mogućnosti koje bi mogle promeniti politički pejzaž, a samim tim i stavove građana. Naravno, ukoliko izbori budu ubrzo raspisani, raste mogućnost da će biti formirana jedna lista organizatora protesta.
Važan faktor ovde igra i stanje samih protesta, a u poslednje vreme deluje da interesovanje za proteste ne raste. Iako se bliži kraj septembra, protesti okupljaju svega par hiljada ljudi, te nije do kraja jasno kakva će biti njihova sudbina. Stoga, deluje da ne postoji veća potreba za formalnim koalicijama, koje sa sobom nosi nužne političke i ideološke kompromise, makar u ovom trenutku.
Ipak, politički život je takav da za sobom povlači različite poteze koji često mogu da predstavljaju zalog za blisku budućnost. Nedavno je potpisana Deklaracija o zajedničkom delovanju između Demokratske stranke, Zajedno, Srbije centar i Rumunske partije kojom je definisan zajednički rad u narednom periodu. Deluje da ovde ima manje programske osnove za saradnju, a više želje da se ojača pregovaračka pozicija u mogućim pregovorima cele opozicije oko zajedničke liste. Verovatno i deo objašnjenja leži u nameri da se nadomesti odlazak Aleksandra Jovanovića Ćute, sada već bivšeg kopredsednika stranke Zajedno. Ćuta je ubrzo formirao zajedničku poslaničku grupu sa Miroslavom Aleksićem i ostaje da se vidi da li će se ukrupnjavanje tu zaustiviti ili će se ova grupacija okrenuti i drugim savezima.
Aleksićevim odlaskom je dosta pretrpela Narodna stranka. Osim toga što, ukoliko ne bude jedne liste, NS ima vrlo malo maneverskog prostora za saradnju sa bilo kime na „građanskoj opoziciji“, ova stranka je izgubila deo članova i odbora. Deluje da će se Jeremić, ne toliko voljno, polako okrenuti desnici, u slučaju da ne bude imao sa kime da sarađuje u okviru stranaka koje organizuju proteste.
Stranka slobode i pravde nastavlja blisko da sarađuje sa Pokretom slobodnih građana, sindikatom Sloga i pokretom Preokret, pokušavajući da bude stožer još jednog okupljanja na „građanskoj“ opoziciji. S obzirom na to da je teško očekivati da će Ćuta i Aleksić okrenuti DS-u, Zajedno i Srbiji centar, deluje da bi saradnja sa koalicijom oko SSP-a mogla da bude njihova opcija za dalje ukrupnjavanje, ako za time bude bilo potrebe.
Zeleno-levi front7 je u proteklom periodu više bio fokusiran na izgradnju sopstvenih stranačkih kapaciteta i odbora, s obzirom na to da se nedavno registrovao kao stranka. No, na njihovu inicijativu potpisan je Dogovor za pobedu, koji predstavlja širi okvir za saradnju opozicionih aktera, koji je osnova za formiranje budućih koalicija. Iza sporazuma stali su svi organizatori protesta, osim Narodne stranke. Dokument ne predviđa nužno jednu listu, već ostavlja, zavisno od političkog trenutka, mogućnost izlaska u više kolona na građanskoj opoziciji.
Konačna odluka opozicije kako će tačno izaći na izbore zavisi najviše od samog termina njihovog raspisivanja. Pored toga, treba uzeti u obzir stanje protesta Srbija protiv nasilja, te programske i političke razlike, ali i lične animozitete lidera opozicionih partija. Uzimajući u obzir broj varijabli, teško je proceniti šta će tačno biti ishod. Jedno je sigurno – saradnja cele opozicije je neophodna u kontroli izbora, odbrani izborne volje i podizanju izlaznosti, posebno na opštinama gde će odlučivati tek po koja hiljada glasova.
Nada
Dugo i pompezno najavljivano stvaranje Narodnog pokreta za državu ostalo je još jedno neispunjeno obećanje. Nakon izuzetno loše organizovanog kontramitinga krajem maja, deluje da je Vučić ideju stvaranja pokreta ostavio po strani. Režimu ne ide u prilog ni nepovoljna društveno-ekonomska situacija u državi. U junu je inflacija iznosila 13,7% procenata, a ako imamo u vidu da su najviše poskupeli prehrambeni proizvodi, jasno je da su na udaru, pre svih, najsiromašniji. Minimalna zarada je ostala ispod minimalne potrošačke korpe, što je primoralo vlast da konačno krene sa kontrolom cena. Ovaj potez je zakasneo i pre se može tumačiti kao gašenje požara nego odgovorna socijalna politika, te signal da se bliže izbori.
Opozicija ima šansu da preuzme nekoliko opština u Srbiji i da dodatno ojača svoju poziciju u parlamentu. No, dobro je poznato da izborni rezultat nije garant bilo kakve bolje budućnosti. Uporedo sa dobrim izbornim rezultatima potrebno je graditi stranačke kadrove i infrastrukturu. Decenija naprednjačke vladavina ostavila je pustoš na svim nivoima vlasti i biće potreban ozbiljan posao i umeće kako bi se izgradilo iole pravedno i demokratsko društvo. Primeri iz regiona jasno pokazuju koja su sva ograničenja i problemi na stolu kada se vlast preuzme, nakon decenijskog klijentelizma i urušavnja javnog sektora.
U pitanju su gradske opštine Stari Grad, Vračar, Savski Venac i Novi Beograd. U ovim gradskim opštinama živi nešto više od trista dvadeset hiljada stanovnika, od čega sto osamdeset hiljada na najmnogobrojnijoj gradskoj opštini, Novom Beogradu.
Reč je o gradskim opštinama kao što su Zvezdara, Zemun, Palilula i Voždovac.
Osim o datumima, spekuliše se i da bi izborni prag mogao biti povećan na 5%.
Iz ove poslaničke grupe otcepio se deo posalnika predvođen Miroslavom Aleksićem formiravši, u prvom koraku zajedno sa nezavisnim poslanikom Milošem Parandilovićem poslaničku grupu Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Zajedno-Moramo napustilo je troje poslanika iz Ekološkog ustanka, koji su se kasnije pridružili poslaničkoj grupi čiji je šef Miroslav Aleksić. Ta poslanička grupa, koje je ušla u krug tehničkih organizatora protesta, sada se zove Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije. Ova poslanička grupa je naknadno pridodata klubovima koji su organizatori protesta.
Verovatno bi ovoj listi bila pridodata i stranka Srbija centar Zdravka Ponoša, koja ne uživa parlamentarni status i samim tim nije među organizatorima protesta.
Zeleno-levi front je nedavno registrovana stranka nastala na temeljima pokreta Ne davimo Beograd.
autor: Luka Petrović
