Crna Gora strepi – šta ako ostane bez brašna iz Srbije

1
821
Foto: pixabay.com

U Crnoj Gori raste strepnja zbog zabrana izvoza koje nakon izbijanja epidemije koronavirusa stižu iz zemalja regiona i članica Evropske unije, što bi moglo značajno pogoditi Crnu Goru kao uvozno zavisnu državu. Posebno se strahuje od prekida izvoza iz Srbije, odakle Crnoj Gori dolazi trećina hrane i čak dve trećine brašna.

To se, kako prenose lokalni mediji, odnosi na prehrambrene, medicinske i farmaceutske proizvode, za koje je Crna Gora lani potrošila skoro 600 miliona evra.

Naime, Srbija koja je najznačajniji trgovinski partner Crne Gore, zabranila je izvoz prehrambrenih i medicinskih proizvoda što je uradili i Hrvatska, a od prije dva dana ograničenje izvoza osnovnih i deficitarnih namirnica i medicinskih sredstava važi i za zemlje EU.

Iz Vlade Srbije najavili su mogućnost ukidanja zabrane izvoza osnovnih životnih namirnica u Crnu Goru, ali ta odluka zvanično nije donijeta, dok je sa mnogim zemljama otežan prelazak granica, a time i nabavke roba.

Šta ako ne bude brašna iz Srbije

Prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat, Crna Gora najveće količine hrane uvozi upravo iz Srbije i to 36 odsto od ukupnih 475 miliona. Kolika je zavisnost o uvozu hrane Crne Gore od Srbije, pokazuje i to da su nakon Srbije glavni trgovinski partneri Crne Gore  – Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Njemačka sa po oko sedam odsto, a zatim Italija i Španija sa po oko četiri odsto udjela u uvozu.

Dodatni problem je što je proizvodnja žitarica u Crnoj Gori takođe na niskom nivou, a postojeći mlinovi za proizvodnju brašna uvoze skoro sve sirovine. Prema podacima Monstata, prošle godine je uvezeno žitarica i proizvoda od njih u vrijednosti 70 miliona evra.

Čak 64 odsto ove količine uvezeno je iz Srbije za 44 miliona evra. Nakon nje najveći izvoznik ovih proizvoda u Crnu Goru su Italija sa 5,8 miliona evra vrijednosti uvoza, a zatim slijede BiH sa 4,2 miliona, Bugarska sa 2,8 miliona evra i Hrvatska sa 1,84 miliona evra…

Da Vas podsetimo:  Odbaciti sve proizvoljne procene o broju stradalnika u logoru Jasenovac

S obzirom da je upravo brašno bilo jedno od najčešćih artikala koje je u većim količinama kupovana proteklih dana u crnogorskim marketima, iz najvećih trgovinskih lanaca su pozvali građane da racionalno kupuju i da ne stvaraju zalihe, poručujući da svih proizvoda ima dovoljno, ali da može biti problema ako se nastavi kupovina u ogromnim količinama, jer je prodaja pojedinih prehrambenih artikala na dnevnom nivou često dostizala promet koji se u redovnim uslovima ostvari za mjesec dana.

Da se ne stvaraju zalihe od početka krize pozivaju i iz Vlade, iz koje su nakon moguće zabrane izvoza iz Srbije najvili da traže alternativne mogućnosti nabavke deficitarnih proizvoda. Međutim, iz trgovinskih lanaca poručuju da će i za to biti potrebno vremena zbog administrativnih procedura i otežanih saobraćajnih veza.

Velika zavisnost i od uvoza živih životinja

Kod uvoza živih životinja, namjenjenih za crnogorske prerađivače mesa, takođe postoji velika uvozna zavisnost od Srbije. Za uvoz ove robe lani je potrošeno 27 miliona evra, od čega se čak 22,6 miliona ili 83 odsto odnosi na Srbiju. Nakon nje slijede Hrvatska sa 3,6 miliona i BiH sa 325 hiljada.

Kod ostalih grupa namirnica ne postoji velika uvozna zavisnost od Srbije. Tako je na uvoz mesa i mesnih prerađevina lani je potrošeno 111 miliona evra, od čega 23,4 miliona na robu iz Srbije, a po 16 miliona na proizvode iz Njemačke i Holandije.

Tu su takođe i uvoz voća i povrća koji je 2019. vrijedio 76 miliona evra, od čega se na Srbiju odnosi 21 milion, Albaniju 6,6 miliona, Ekvador 5,9 miliona… Za uvoz mlijeka, mliječnih proizvoda i jaja prošle godine je potrošeno 54,8 miliona, od čega je BiH dobila 18,8 miliona, Srbija 18 miliona, a Njemačka 7,8 miliona…

Da Vas podsetimo:  „Silos“: Zatočenici bili izloženi stravičnom mučenju

Ljekovi se najviše uvoze iz Njemačke

Pandemija koju je izazvao koronavorus takođe je u Crnoj Gori pokrenula i pitanje zavisnosti od uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda, na koje je tokom 2019. potrošeno 107 miliona evra.

I tu potoji bojazan da bi moglo doći do određenih problema ukoliko kriza potraje koji mjesec duže, jer Crna Gora najviše medicinske opreme uvozi iz Njemačke za 21,8 miliona evra. Podsjećanja radi, Berlin je upravo prošle sedmice zabranio izvoz ovih proizvoda, pri čemu se to odnosi i na dogovorenu prodaju za Austriju i Švajcarsku.

Nakon Njemačke, najveći izvozni udio farmaceutskih ovih proizvoda u Crnu Goru imaju Švajcarska sa 14,2 miliona i Srbija sa 13,9 miliona, što čini po oko sedam odsto ukupnog uvoza.

Među pet najvećih prodavaca medicinskih sredstava partnerima u Crnoj Gori su i Holandija sa 7,6 miliona i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 5,5 miliona evra.

Nebojša Popović
Izvor: Sputnik

1 KOMENTAR

  1. Sasvim prosto kupiće to isto srpsko brašno, možda nešto skuplje, preko švercera sa Kosova. Sada kada su pale 100- procentne takse, brašno će kupiti Šipci i proslediti ga Milu. Jednostavno, zar ne?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime