Dijaspora je do sada, realno gledajući, uglavnom posmatrana kao “krava muzara” koja godišnje u maticu upumpava između četiri i pet milijardi dolara. Malo ko je, bar tako izgleda, iskreno razmišljao o Srbima u rasejanju kao o potencijalu koji bi mogao i mnogo produktivnije i dugoročnije da pomogne Srbiji. Konkretno, niko kao da nije razmatrao načine da se “odliveni mozgovi” vrate u maticu i ono što su u inostranstvu naučili primene u domovini, a možda čak i ulože deo onoga što su zaradili. Nažalost, često su i oni malobrojni pokušaji investicija Srba iz inostranstva završavani neslavno, uz razne afere, suđenja…
Može li, dakle, i kako Srbija da vrati bar deo svojih “odlivenih mozgova”? Da li su formiranje Saveta za saradnju nauke i privrede, pokretanje Programa saradnje srpske nauke sa dijasporom Fonda za nauku Republike Srbije naznake promene državnog kursa? Može li to da proizvede neke pozitivne efekte?
Srbija se, međutim, suočava sa odlaskom ne samo visokoobrazovanih, mladih ljudi, već i sa odlaskom kvalif kovanih radnika, vozača, medicinskih tehničara… Taj rezervoar nije nepresušan i Srbija već sada ima problema sa nedostatkom odgovarajuće radne snage. Sa time se slaže i naš sagovornik koji upozorava da ono što se javnim politikama može učiniti jeste da se više obrati pažnja na uslove rada i nagrađivanje u sektorima u kojima ovi kadrovi rade. Socijalno-ekonomski savet bi trebalo, kako kaže, više pažnje da posveti pitanjima koja ovi kadrovi postavljaju, a ne samo određivanju minimalne cene rada.
Sve češće se, međutim, osim želje za boljom zaradom, kao motiv migracija pojavljuje i opšte nezadovoljstvo stanjem u zemlji, utiskom da sistem ne funkcioniše, odsustvo perspektive…
Profesor Grečić objašnjava kako migracije određuju, “potisni” i “privlačni” faktori ekonomske, ekološke, klimatske prirode i neekonomske prirode. To mogu da budu razlike u visini dohotka, u pristupu tržištu rada, u nalaženju odgovarajućih poslova, u uslovima za napredak u profesiji, u pristupu kvalitetnom obrazovanju, izgrađenosti svekolike infrastrukture, u nivou životnog standarda.
Od uticaja su i razlike u izgrađenosti institucija, vladavini prava, ef kasnosti sudstva, nivou korupcije i kriminala, bezbednosti.
Da sprečavanje odliva mozgova i potencijalno vraćanje onih koji su već otišli neće biti nimalo lako posao pokazuje, međutim, jedno skorašnje istraživanje među srpskim studentima. Ono, naime, pokazuje da 30 odsto njih planira da ode u inostranstvo po završetku studija, u čemu ih podržavaju i roditelji. Veliki deo njih spreman je na to bez obzira na to šta bi država učinila da ih zadrži.
Rešenje za taj problem bi, prema Grečićevom mišljenju, bilo u promeni politike koja bi podrazumevala poboljšani pristup poslenicima u oblasti istraživanja i razvoja, posvećivanje znatno više pažnje talentima, izgradnju boljeg informacionog sistema i podsticanje održavanja postojećih i stvaranja novih profesionalnih mreža, koje će osigurati saradnju između matične države i dijaspore.
Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju “Ekspresa” koji je od 26.3.2021. na svim kioscima…
Izvor: Ekspres
Е, ово је коментар! My compliments!
Ekonomski jake zemlje imaju i moć i mogućnost da privuku najstručnije ljude iz malih i ekonomski slabijih zemalja, iz različitih oblasti, da dodju da zivei rade kod njih i za njih. Motiv nije isključivo i samo novac, nego i mogućnost daljenjeg i uspješnijeg naučnog i stručnig rada, gdje redovno nema nikakvih problema u ulaganje u isto. SAD su zemlja u koji se „ulijeva najveći broj i kapital mozgova“ !
Revoluciju organizira, vodi i izvodi manjinski dio intelektualaca, zato što su kao inteligencija i intelektualci u manjini, vlast ostvaruju silom, revolucijom, influencirajuci radnike i seljake svojom ideologijom, kojima se obećava bolja i sigurnija budućnost. Kada revolucija uspije, i kada se preuzme
vlast, nastoji se pridobiti što je moguće veći broj intelektualaca da im se pridruze. Ukoliko se ovi ideološki ne slazu i ne zele pristupiti vodećoj i jedinoj partiji, daje im se šansa da rade svoj posao, ali da budu apsolutno apolitični. Svima, svakoj drzavi i društvu su neophodno potrebni, nezamjenjivi, intelektualci svih smjerova, liječnici, inzenjeri, arhitekte, kemičari, fizičari, učitelji, nastavnici, profesori, pravnici, …………………..baš svi !! Oni intelektualci koji ne prihvate “ revolucionarnu ideologiju“ , napuštaju, bjeze iz zemlje, ili riskiraju zivot , jer su upravo oni, naj opasniji segment u borbi za vlast u drzavi, a toga je „nova , revolucionarna vlast“ i te kako bivala svjesna. Pričica o „nepismenim brdjanima- dinaroidima koji idu sa pištoljem i prosviravaju glavu metkom svakom pametnom i vrijednom, pod izgovorom da su klasni neprijatelji………….“ nije vrijedna komentara !!
Velike teškoće i problemi u svim sferama zivota, u post revolucionarnim zemljama, uglavnom su bili prouzrokovani, velikomim nedostatkom stručnih i obrazovanih osoba, jednom riječju intelektualaca.
Za stvaranje nove intelektualne strukture bilo je potrebno VRIJEME, ali i kadrovi koji će obrazovati taj novi naraštaj. Stoga je teško shvatiti kada DRZAVNI VRH proganja i protjeruje vlastite intelektualce. Jedino racionalno objašnjenje jeste borba za opstanak na vlasti . Ekonomske migracije radne snage svih nivoa i profila, iz ekonomski slabijih u ekonomski jače drzave, stalan je ,svijetski proces, i uglavnom je koristan za obadvije strane. Kada su ovakve migracije prenaglašene , kada imaju karakteristike bjezanja iz jedne zemlje u drugu, onda su jasan indikator da u zelji koju se napušta, puno toga nije u redu !!!
Немогуће је спречити одлив паметних, ту не помажу пароле, а ни цензурисање чињенице да у земљи у којој су мини-старке Тупавчевићка и Чомићка, Вулин и Михајловићка омладина може само да бежи главом без обзира са поруком „не окрећи се сине“.
Оно што се може урадити међутим а на чему треба да се удружи дијаспора су преференцијални услови за инвестирање и повратак наших људи макар и у познијим годинама који итекако својим искуством могу да докажу да је она српска флоскула „млади стручњаци“ оксиморон или српски речено тешка бесмислица. Млади могу да имају знања и продорност али немају искуства и ширину која се стиче дугогодишњим искуством. Кинеску индустрију су подигли немачки пензионисани стручњаци и трансфер технологије а не робоваке фирме какве довлачи Вучић.
Дијспора треба пре свега да делује као економскии али и образовни картел који тек онда а не разједињена као сада може да инвестира и у матицу и у себе и свој идентитет и опстанак.
Sedamdesetih godina, u bivšoj SFRJ . problem kadrovske politike veoma jasno je obijasnio hrvatski ekonomista Branko Horvat. On je tada na jednom znanstvenom skupu izjavio: “ U svim razvijenim zemljama, najvaznije drzavne funkcije u svim područijima ispunjena su mozgova, ( naj stručnijih i naj obrazovanijih ljudi ). Kod nas se ti polozaji popunjavaju po KLJUČU, nacionalnom i partiskom, pa kod nas na takvim polozajima umjesto mozgova sjede KLJUČEVI “ !
Zalosno je da ovaj defektizam vazi i dan danas. Da li moram da Vam nabrajam „naše mozgove“ po raznim ministarstvima, i škole koje su završili, ali i ugled tih ustanova, kao i „znanstvene radove, doktorate“ koji su iz istih proizišli ??? Kada je sam drzavni vrh na jadno niskom nivou, teško da će i oni sami dozvoliti da im u „blizini“ budu oni stručni i konpententni, da ukazuju na njihovu nestručnost, pa i da im se podruguju. KLJUČ za današnji politički vrh drzave je besprijekorna poslušnost i podaništvo prema Vučiću, u čiji paket se dodaje i pripadnost S N S . Dakle, da bi se riješio „odliv mozgova“ , i počelo razmišljati o potezima za povratak onih koji su već otišli, o investicijama dijaspore……….. mora se ići logičnim redosljedom poteza. Prvo stvoriti zdravu i funkcionalnu drzavu , na osnovi vladavine prava, kojom upravljaju naj stručniji i naj kompententniji …. MOZGOVI , a ne KLJUČEVI , pa tek onda……..
Прави одлив мозгова се у Србији десио, кад су 1944 на власт дошли српски комунисти и у наредне две-три године просвирали по метак кроз главу сваком вредном и паметном под изговором да су класни непријатељи. Од овог одлива мозгова се никад нећемо опоравити. Пошто су српски комунисти углавном били састављени од неписмених брђана-динароида и разноразног предратног шљама а управљање државом је захтеван посао, проблем незапослености који је почео да се јавља шездесетих је решен отварањем граница и пуштањем људи да иду на „привремени“ рад у иностранство. Тај принцип је задржан до данас. А термин „одлив мозгова“ се користи као подстицај јер испада да само паметни одлазе. Тврдња да одлазе високообразовани није тачна, из простог разлога што ми и немамо пуно високообразованих људи. Ко заврши неки егзотични менаџмент факулетет на Сега-Мегаденсу се и не може убројити у високообразоване. Од ових што заврше државне факултете једино IT, електро, грађевински и по који машински инжењер може лако наћи посао и они углавном одлазе. Остале струке јако тешко. У иностранство и данас одлази углавном проста радна снага, а главна мотивација је да се остави утисак на родбину, комшије, пријатеље, јер се то води као да си успео у животу. Велика већина њих ради послове које у Србији не би радили јер би их било срамота. Та велика већина би се сутра вратила у Србију, али се плаше родбине, комшија и пријатеља и њихових подругљивих кометара како нису успели у иностранству. Једина корист за Србију од садашње емиграције је тих 4 милијарде евра које пошаљу назад, мада је и ова цифра сумњива. Пошто је већина наше емиграције полуписмен свет, њихов политички утицај у земљи у којој живе је никакав. Чак и кад се појави неко писмен и паметан, полуписмени га брзо почисте.
Е, ово је коментар! My compliments!