Da li će se u pravosuđu desiti pobuna?

1
740
Nikola Veragić / Foto: printscreen

Univerzitet u Beogradu je delimično povratio ugled donetom odlukom da se poništi doktorat ministra finansija. To je nedovoljno da se za beogradski univerzitet tvrdi da ima kredibilitet, ali daje nadu da će se ispraviti anomalije koje su nastajale godinama.

Na državnim fakultetima nije mnogo bolje stanje, nego na privatnim. Postoji desetine ako ne i stotine slučajeva, poput slučaja doktorata ministra finansija i afere „Indeks“. Prvo treba srediti državne univerzitete, što se tiče uvođenja standarda i borbe protiv korupcije. Siguran sam da će se većina privatnih fakulteta ugasiti onog trenutka kada država reši da kazni svakog ko prodaje i kupuje ispite i diplome. Posle toga, mogu da nastanu novi privatni univerziteti, ali sa najvišim naučnim i etičkim standardima i velikim brojem donatora, koji će davati stipendije najboljim studentima.

U pravosuđu nema ničeg sličnog. Zaposleni u pravosuđu nikad nisu pokazali nezavisnost u svom radu. Zato se ministar finansija žalio sudu zbog odluke Univerziteta u Beogradu da poništi njegov doktorat stečen na FON-u.

Da li će ikada srpsko pravosuđe pokazati nezavisnost i etičnost u svom radu? Da li će rešiti bar jedan ozbiljan slučaj, kao što je to uradio beogradski univerzitet u slučaju ministra finansija? I da li zaista mogu da budu nezavisni u svom radu, ne samo što se tiče uticaja režima ili vlasti, nego i opozicije i stranih ambasada? Jer, da li je sudija nezavisan ako se pobuni protiv vlasti, tako što će prihvatiti zaštitu neke jače sile, koja će kada dođe na vlast, raditi isto što i prethodna vlast, i omogućiti tom sudiji da bude na višem položaju i veće privilegije? (To je test i za Univerzitet u Beogradu.)

Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić nedavno je kao „veliki problem istakao odnos građana prema nezavisnim institucijama“, tj. kao suštinski problem to da u Srbiji „ne postoje ni elementarne pretpostavke unazad nekoliko godina i danas“ da država „može da goni nekoga ko je povezan sa ovom ili nekom drugom vlašću… i kad bih mogao da utičem na nekoga – menjao bih srpsko društvo!“. Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić veliki problem vidi u odnosu građana prema pravosuđu, a izgleda da ne vidi veliki problem u radu zaposlenih u pravosuđu; on bi da menja celo društvo samo da se ne menjaju tužioci i sudije. Prema mom mišljenju, u ovom trenutku najveći problem je rad (tačnije, nerad) republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac. Gospođa Dolovac treba da služi kao primer kako republički javni tužilac ne treba da radi, tj. da se više nikad ne dogodi da u srpskom pravosuđu neko kao što je ona obavlja tu funkciju (posle 10 godina provedenih na toj funkciji, građani Srbije ne znaju da postoji, ili kako se zove, republički javni tužilac, zato što Zagorka Dolovac bukvalno ništa nije radila u državi u kojoj cvetaju kriminal i korupcija). Da li to smeta zameniku republičkog tužioca Goranu Iliću? Šta je veći problem, rad pravosuđa ili šta građani misle o pravosuđu? Zašto to misle?

Da Vas podsetimo:  Nedopustivo uključivanje stranaca

Izgleda kao da to smeta jedino sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću. Sudija Majić je u decembru izjavio da će se „u pravosuđu desiti pobuna“? Sudija Miodrag Majić je tada istakao da se „pribojava se da će to zahtevati lična herojstva. Jer, da bi se na bilo koji način izvršio pokušaj promene vlasti, mislim da će morati da se pojavi, pre ili kasnije, jedno, dvoje, troje, koje će da kažu: Dosta je, ja ovo više neću da trpim. Ne mogu očekivati da će neki tužilac da iskoči i sam povede nešto od ovih predmeta Krušik, Savamala… to je besmisleno jer postoji neko ko je iznad i ima mogućnost da to formalno zaustavi. Nama je potreban neko ko će reći: Ja sam zaustavljen u ovom, ko će reći meni nije omogućeno da ovo uradim, koji će izaći i reći da je namešten drugi umesto njega zato što se u tog drugog ima poverenje… I zato se vraćam na ono što sam rekao pre par godina (zbog čega sam razvlačen u tabloidima), da će se u pravosuđu desiti pobuna… Moraće da krenu žrtve i neće se ovo desiti tako što će svi očuvati posao u tužilaštvu i u sudu. Nešto će morati da se promeni u sistemu ako uopšte razmišljamo o tome da jednoga dana dobijemo ne nezavisno tužilaštvo (velike su to reči), ali makar nešto malo bolje od ove potpune blokada koju imamo“.

Krajem decembra, sudija Majić je izjavio da je „činjenica da sve veći broj građana, shvatajući da ne može da ostvari neke stvari preko institucija, razumejući ih kao blokirane, razmišlja da preuzme pravdu u svoje ruke“. Da se ne dogodi da građani preuzmu pravdu u svoje ruke, moraju hitno da se dogode promene u pravosuđu. Traže se oni koji će izaći i reći „meni nije omogućeno da ovo uradim“, tj. spremni da se žrtvuju, a ne oni koji sa strane to gledaju i govore da su takvi potrebni i čekaju da neko drugi digne pobunu i započne promene. Da li postoje takvi u pravosuđu?

Da Vas podsetimo:  „Narkomani, pacovi i zmije“

Ako se to dogodi, mnogo ljudi će izgubiti posao u tužilaštvu i sudu. Ko je i kako radio, najbolje znaju tužioci i sudije, jer ne zadržavaju se neki predmeti samo zato što je neki političar nazvao telefonom nekog sudiju ili tužioca, nego zato što i sudije i tužioci to rade zbog ličnih interesa. Sa druge strane, ako je stanje u pravosuđu bolje nego što ja ili većina građana misli, onda, zašto je problem da neki tužilac iskoči i povede neki veliki predmet, zar neće na njegovoj strani da bude većina tužilaca i sudije? Kako može da bude smenjen ako su kolege uz njega, tj. ako kolege neće da ga smene ili neće da preuzmu njegov predmet? Da li je to najbolji način da se promeni društvo, tj. odnos građana prema pravosuđu i zakonima?

Da li su sudije i tužioci najveće kukavice u državi? Neka poštene sudije, ako ih ima, istupe hrabro i spremni na žrtvu, kao novinar (i bivši policajac) Milan Jovanović, ili radnik Krušika Aleksandar Obradović, pa će videti koliku će podršku građana imati. Ali, oni to ne pokazuju ni u malim slučajevima koji ne zanimaju najvišu izvršnu vlast. Dakle, nikad nisu pokazali hrabrost („lično herojstvo“). Pored toga, za razliku od običnih građana i usamljenih pojedinaca, sudije i tužioci, ako su složni, mogu lako da se odbrane, i da niko od njih ne podnese ni približno tako veliku žrtvu, kao kad se neki obični građanin nađe na meti sistema ili države (neke grane vlasti, između ostalog, i na meti korumpiranih sudija i tužioca koji deluju kao organizovane kriminalne grupe).

Za početak, ako je slučaj ubistva sudije Nebojše Simeunovića, vašeg kolege čiji predmet 8 godina stoji u vašim fiokama, previše težak, kao i slučajevi spornih privatizacija, rešite neki manji slučaj, poput slučaja „Kontrast“. Da li će se sudija Majić i tužilac Ilić oglasiti zbog slučaja „Kontrast“? Šta će uraditi povodom tužbe roditelja protiv zaposlenih u pravosuđu? Pogledajte šta kažu roditelji poginule dece o radu pravosuđa, pa sami prosudite da li je veći problem u društvu (građanima) ili u (ne)radu zaposlenih u pravosuđu i policiji. Ovakvih primera ima previše, ovo je samo jedan od njih:

Da Vas podsetimo:  Strano telo u SNS-u i drugosrbijanska simpatija, ili “lopuža” sa podrškom Zapada?

Konferencija za medije udruženja građana Istina – Tamarini zakoni:

Nikola Varagić
Izvor: stanjestvari.com

1 KOMENTAR

  1. Stanje stvari ima najmanji zajednicki cinilac da je u svim segmentima isto. Moral ljudi i danasnji medijski primeri su najveci motivatori da se opste stanje ne promeni, odnosno da se promovise laz, laz, veliki brat, starlete, krimanalni Robin Hud……

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime