Jednom križari – uvek križari ili zašto Zapad ne želi istinu o Jasenovcu i NDH

0
364
Jasenovac
Jasenovac
ZAŠTO SU BRITANCI SPASILI PAVELIĆA?

Uvek sam se pitao – zašto je Zapad, znajući ko je Ante Pavelić, ovog krvoloka pustio da pobegne? Razumeo sam razloge Vatikana – oni su, ipak, Hrvate doživljavali kao svoje „predziđe“ ka Istoku, pravoslavnom. Ali zašto su to učinili Britanci?(1)

Zašto su ga posle skrivale i pokrivale NATO strukture?

Nikad, ali baš nikad, nisam sumnjao u to da su i Vatikan i angloameričke elite znale sve o ustašama, i to bolje od nas, ali da su ih, zbog nečega, pokrivali. A zbog čega? Šta smo im mi skrivili da su dozvoli da najveći krvoloci sa ovih prostora prođu nekažnjeno?

A onda mi je sve postalo jasno.

Ustaše su, ma kako strahotni bili, u suštini njihovi. Oni nisu nikakav plod Balkana, nego sama „so soli“ zapadne civilizacije.

Dovoljno je videti šta su ljudi sa Zapada činili sa domorocima na drugim kontinentima, tamo gde su otimali njihove zemlje i uzimali njihove živote.

SVEDOČENjE VARDA ČERČILA

Indijanski naučnik Vard Čerčil, istoričar koji se bavi genocidom nad svojim narodom, o tome je govorio u intervjuu Biljani Đorović: „Tokom četiri veka koji se protežu od 1492, kada je Kristofer Kolumbo kročio na „Novi svet“ Karipske obale, i 1892, kada je Popisni biro SAD zaključio da je manje od 250.000 Indijanaca preživelo unutar granica SAD, indijanska populacija za koju se procenjuje da je iznosila 125 miliona, redukovana je za preko 90%. Ljudi su u milionima umrli od presecanja sekirom ili mačem, živi spaljeni, rastrgnuti konjima, lovljeni radi zabave, bacani kao hrana psima, upucani, prebijani, probadani, skalpirani za nagradu, obešeni o kuke za meso, bacani sa ograde brodova u more, radeći do smrti kao robovi, namerno izgladnjivani, smrznuti na nekom od mnogobrojnih prisilnih marševa, u zatvorima i u nepoznatom broju slučajeva namerno zaraženi epidemijskim bolestima. Danas, kada je indijanska zemlja raspodeljena među osvajačima a indijanska populacija ostala tako malobrojna, ili tako dobro asimilovana da više ne predstavlja pretnju Novom svetskom poretku, to stanje se održava kroz različite pažljivo kalibrirane prakse osiromašenja i osipanja, ispiranja mozga, indoktrinacije i opsesivne sterilizacije. Zemlja na kojoj su Indijanci opstali nakon brojnih preseljavanja, koristi se kao skladište toksičnog industrijskog otpada nastalog kao produkt dominantnog društva. Ta situacija je toliko akutna i nepovratna da je nekoliko naučnih organizacija preporučilo da se taj teren proglasi „žrtvovanim“ nacionalnom komforu i prosperitetu.“(2)

Tako je to: pobiješ ljude, otmeš im zemlju, a onda:“Mir, mir, mir, niko nije kriv“.

UBIJANjE INDIJANSKE DECE

Nedavno je, pokraj jedne rimokatoličke škole u Kanadi, otkriveno strašno nepočinstvo –nađeni su skeleti indijanske dečice, likvidirane u ime „civilizacije i napretka“.(3)

Kevin Anet, koji se decenijama bavio genocidom nad kanadskim domorocima, rekao je tim povodom:“Medijsko otkriće leševa 215 dečaka i devojčica na groblju Rezidencijalne škole za male Indijance u Kamlopsu na zapadu Kanade je pokušaj da se jednom zauvek zakopa priča o ubijenim malim urođenicima koji su bili prisiljeni da pohađaju jednu od 141 ovakve škole širom zemlje. Ovaj broj umorenih mališana je tek 10 odsto stvarno stradalih u ovom konclogoru. Neotkopana tela dece još leže pod temeljima novosagrađenih zgrada ove škole i mogu biti otkrivena ukoliko se naloži temeljna policijska istraga.“(4)

Da Vas podsetimo:  Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom

To jest, kanadska država ( anglosaksonska poreklom i odnosom prema urođenicima ) objavila je „istinu“ samo da bi umanjila broj onih koji su pobijeni.

Da li te, čitaoče, ovo podseća na pokušaj da se broj žrtava Jasenovca smanji na stotinak hiljada? I da se ta brojka zauvek zapečati, uz pesmicu:“Mir,mir, mir, niko ije kriv“?

„KUPUS I PEČENjE – SLATKO POMIRENjE“

Anet je počeo da strada kada je udario na kanadsku državnu komisiju za ( gle, čuda! ) „istinu i pomirenje“ sa indijanskim stanovništvom:“Javno sam kritikovao rad te državno-crkvene komisije, naročito kada je 2015. saopštila nalaze da je u minulih 120 godina izvršen “kulturni genocid” nad Indijancima, ali ne i ko je za to odgovoran./…/Prema Komisiji, u katoličkim crkvama tokom svih tih godina umrlo je oko 3.200 indijanske dece, uglavnom od zbog zaraznih bolesti, a do 2021. zvanična procena se popela na 6.000 umrlih mališana. Premijer Trudo je 2018. priznao “kulturni genocid” nad indijanskim narodom, ali je izbegao pominjanje ubijanja dece. Onda su se nedavno pojavile tužne slike iz škole u Kamlopsu koje su šokirale svet. Radi se o farsi i pokušaju da se konačno stavi tačka na strašnu priču o sudbini malih Indijanaca na tlu Kanade.“(4)

Pažnja, pažnja, pažnja, opet i opet: indijanska deca su surovo pobijena, a sada se umanjuje broj umorenih, da bi se prikrila prava, jeziva istina. I papi Franji je „žao“, i izviniće se on ( „Izvini, bilo u brzini!“), ali cilj je da se, na način svojstven Zapadu, sve porekne.

KO SE NIKAD NIJE VRATIO IZ ŠKOLE

Anet kaže:“Oni koji su skrivili genocid sada zatiru tragove razmera zločina. Broj od 215 malih skeleta su u stvari tela dece koja su sahranjena na groblju pored škole, a temelji drugih zgrada iste škole koje su nicale pored centralne, sagrađene još 1890, kriju još najmanje devet puta toliko žrtava. Skrivena su tela dece koja su preminula u brojnim medicinskim eksperimentima nad mališanima, naročito posle Drugog svetskog rata. Ostala su svedočanstva preživelih Indijanaca koja govore da su tamo nad njima rađeni eksperimenti za račun američke vojske i farmaceutske industrije. Testirani su, između ostalog, na prag izdržljivosti bola, rađene su sterilizacije dečaka i devojčica, a u eksperimentima su učestvovali i nemački lekari prebačeni ovde posle Drugog svetskog rata koji su radili za potrebe američke vojske.“(4)

Da Vas podsetimo:  „Paranje čarape“ ili Kosovo – zapravo – čuva nas

Gle ti Amerikance, kanadske saveznike i, u neku ruku, stariju braću po istrebljivanju domorodaca – vršili su oglede na živoj indijanskoj deci. Da li je, pitam se samo, pored sterilizacije, bilo i nekih vakcinacija? Onako kao kod doktora Mengelea? Šta ti, dragi čitaoče, misliš?

Pogledajmo opet igru brojki, kao oko Jasenovca. Svedoči Anet:“Zvanična statistika kaže da je smrtnost u školama bila ispod jedan odsto, a preživeli i knjige koje nisu uništene, tvrde da se najmanje 50 odsto malih Indijanaca nije vratilo sa školovanja. Realno – više od 60.000 dece je usmrćeno. UN smo prijavili 29 masovnih grobnica dece u nekoliko desetina škola kao i grobnice čitavih sela skrivene pod ledom Kanade.“(4)

Čitava sela postala su grobnice. Kao u NDH, zar ne?

UJEDINjENI U ĆUTANjU

Škole u kojima su ubijana indijanska deca držao je Vatikan. Ko čita, seća se, naravno, Jastrebarskog, jedinog logora za decu u Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Tamo su „časne sestre“ u službi NDH vodile računa o srpskoj deci, pomalo ih trujući.

Ponovo Anet:“Katolička crkva od kraja 19. veka zajedno sa kanadskom državom krenula je u proces “socijalizacije” Indijanaca. Deca su od sedme godine na silu su dovođena u internate gde su, kao u Kamlopsu, po dolasku bili šišani do glave, davan im je broj, a o njima su brinuli katolički nameštenici. Deci je bio zabranjen maternji jezik i stariji vršnjaci su bili obučeni da ih tuku ako progovore na svom jeziku. Prvo im je oduziman jezik baš kao vama Srbima da bi im kasnije menjana svest o poreklu. Srpski narod je prošao kroz isto u prošlom veku po receptima Katoličke crkve./…/Razlozi su zvanično altruistički, nezvanično, Katolička crkva je tako postala najveći zemljoposednik na svetu. U rezervatima gde su smešteni domoroci vatikanski sveštenici su bili. i danas su poglavari zajednica i ucenama ili novcem kupuju lokalne lidere./…/ Za masovne grobnice dece u Kamlopsu prvi put sam saznao od očevica koji je radio na sahranjivanju dece. Zvao se Jesi Džuls. On je je prvi svedočio 1997. o strahotama koje je video, imenovao je i odgovorne katoličke sveštenike. Dosad imamo 39 svedočanstva, i to samo iz ove škole. O svemu su obaveštene i UN, ali ćute.“(4)

Dešava se isto kao i sa nama: dželati i krvoloci sad bi da se, forme radi, „mire“ sa narodom koji su poklali, u ime „budućnosti“, pri čemu prikrivaju prave razmere zločina. Evo Aneta:“Uništava se mesto zločina, a država i crkva se pretvaraju da fali samo “akcija civilnog društva” da dođe do pomirenja naroda koji je istrebljen i njegovih istrebljivača.“(4)

Da Vas podsetimo:  Dačićeva „Sledeća tri dana“

Sada ona pesmica sa početka teksta počinje da zvuči kao horor:“Mir, mir, mir, niko nije kriv. Kupus i pečenje – slatko pomirenje“.

ONI SU UVEK INKARNACIJA DOBRA

Naš mladi naučnik, Aleksandar Đokić, razmišljajući o zapadnom intervencionizmu ( a povodom Avganistana ) beleži:“Nema nikakve duhovne razlike u Amerikancu koji je linčovao crnca 1920-ih godina misleći da on kao belac predstavlja ne samo superiornu, već i moralno ispravnu rasu i neoliberala koji 2020-ih zagovara ratove i okupacije ne bi li avganistanske žene bile oslobođene od zakona i pravila društva u kom su odrasle. Ta neprekidno prisutna zamisao da baš na Zapadu uvek vlada neko nepobitno „dobro“, neki model koji ceo svet treba da usvoji, predstavlja ništa drugo do mesijanski kompleks koji se u političkom smislu izražava kroz intervencionizam, što i dovodi do stvaranja imperija. Intervencionistički način razmišljanja neminovni je deo celokupne evropske civilizacije. Evropljanin ne može da podnese da neko drugi može gajiti vrednosti suprotne njegovim, da taj drugi uopšte ima prava na to./…/ Možda će jednog dana i druge civilizacije osim evropske – islamska, kineska, indijska i mnoge druge, tranzitirati bliže ka evropskoj vrednosnoj poziciji, ali koje pravo Evropljani imaju da ih prisiljavaju na tako nešto? Ovo nije samo moralno-filozofsko pitanje van domena praktične realnosti, jer se intervencionizam transponuje i na nametanje standarda Evropske unije i NATO-a, na usmerenost nadnacionalnih institucija ka potpunom lišavanju država njihovog suvereniteta. Lamentom nad vrednostima druge kulture, koju nedovoljno poznajemo i razumemo, prizivamo nasilje nad sopstvenim društvom, jer EU i SAD će sutra u Rusiji ili Srbiji oslobađati homoseksualce, transdžendere, kao što su 1999. godine oslobađali jadne Albance od „genocida“.(4)

Ko pristaje na tu igru, neka zna da pristaje na ulogu saučesnika u velikom zločinu.

ZAVETNA REČ PATRIJARHA PAVLA

Ne smemo pristati na zlo.

Moramo se boriti protiv zla.

Ne smemo se odreći svojih žrtava.

Nećemo dati da ih prebrojavaju oni koji nam ne misle dobro.

Nama, Srbima, ostalo je da uvek budemo sa Hristom, Raspetim, ali i Vaskrslim, držeći se reči velikog Njegoša da „vaskrsenja ne biva bez smrti“. To je naša nada u svetu očaja i ludila, u koji nas je uveo Zapad svojim križarskim bezbožjem i nečovečnošću koja prevazilazi granice razuma.

Neka nam Bog pomogne da, kako reče Patrijarh Pavle, ako već moramo da stradamo, to bude na putu pravde i istine Božje, ne zbog nepravde naše ili mržnje ma prema kome.

A zlotvorima i tlačiteljima će doći crni petak. I to u ponedeljak.

Tome nas uči Kosovski zavet.

autor:VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ

UPUTNICE ( 1.9.2021):

1.https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/novi-dokumenti-cia-e-britanski-tajni-agenti-jedva-su-spasili-pavelica-od-hapsenja-793216

2.https://facebookreporter.org/2016/04/04/biljana-djorovic-razgovor-sa-vard-cercilom-ta-mala-stvar-genocid-nad- indijancima/

3.https://www.danas.rs/svet/ostaci-tela-215-dece-na-mestu-bivse-skole-za-indijance-u-kanadi/

https://www.novosti.rs/c/planeta/svet/1006735/intervju-teolog-kevin-anet-kanadi-pobijeno-cak-60-000-dece-indijanaca

5.http://www.pecat.co.rs/2021/08/avganistan-ruska-perspektiva/

http://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime