Dolazak kompanije Rio Tinto u Srbiju- ekološka katastrofa u najavi

2
2771

Ruda jadarit je novootkriveni mineral, silikat natrijuma, bora i litijuma, formule

LiNaSiB3O7(OH). Mineral jadarit je nov mineral i neki geolozi smatraju da i nije toliko „epohalno“ bogat litijumom. Sadrži ga od 0,5 do 2% po toni rude.

Ruda se nalazi na oko 400 metara dubine, a iznad nalazišta, na 25 metara ispod tla, nalazi se slana voda iz miocena, očigledno ostatak Panonskog mora. Koncentracija soli je 30%, kao morska voda. U pitanju su različite soli, ne samo natrijum hlorid. Usled eksploatacije slane vode, doći će do sleganja terena, za koje se uopšte ne zna koliko će  biti, što može da ima velike posledice kad su poplave, jer Jadar je plavna reka, a može da dođe do težeg oticanja vode sa tog područja, jer voda može u udubljenjima da se zajezeri. Jamska slana voda će se koristiti u količini 942.000m3/god. ili 2.812 m3/dan. Vodu iz podzemnih slanih izvora skladištiće u iskopanim rezervoarima obloženim PVC nepropusnom folijom, a jedan rezervoar će sadržati do 400.000 metara kubnih vode!

Kompanija Rio Tinto je veoma zainteresovana za eksplotaciju rude i uopšte je ne interesuje interes ljudi koji žive na tim predelima. Kompanija je poznata po svom bahatom odnosu prema prirodi, i sve pred sobom uništava, samo da bi došla do svog profita.

Na malo pacifičko ostrvo, Bougainville, došao je, na njihovu nesreću, Rio Tinto. Kad je napustio rudnik zlata i bakra, posle 45 godina eksploatacije, za sobom su ostavili užas! Razrovana zemlja, zatrpana jalovinom, iz koje razni otrovi zagađuju reku i vode. Papua, Nova Gvineja, tužila je kompaniju Rio Tinto zbog zagađenja i traži da se zemljište na ostrvu očisti od raznih hemijskih otrova, i sanira uništeno.

(pogledati: https://www.hrlc.org.au/rio-tinto-deadly-legacy

https://static1.squarespace.com/static/580025f66b8f5b2dabbe4291/t/5e7d7cce47c7f816da86005f/1585282297310/AfterTheMineRioTintoDeadlyLegacy.pdf)

Da li neko u Srbiji, ako je dobronameran, i ako mu je stalo do Srbije, zaista misli da će se kod nas Rio Tinto ponašati drugačije? Kompaniji je bitan samo profit i slepi su i gluvi za životne potrebe stanovništva. Oni nastupaju beskompromisno, divljački, korumpiraju koga treba i uspevaju da sprovedu svoje planove.

Srbija će biti nesrećna zemlja, ako ova bezdušna i besprizorna kompanija uđe na plodnu zemlju Mačve i Rađevine, iseli 20 sela, otera ljude sa svojih vekovnih ognjišta, poseče voćnjake i vinograde, uništi pčelinjake, i zagadi skoro trećinu zapadne Srbije. Pored velikih kineskih zagađivača u Smederevu i Boru, ovaj veliki zagađivač će ekološki zagaditi celu srednju Srbiju, od istoka do zapada. Rio Tinto će se beskrupulozno odnositi prema srpskoj prirodi, baš kao što se ponaša kineska kompanija ZiĐin koja ispušta otpadnu vodu sa bakar sulfatom, iz rudnika Čukaru Peki i direktno zagađuje Brestovačku reku, koja prolazi kroz centar sela Metovnica kod Bora i uliva se dalje u Crni Timok. Uništeni su bunari i živi svet u reci.

Da Vas podsetimo:  Veseli se srpski rode zbog slobode

Nemojmo da budemo u zabludi da će se Rio Tinto ponašati drugačije. Na početku, kroz papire, uvek su te kompanije slatkorečive, uvek će one da se „pobrinu za životnu sredinu“, a kad se ukopaju, onda se vidi koliko su nemilosrdne. Kako Rio Tinto misli da će se brinuti o zaštiti životne sredine, kad predviđa ogromnu potrošnju vode, korišćenje puteva za svoje teške kamione, koji će raznositi jalovinu na ogromno jalovište. Nestaće voćnjaci, livade, šumarci, reka Jadar će biti zagađena njihovim otpadnim vodama, punim otpalih soli iz proizvodnje, zagadiće Drinu, pa dalje Savu i doći će i do Beograda.

Prerada rude do natrijum sulfata, borne kiseline i litijum karbonata je komplikovana, ali Rio Tinto ne želi da proces do kraja obelodani.

Od sirovina za preradu rude se koristi koncentrovana, pušljiva sumporna kiselina koncentracije od 94% do 98%, hlorovodonična kiselina, takođe koncentrovana, i jaka alkalija, natrijum hidroksid. Koristi se i slana voda iz rudnika, 942,000 t/godinu, ili 2.800 t/na dan, procesna slatka voda iz bunara na obali Drine, 6.000 m3 na dan ili na godinu: 2.160.000 m3 vode!

Negašeni kreč 158 tona na dan ili 53.000 tona na godinu, za neutralizaciju kiselog rastvora  iz proizvodnje.

Transport sumporne kiseline se vrši sa 20 do 30 vagona cisterni svakog dana, zapremine 50 tona kiseline. Svakodnevno, 300 dana u godini Srbijom će voziti kompozicija sa 20 železničkih cisterni od 50 tona koncentrovane kiselina. (Iz Bora ili Pirdopa iz Bugarske) i presecaće Srbiju od istoka ka zapadu sa velikim rizikom od prevrtanja ili iskakanja vagona sa kiselinom iz šina! Verovatnoća udesa u transportu ili pri pražnjenju sumporne kiseline je značajna, što znači dugogodišnji rizik za Srbiju.  Postoji velika izvesnost da može doći do iskakanja vagona sa šina i isticanje pušljive kiseline u okolinu. To bi izazvalo nesagledive posledice po okolinu, jer je sumporna kiselina veoma korozivna i sve nagriza.

Transport jalovine na udaljenost 14 kilometara na deponiju Štavinci, se takođe odvija sa teškim kamionima, oko 30 kamiona na dan putem Loznica- Valjevo, koji će se vrlo brzo ruinirati. Deponija industrijskog otpada je predstavljena u vidu 4 zarubljene piramide dužine 2 kilometra i širine pola kilometra sa visinom 40 metara. Kosina je 15%. Ovo se negativno može odraziti na klizište za vreme velikih kiša. Zapremina jedne piramide je 18,78 miliona m3, za 12 god rada rudnika. U toku prozvodnje nastaju ogromne količine jalovine koje ukupno iznose 2.687.500 tona/godišnje ili 7.646 t/ dan.

Da Vas podsetimo:  Okršaj Vučića i bosanskog novinara: Snimak koji je za 24 časa videlo pola miliona ljudi

U procesu prerade rude koristi se sumporna kiselina u dnevnoj količini od 851 tona sumporne koncentrovane kiseline na dan! Godišnji utrošak koncentrovane, pušljive kiseline  (94-98%) je 299.700 tona. Iz procesa sa sumpornom kiselinom, emitovaće se sumpor vodonik (H2S), gas koji je otrovan i izuzetno neprijatnog mirisa, a nije predviđena njegova degradacija;

Planirano je da se rudnik sa priručnim zgradama nalazi na 1.235 hektara najplodnije zemlje u Rađevini i Mačvi.

Predviđa se da bi Rio Tinto zaposlio oko 700 do 1000 radnika, koji će biti angažovani i mizerno plaćeni za izuzetno opasan posao u rudniku na velikoj dubini i na preradi rude sa koncentrovanom, nagrizujućom kiselinom, što je ništa u odnosu na broj stanovnika koji će se iseliti.

U posao oko dovođenja Rio Tinta u Mačvu upustili su se i fakulteti koje sponzoriše ova kompanija i njihovi profesori, kako bi načinili povoljan izveštaj o budućoj proizvodnji, i Srbiji navukli veliku bedu. To su nemoralni ljudi, koji, iako svesni šta će otvaranje rudnika značiti za Srbiju, zarad zarada, zgaziće svoje principe i omogućiće dolazak najozloglašenije kompanije za preradu ruda, u Srbiju.

Razmere štete koju bi proizveo rudnik, jasne su i odgovornima u državi, i stručnjacima, ali je možda reč o korupciji, jer Rio Tinto, po informacijama koje su dostupne, sponzoriše Rudarsko-geološki fakultet sa 100 miliona dinara, Mašinski fakultet dobio je 10 miliona dinara, Građevinski fakultet i Zavod za javno zdravlje po 12 miliona dinara. Jedan od profesora sa Mašinskog fakulteta, koji je bio predsednik Međuresornog koordinacionog tela za ispitivanje zagađenja Srbije od bombardovanja, deklarisani „ekolog“, upustio se u izradu dokumenata za dovođenje najvećeg zagađivača na svetu Rio Tinta. I to u svoju zemlju, u Srbiju!

Iz projekta Jadar isključeno je Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer bi se to Ministarstvo suprotstavilo izgradnji ovog rudarskog kompleksa, koji će, po svemu sudeći, veoma loše   uticati na ekologiju Mačve i Rađevine, čime će upropastiti najplodniju zemlju u Zapadnoj Srbiji i zagaditi vode, kako nadzemne, tako i podzemne. U projekat je uvršteno Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Predsednik Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, Momčilo Alimpić, rekao je da je Rio Tinto „naumio da kod Gornjih Brezovica u blizini Krupnja, napravi deponiju biblijskih razmera, a da bi rudarski basen kod Loznice bio na površini između 36 i 40 kvadratnih kilometara“. Biće ekološki zagađeni svi gradovi u blizini rudnika, neće biti pošteđeni ni Loznica ni  Krupanj, a i Šabac  će biti takođe veoma ugrožen. Planirano je da deponija kod Krupnja bude na 450 metara nadmorske visine, pa će vetar širiti otpad čak do Valjeva.

Da Vas podsetimo:  Dostojni i nedostojni

Ljudi koji odlučuju o dolsku Rio Tinta u Srbiju, ne vole Srbiju, i rade protiv njenih interesa i interesa njenih građana.  Neki u srpskoj vladi imaju po dva pasoša, Srbiju ne osećaju kao svoju zemlju, i mogu da odu iz Srbije kad završe posao u njenom devastiranju, kao što su i prethodni uradili (Đelić i kompanija!), da od Srbije naprave svetsku deponiju i devastiranu zemlju u kojoj će život zaista postati nemoguć.

Građani Srbije, posebno ljudi koji žive na prostoru oko Loznice, rešeni su da životima brane svoja vekovna ognjišta i ne dozvole da jedna eksploatatorska, beskrupulozna i ekološki apsolutno neodgovorna  kompanija,  dođe na njihova plodna polja.

Zaključak razmatranja izvodljivosti budućeg projekta Jadar je, da sa tehničke i ekološke strane, projekat nije izvodljiv i ekološki nije prihvatljiv za stanovnike Rađevine, a ni Republike Srbije. Prognoza ukupnog prihoda Rio Tinta u projektu Jadar, je oko 551 milion evra godišnje. Nivo naknade Srbiji za korišćenje mineralnog resursa, iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje, kada bi korporacija prikazala  realan neto prihod ( a predpostavka je da neće!)  i kada bi država to naplaćivala. Kroz prvih deset godina rada, kompanija će izvući iz Srbije oko 4 milijarde evra, pa je jasno čiji je interes realizacije projekta Jadar. Projekat mogu da napuste kad god požele, bez obaveze sanacije devastiranih prostora. Prema iskustvima zemalja u kojima je poslovao Rio Tinto, nikad nisu sanirali devastirane prostore, što se vidi iz navoda u tekstu.

Eventualna realizacija projekta Jadar, doneće vrlo malu društveno-ekonomsku korist RS, a velike društveno-ekonomske štete i to ne samo zbog skrivenih proizvodnih parametara za proizvodnju, nego i zbog činjenice da u društveno-ekonomskoj analizi projekta nisu u obzir uzeti štetni efekti investicije po zdravlje stanovništva, radnu sposobnost i životnu sredinu, jer se poljoprivredno zemljište prevodi u građevinsko, kao ni širom sveta pokazana praksa korporacije Rio Tinto kao nemilosrdne prema životnoj sredini i prema radnoj snazi. Devastirano zemljište sa milionima tona jalovine, otpada, ostaće vekovima unapred, i kad Rio Tinto napusti rudnik. MISLIMO O TOME!

Za Korene
dr Mirjana Anđelković Lukić

2 KOMENTARA

  1. Ако држава допусти (а допустила је) да се Рио Тинто угњезди у нашој земљи, народу остаје једино да физички спречи било какав почетак радова и уништи све на шта око падне од машина, инфраструктуре и алата. Ко стане на пут… Ко му крив.

  2. Ovo sto ste napisali se svakim danom POTVRDJUJE … Ovo sa Rio Tintom je ocigledna propast i devastacija zemljista i citavog kraja.
    ,,Ljudi koji odlučuju o dolasku Rio Tinta u Srbiju, ne vole Srbiju, i rade protiv njenih interesa i interesa njenih građana. Neki u srpskoj vladi imaju po dva pasoša, Srbiju ne osećaju kao svoju zemlju, i mogu da odu iz Srbije kad završe posao u njenom devastiranju, kao što su i prethodni uradili (Đelić i kompanija!), da od Srbije naprave svetsku deponiju i devastiranu zemlju u kojoj će život zaista postati nemoguć.,,

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime